Čini se kao da je EXIT Festival sa svakim sledećim izdanjem sve više udaljava od svoje stare slave. Dok u prošlosti nije bilo potrebno guranje da bi ste na svakom koraku videli imenite izvođače iz najrazličitijih delova globalne scene, sada je u fokusu main stage, sa predominantno već viđenim imenima, ili pak mejnstrim DJ-evima i pop izvođačima, koji jednostavno ne mogu da donesu isti nivo uzbuđenja po kojem je festival nekada bio poznat. Uz par nužnih izuzetaka u licu najboljih predstavnika domaće scene, pa i nekih solidnih imena na Explosiveu i Fusionu, EXIT izgleda nema pristup sredstvima koja bi ga uzdigla u događaj interesantan ljubiteljima alternativnog zvuka. Ipak, ove godine se dešava interesantan zaplet, koji će – nema sumnje, monotonom – programu zasigurno dati potreban dašak svežine.

U znaku teritorijalnog širenja organizacije uspešnih iventova, kojima su od kraja 2021. godine diverzifikovali beogradski kulturni život, predstavnici ruskog kolektiva Connected Agency, sa stalnim prebivalištem u prestonici, dolaze u Novi Sad, sa programom od čak tri ruska izvođača, koji su, svaki na svoj način, doprineli raznovrsnosti u zvuku i pojavi lokalne scene. Za one koji nisu imali prilike da na sopstvenoj koži osete specifične frekvencije pluralne i hrabre ruske scene, koja, na prelazu između privlačnosti mračnog andergraunda i mejnstrim-bombasta, uvek premišlja sopstvenu suštinu, sastavili smo ovaj kratak pregled, izdvajajući po jedno izdanje uoči EXIT-nastupa.

АИГЕЛ (AIGEL)

Nakon probijanja na scenu sonično bogatim longplej izdanjem, i hvatanjem ukoštac sa relevantnom temom nepravde u ruskom pravosudnom sistemu, u čijim se, prema njenom viđenju odviše nemilosrdnim, raljama zapleo njen partner, autorka i pesnikinja tatarskog porekla, Aigelj Gaisina, zajedno sa muzičkim kompanjonom iz Sankt Peterburga, Ilijom Baramijom, nastupaju kao АИГЕЛ (AIGEL) već sedam godina. Po prvi put, posetioci EXITa će imati priliku da ih čuju na Gorki List Main Stageu 9. jula.

Sa takvom biografijom, zvuk koji varira od ledeno-acidičnog, eksperimentalnog hip hopa do zavodljivih trip hop-poleta, uvodeći bristolski fazon u sam kovitlac 21. veka, nije stvar htenja, već nužnosti. Na kraju krajeva, samo je eklektična paleta dvojca Gaisina-Baramija sposobna da sadrži taj repertoar poetične protivurečnosti, karakterističan za njihovu koloritnu liriku iz koje se jasno naziru razlozi za brojne uspehe Gaisinove na važnim pesničkim takmičenjima. Ako po strani ostavimo fantastičan i subverzivan debitantski hit „Татарин“, valja izdvojiti poslednji opus-saundtrek za seriju Топи, na kojem se bend najintenzivnije predaje osavremenjenom trip hopu – oplemenjenom reverbom i drugim elementima witch housea, art popa i electro-industriala. Ovakav transcendentan miks će, godinu dana nakon julskog datuma prošle godine u Beogradu, bez sumnje, uspešno prevazići jezičke barijere režućim emocijama.

Спасибо (Spasibo)

Priča drugog ruskog benda, koji će doprineti šarenišu zvanom Fusion Stage, počinje krajem 2000-ih, kada je frontmen Rasel Rahman počeo da smišlja pesme tokom dugih vraćanja kući nakon noći provedenih na žurkama. Sada, deset godina kasnije, Спасибо (Spasibo) je etablirani bend na ruskoj underground sceni. Poznati su po svojim ispunjujućim nastupima uživo, pesmama koje istovremeno teraju publiku na suze i ples, i – prijateljskim podsećanjima da nazovete svoje starije telefonom.

Od prvog EP izdanja, koje je svetlost ugledalo pre, ni manje ni više, deset godina, bend je izgradio dugu karijeru, sa čak šest longplej albuma, od kojih se istoimeni Спасибо (samizdat, 2019), kao neka vrsta manifesta, izdvaja kao emotivno i muzički najjarkiji. U istorijskom trenutku kada se ruska scena, jašući tzv. doomer-wave, mahom okrenula svakodnevnom urbanom mraku, bend se okrenuo nešto drugačijem pogledu na svet, opredeljujući se za introspektivne, ili rečima frontmena, ljudskije, unutarnje teme. Opisujući sebe kao bend po analogiji sa opijenim stanjem, kada se postaje previše iskren, Спасибо su se predali iskrenoj, sanjivoj i višeslojnoj zvučnoj slici, koja vuče iz alternativnog rocka, shoegazea i dream popa, kreirajući ujedinjeno psihodelično iskustvo

Ploho

Na sasvim suprotnom, hladnijem i nemilosrdnijem kraju zvučnog spektra, gde je ponikao deo legendarne scene vezane za imena kao što su Jegor Letov i Janka Djagileva, leži sibirski post-pank, koji će na EXITu biti predstavljen u licu čuvenih Ploho. Njihovo prisustvo, takođe na Fusion Stageu, će obeležiti tegljiv i emotivan zvuk, kojem nije stran ni pop senzibilitet.

Tokom karijere koja je nedavno prevalila treću deceniju, Ploho je s vremenom sazreo u pravu silu na post-sovjetskoj nezavisnoj sceni, izdavši niz longplejeva, prožetih specifičnom melanholičnom poetikom frontmena Viktora Užakova. Sa čak dva uzastopna nastupa u Beogradu, koji su doživeli visoku posećenost i pozitivne reakcije kako od ruske, tako i domaće publike, Ploho su promovisali svoj poslednji i najbolji album, čiji naziv valja čitati u kontinuitetu sa samim nazivom benda, Когда душа спит. U moru derivativnih sastava, oni kultivišu zvuk, koji uzima ono najoriginalnije iz revivalističkog talasa post-punka 2010-ih, i začinjavaju to starim dobrim coldwaveom, kao i prstohvatom ruskog popa, rezultirajući u beskrajno romantičnoj evokaciji estetike sivih novogradnja, tmurnih vesti i protraćenih života.

Pesme sa ovog albuma, uz kratak intervju, su se takođe našle u jednoj od epizoda u prošloj sezoni našeg Balkanrock Sessions, koji možete pogledati u celosti na na našem YouTube kanalu.

Sve u svemu, uz eklektičnu trojku alternativnih izvođača, EXIT ove godine nudi posebnu pogodnost posetiocima festivala ruskog porekla, u vidu karata koje će stajati €35, ili €69, uz priložen ruski pasoš, na mestima menjanja ulaznica za festivalske narukvice. Bilo da ste jedan od njih, ili ste samo zainteresovani za alternativnu rusku scenu, ne propustite da proučite najbolje albume nekih od najaktuelnijih izvođača u emigraciji.