-

NaslovnaVestiVesti iz regionaNapustio nas je Draško Nikodijević Drak, rodonačelnik psihodeličnog roka

Napustio nas je Draško Nikodijević Drak, rodonačelnik psihodeličnog roka

Kultni beogradski rok muzičar Draško Nikodijević Drak (65) preminuo je u nedelju, u jutarnjim časovima, a vest je rastužila brojne njegove kolege koje su se oglasile na društvenim mrežama. Uzrok smrti nije saopšten, ali zna se da je Drak pre dve godine imao tešku operaciju srca zbog koje se vratio u Beograd iz Njujorka, gde je godinama živeo i radio.

Drak je rođen u Novom Sadu, a detinjstvo je proveo u Sremskim Karlovcima. Potom se sa roditeljima preselio u Beograd, gde je počeo da svira harmoniku u školskom orkestru. Porodica se obrela u Njujorku 1971. godine, a Drak je tamo kupio svoju prvu Fender Precision bas gitaru, koju je sačuvao do kraja.

Na ovim prostorima smatraju ga jednim od rodonačelnika psihodeličnog roka, a ostaće upamćen kao gitarista i pevač benda “Igra staklenih perli. On je osnovan 1976. godine od strane školskih drugova Zorana Lakića (klavijatura), Vojkana Rakića (gitara) i Predraga Vukovića (udaraljke), a dobio je ime po istoimenoj knjizi Hermana Hesea. Stvarali su pod uticajem bendova Can, Pink Floyd, Hawkwind, Tangerine Dream i Jimija Hedrixa, a sa nastupima su počeli tek sa Drakovim dolaskom.

White Rabbit BandPosle uspešnih albuma “Igra staklenih perli” (1979) i “Vrh svetlosti” (1980), on napušta bend i nastupa težak i mračan period u njegovom životu. Osniva White Rabbit Band, ali već 1987. odlazi u Njujork kako bi pronašao spas. Po povratku 2011. je ponovo oformio Igru staklenih perli i krenuo na regionalnu mini-turneju, kao i na snimanje novog albuma. Međutim, to nije proteklo kako je planirano, i Drak se vraća White Rabbit Bandu sa kojim obilazi region sa projektom “Psihodelični vašar”. Početkom osamdesetih bio je i prvi bas gitarista Džakarte.

Drak je bio i učitelj meditacije, instruktor Art of Livinga, reiki majstor i još mnogo toga. A pre svega, bio je potpuno svoj, autentičan. U jednom od poslednjih intervjua koji je dao, govorio je o svojoj velikoj želji da ode na “Char Dham Yatra” hodočašće na severu Indije, visoko na Himalajima. Ta želja mu se nažalost nije ostvarila:

Ne verujem da ću ikada više okupiti bend i svirati rok. Trenutno planiram još jedno putovanje u Indiju. Ovaj put ću malo duže da ostanem, a – ako mi se dopadne – možda i ostanem tamo. Već vidim sebe kako sledeće godine negde na Himalajima pušim čaras sa saduima, polugo, prekriven pepelom sa tri Šivine linije na čelu. A, ako opet budem svirao, biće to za moju dušu, za manje ljudi. Ako opet budem svirao, sviraću sam po kafićima ili muzejima. Videćemo. Vremena su takva da je nemoguće praviti bilo kakve planove. Šta bude, biće. To je to.

Zbogom Drak, živećeš kroz svoju muziku večno.