-

NaslovnaVestiVesti iz regionaPreminuo Đorđe Marjanović

Preminuo Đorđe Marjanović

Djordje Marjanovic

Legendarni pevač Đorđe Marjanović preminuo je juče u 90. godini.

Marjanović je rođen 1931. godine u Kučevu. Pohađao je gimnaziju u Požarevcu. Kao gimnazijalac je pokazao interesovanje za pozorište, režirajući i glumeći u sopstvenim predstavama. Nakon završene srednje škole je otišao u Beograd, gde je upisao studije farmacije, koje nikada nije završio. Tokom studija se sam izdržavao radeći najrazličitije poslove.

Muzičku karijeru je započeo 1954. godine. Marjanović je, navodno, šetajući Beogradom naišao na prijatelja koji je krenuo na audiciju za pevače koju je organizovalo Udruženje džez muzičara Srbije i koji ga je pozvao da mu pravi društvo. Na audiciju su stigli pred sam kraj, pa su svi koji su čekali pred vratima pozvani da uđu. Našavši se pred žirijem, Marjanović je odlučio da i sam zapeva; otpevao je pesme “Mulen ruž” i “Usamljeni gaučo” i tako dobio priliku da počne da nastupa na različitim priredbama.

Tokom narednih godina je nastupao izvodeći pesme tada popularnih pevača šlagera. Početak Marjanovićevog uspona ka zvezdama i statusu prvog jugoslovenskog superstara predstavljao je nastup u Nišu 1958, kada je sa drugim pevačima nastupio na zajedničkom koncertu i kada ga je publika dočekala sa oduševljenjem. Publika širom Jugoslavije bila je oduševljena njegovim nastupima u koje je, za razliku od drugih pop izvođača onog vremena, uneo manire rokenrol pevača: skidao je mikrofon sa stalka, plesao na sceni, skidao sako i bacao ga u publiku i silazio među publiku. Mediji mu, sa druge strane, isprva nisu bili naklonjeni i često su kritikovali njegovo ponašanje na sceni i manjak pevačkog umeća. Urednici Radio Beograda dugo su odbijali da ga pozovu u svoje žive programe. Uprkos svemu, podršku je našao u Darku Pivničkom, prvaku beogradske opere i muzičkom pedagogu, koji je odlučio da Marjanoviću besplatno daje časove pevanja.

Marjanovićeva popularnost omogućila mu je prvo izdanje. Za razliku od većine izvođača onog vremena, Marjanović nije debitovao singlom, već longplej pločom. Njegov album Muzika za igru, na kojem ga je pratio bend Plavi Ansambl i koji je objavljen 1959, predstavlja prvu longplej ploču sa popularnom muzikom koju je objavila izdavačka kuća PGP-RTB. Na ploči se našao veliki hit “Zvižduk u 8”, koji je komponovao Darko Kraljić. Prema nekim podacima, svaki drugi vlasnik gramofona u Jugoslaviji posedovao je primerak ove ploče.

Njegov nastup na festivalu “Zlatni mikrofon” u martu 1961. izazvao je ono što danas važi za prve posleratne demonstracije u Beogradu. Na ovom festivalu, održanom u Domu sindikata, Marjanović je trebalo da nastupi sa pesmama “Zvižduk u 8” i “Milord” (obrada pesme Édith Piaf), ali mu je sugerisano da je druga pesma “isuviše dramatična” i da bi mogla da “omete” žiri u donošenju odluke, pa se Marjanović odlučio za pesmu “Carolina, dai!”. Iako je trebalo da dodeli pet “Zlatnih mikrofona”, žiri je odlučio da dodeli samo tri nagrade, Loli Novaković, Nadi Knežević i Anici Zubović. Kada je publika u sali čula da Marjanović nije među nagrađenima, počela je da zviždi i skandira Marjanovićevo ime. Zbunjeni spiker je pokušao da spasi stvari najavljujući da će se televizijski i radio prenos prekinuti zbog tehničkih problema. Prekid prenosa naterao je mnoge gledaoce i slušaoce da izađu iz svojih domova da bi videli šta se dešava, pa se uskoro ispred Doma sindikata okupilo oko 7.000 ljudi. Marjanović je iz zgrade izašao na službeni ulaz, ali ga je publika prepoznala, na rukama prenela do krova automobila parkiranog ispred hotela “Moskva”, gde je on naredna dva sata pevao i zabavljao publiku dok je saobraćaj stajao.

Ovaj događaj je doveo do snimanja filmske komedije Zvižduk u 8 u režiji Save Mrmka sa Marjanovićem u glavnoj ulozi te jedanaest rasprodatih koncerata u Domu sindikata; pre jednog od tih koncerata dobio je pismo Jovanke Broz u kojem mu se ona izvinjava što nije u mogućnosti da dođe na njegov koncert. Na ovim koncertima Marjanović je pevao, plesao i recitovao, a u svoj repertoar je uveo i obrade pesama stranih rok izvođača; pojavljivao se obučen u kožu, inspirisan imidžom rokenrol pevača Genea Vincenta, a pratio ga je mladi beogradski rok sastav Siluete.

Godine 1962. objavio je svoj drugi album, Mustafa, a 1963. je otišao na svoju prvu turneju po Sovjetskom Savezu, gde će, zahvaljujući scenskom nastupu neuobičajenom za tamošnju zabavnu muziku, tokom narednih godina uživati zvezdani status. Na koncertima u SSSR-u je izvodio sopstvene pesme, francuske šansone i italijanske kancone, ali i pesme Boba Dylana i grupa The Beatles, The Animals, The Mamas And The Papas. U jednom trenutku je na moskovskom Stadionu “Lenjin” imao petnaest uzastopnih nastupa pred 15.000 ljudi na svakom od njih. Godine 1968. je “za učvršćivanje prijateljskih odnosa omladine Sovjetskog Saveza i Jugoslavije” proglašen za počasnog člana Komsomola (podmlatka Komunističke partije Sovjetskog Saveza). Tokom narednih godina u SSSR-u će gostovati još trideset puta.

Paralelno sa nastupima u Sovjetskom Savezu, Marjanović je u Jugoslaviji snimao hit ploče, nastupao na festivalima zabavne muzike i održavao rasprodate koncerte na kojim su se okupljali njegovi fanovi od strane medija prozvani “Đokistima”. Redovno je nastupao sve do 1990, kada je, gostujući na koncertu Lepe Brene u Melburnu, doživeo moždani udar tokom izvođenja pesme “Mene nema ko da žali”. Iako se delimično oporavio, odlučio je da se povuče sa scene. Tokom narednih godina je nastupao veoma retko, najčešće pojavljujući se kao gost na festivalima gde je pevao na plejbek.

Marjanović je iza sebe ostavio hitove “Zvižduk u 8”, “Milord”, “Beograde”, “Đavoli”, “Natali”, “Ludo srce”, “Romana”, “Dirlada” i brojne druge. Pesme za Marjanovića pisali su brojni autori sa domaće rok scene, uključujući Kornelija Kovača, Boru Đorđevića, Đorđa Balaševića, Josipa Bočeka, Mladena Vraneševića i druge. Tokom svoje karijere Marjanović je objavio šest studijskih albuma, 21 EP i 14 singl ploča. Osvojio je veliki broj nagrada na festivalima zabavne muzike u Beogradu, Zagrebu, Splitu, Opatiji, Skoplju i Prištini. Dobio je brojna priznanja, uključujući Orden rada sa srebrnim vencem, sovjetski Orden prijateljstva naroda, Nagradu za životno delo na Sveslavenskom bazaru u Belorusiji i Zlatnu plaketu Beograda.

Najnovije vesti

Izdvajamo