Naslovna Ključne reči The National

Ključna reč: The National

The National izdao novi album i film sa nastupa „Uživo iz njujorškog Bejkon teatra“

Bend The National je ponovo u fokusu svetske muzičke scene zahaljujući njihovom novom albumu i snimku živog nastupa pod imenom „Live from New York’s Beacon Theatre“.

Oba projekta, i album i film, ovog rok benda iz Ohaja snimljena su tokom njihovog nastupa u Bejkon teatru 22. aprila ove godine.

Album se sastoji od pet pesama, dok je na filmu prikazana proširena set lista, koja uključuje i starije numere. S obzirom na to da je materijal sniman u Njujorku, u filmu su se našli i nastupi specijalnih gostiju, kao i kolaboracije na sceni sa Džulien Bejker, bruklinskim mladim horom, Minom Tindl i bendom This is the Kit.

Lista pesama:

  1. Rylan
  2. You Had Your Soul with You
  3. I Am Easy to Find
  4. Where Is Her Head
  5. The System Only Dreams in Total Darkness

 

Vikend na Szigetu: Zabava ne prestaje!

The National Sziget festival Budimpešta
The National ; foto: Hristina Panić

Prethodna dva dana u Budimpešti valjala su se u letnjoj vrelini, a vrelo je bilo i tokom nastupa nekih od najvećih svetskih zvezda današnjice. Vaš hiperaktivni reporterski duo, za vas je izabrao neke od najinteresantnijih momenata koja su obeležila vikend na Szigetu.

Sinoć smo bili svedoci najvećeg broja ružnih frizura kod muškaraca (da, da, gori i od muške punđe) na jednom mestu, a to su afro pletenice i riblja kost kod belaca. Razlog tome je hedlajner Post Malone, tetovirani reprezent (t)rep žanra koji neguje takav modni stil.  Jedan od trenutno najpopularnijih muzičara na sceni uspeo je da prikupi ogroman broj gledalaca na prostoru ispred najveće festivalske bine, uglavnom predstavnika mlađih generacija, koji su “divljali” tokom čitavog koncerta skačući i uzvikujući svaki stih svog idola.

Post Malone Sziget Budimpešta
Post Malone

Kako nisam “na ti” sa ovakvim trendovima, ubrzo sam promenio lokaciju, kako bih uživao na Chill Gardenu pored Dunava, odmarajući se pred početak sledećeg koncerta. Nešto slično uradio sam i dan ranije kada je na Mejnu nastupao Macklemore, čiji je najinteresantniji deo nastupa bio kada je izveo dvoje gledalaca na binu na dance off, gde je mala crnkinja izdominirala. Tada je primećeno pregršt blesavih i kreativnih kostima u publici, inspirisani velikim hitom dotičnog “Thrift Shop”.

Macklemore Sziget festival Budimpešta
Macklemore

Konačno sam gledao i The National. Američki sastav desetak puta gostovao je u Hrvatskoj, ali uvek se nešto isprečilo, pa nisam prisustvovao nijednom od tih koncerata. Sada je sve to došlo na svoje. Što se mene tiče, bilo je magično. Petorci na sceni društvo su pravili dvojica momaka kao duvačka sekcija, devojka na pratećim vokalima i još jedan bubnjar. Pravi orkestar zbog koga su pesme zvučale punije, zaokruženije, bolje, ako želite, nego dok sam ih slušao na raznim streaming servisima. Predstavili su pesme sa aktuelnog albuma, ali bilo je i ličnih favorita, klasičnih The National hitova poput „I Need My Girl“ ili „Mr. November“. Matt  Berninger je oduševio njegovim promuklim vokalom, gospodario je scenom, a prava pomama nastala je kad je otišao duboko izvan zaštitne ograde. Pomenuta duvačka sekcija je u par navrata začinila show, a devojka, kojoj nažalost nisam uspeo da saznam ime, dodatno je unapredila kvalitet pojedinih numera. Kao suvenir sa koncerta poneo sam zvaničnu set listu koju je Matt koristio na sceni, tako da će mi prvi susret sa ekipom iz Sinsinatija ostati zauvek u sećanju.

The National Sziget festival Budimpešta
The National

Od bendova koji su nastupali na manjim binama, Sophie Hunger, kantautorka iz Švajcarske, sa pratećim bendom održala je fantastičan nastup na Europe stejdžu, dok je malo pre nje, na istom mestu, francuski reper Lord Esperanza zapaprio atmosferu gruvajući svoje trake. Roosevelt, projekat nemačkog di-džeja i producenta Mariusa Laubera na A38 bini pripremio je publiku za nastavak žurke svojim miksom indie-popa i tehno zvuka, čineći da subotnje popodne prođe u konstantnom đuskanju. Kasnije su pod tim šatorom nastupali Son Lux i James Blake.

Parcels Sziget Budimpešta
Parcels

Međutim, australijski sastav Parcels sada preuzima primat kada je reč o najboljim koncertima manjih bendova. Petorica visokih, štrkljavih mladića u odelima od starta su krenuli silovito, uključujući plesni mode do maksimuma, što se instantno prenelo i na okupljene ispred bine. Klavijaturista, gitarista, još jedan klavijaturista i basista poređani u Kraftwerk formaciji (mada su tokom koncerta obišli svaki centimetar scene) i bubnjar iza njih su viđeni kao naredni hedlajneri najvećih evropskih festivala. Ranije sam pisao o njihovom fantastičnom debi albumu iz prošle godine, a hajp na trendseterskim muzičkim medijima, ispostaviće se, itekako je istinit. Svega je tu bilo, i funka i post-roka i elektrifikovanog gitarskog popa, ali najviše mladalačke energije i zaraznih melodija od kojih prosto ne možete mirno da stojite. Daft Punk, Chic, Phoenix u jednom bendu. Obratite pažnju na ove momke.

GALERIJA FOTOGRAFIJA SUBOTA
Macklemore Sziget festival BudimpeštaGALERIJA FOTOGRAFIJA NEDELJA

Protoje & Indiggnation Sziget Budimpešta

Sziget festival IV (10.8.2019)

Budimpešta
Izvođači: Macklemore, The National, Son Lux, James Blake

Šta umetnici slušaju: Staša Koprivica

foto: Ivan Marinović

Svoju ljubav prema muzici scenaristkinja i rediteljka Staša Koprivica odavno je pokazala u nekadašnjim sastavima Fandango i Snoop Bunny & Dr. G. Pored ova dva muzička izleta, za koje navijamo da se nastave jednog dana, Staša je pisala scenario i za “Pevaj, brate!”, domaći muzički sitkom. Razgovarali smo sa njom na temu preplitanja drame i muzike, kao i o tome koji domaći autori imaju posebno mesto u njenom srcu. Od ranog Miše Kovača, pa sve do novosadskog Wolframa ‒ za Balkanrock, Staša Koprivica:

BR: Prvo kliše – šta slušaš tokom pisanja scenarija? To jeste proces koji je nepredvidiv i ima više faza, verujem da je plejlista šarena…  

Staša Koprivica: Evo odmah na početku da razrušim koncept ovog intervjua ‒ ne slušam ništa! Dok pišem, sve osim neutralnog pozadinskog zvuka ulice, prirode ili prilično utišanog televizora me značajno dekoncentriše. Ako već mora nešto da svira, dobro je da to bude što sporija instrumentalna muzika, pesme sa rečima me žestoko remete.

BR: Koliko muzika utiče na tvoje dramsko stvaralaštvo?

SK: Muzika na moj rad utiče posredno. Retko se dešava da čujem neku pesmu ili kompoziciju i kažem: “E, to mi treba u predstavi”, “Eto ideje za priču.” Obično me inspiriše preko drugih dramskih dela, kada gledam film, seriju ili predstavu, pa me njihova primenjena muzika navede na razmišljanje o atmosferi i situacijama.

BR: Koliko je tvoje dramsko stvaralaštvo imalo uticaja na muzičko u bendu Fandango?

SK: Mislim da se taj uticaj najviše ogleda u tekstovima pesama koje smo Ana Joševski i ja pisale. Uvek tu postoji neka priča, zaplet, sukob, obrt. Nikada nije u pitanju samo puka emocija. Takođe, verujem da su neke izvođačke budalaštine koje smo sebi dopuštale na svirkama bile inspirisane kabare-predstavama koje volimo. Nekolicinu puta smo se čak i kostimirale tematski za svirke, iako publika to nije uvek mogla da prepozna, pre svega zato što nam to kostimiranje i ne bi uspelo do kraja.

BR: U poslednjih pet godina, koja domaća muzička pojava je ostavila utisak na tebe?

SK: Otkad nisam više aktivno u muzici (ako sam to ikada zaista i bila), slabije pratim “domaćicu”, ali priznajem da me je, kada sam pre skoro dve godine bila na Demofestu, žestoko impresionirao nastup i pesme benda Wolfram. Sviđa mi se eklektika i osećaj za duh vremena Bojane Vunturišević, oduševljavaju me tekstovi koje piše sama ili sa Minjom Bogavac. Naravno, najcrnji deo mog srca rezervisan za opskurni metal poklanjam devojkama iz grupe Nemesis, divim se njihovoj energiji i snazi.

BR: Koje bismo albume danas našli u torbi Staše Koprivice, da je slučajno trend fizičke kupovine muzike odoleo zubu vremena?

SK: Svi albumi predivnog i bizarnog benda Alt-J, neki Diznijevi bestofovi zbog bebice, The National zbog muža i rani Mišo Kovač kad idemo da se vozimo po Luštici, ne pitaj me zašto.

BR: Koji saundtrek u istoriji filmske umetnosti smatraš najboljim spojem filma/drame i muzike?

SK: Ovo je tema za doktorat. Ili čak nekoliko doktorata. Pošto ovde nema prostora za tako opsežan tekst, navešću najrecentniji saundtrek koji volim da slušam i van konteksta filma kome je namenjen, a to je muzika koju je Daft Pank uradio za rimejk Diznijevog “Trona”. Uzela sam ovo kao primer jer taj skor (i pesme, zapravo) čine, bez preterivanja, pola kompletnog dizajna pomenutog filma. Isključite zvuk i videćete koliko se gubi na atmosferi, pa čak i na izgledu filma.

BR: Da li postoji stih koji te je inspirisao za deo nekog scenarija?

SK: Moja prva profesionalna predstava, postavljena u DADOV-u davne 2004, zvala se “Karma Koma”. Tekst po kome je rađena je imao neki drugi naslov (ne mogu sad da ga se setim, stara sam i umorna), ali nam je stih čuvenog hita Massive Attacka odlično legao uz priču.

BR: Kada bi mogla da izabereš bilo kojih pet numera za svoj idealan film ili predstavu, koje bi to numere bile?

SK: Ne postoji idealan film ili predstava! Takođe, ja sam slab kompilator, preferiram da dobar kompozitor kreira nešto namenski za priču na kojoj radimo, što se kaže ‒ volim da radim sve “iz nule”. Mada, sad kad malo bolje razmislim, demantovaću jedan od svojih prethodnih odgovora, volela bih da napišem i režiram nešto inspirisano pesmom “Jedva čekamo rat ljudi protiv mašina” domaćeg benda Ljubičice, to mi deluje zabavno.

The National – I Am Easy to Find (2019)

 

Prethodni album benda The National „Sleep Well Beast“ se još uvek nije propisno slegao kada su objavili vest da završavaju rad na novom izdanju. Nakon manje od dve godine „pauze“ bend iz Sinsinatija nam se vraća sa svojim ni manje ni više, najdužim albumom „I Am Easy to Find“.

Rad na osmom studijskom izdanju benda krenuo je 2017. na poziv reditelja Mike-a Mills-a čiji je kratki film sa Aliciom Vikander poslužio kao inspiracija i podloga za muziku. Delovi filma, delimično editovani, objavljivani su u formi spotova za pesme „Hairpin Turns“ i „Light Years“ dok je kao prvi singl, bez propratnog spota, objavljena „You Had Your Soul With You“. Film se u celosti pojavio četiri dana pre zvaničnog objavljivanja albuma i jedini zaključak je da je Mike Mills još jednom uradio maestralan posao. Radi se o autoru specifične estetike koji je u poslednjih dvadesetak godina radio kako na filmovima, tako i na spotovima za AIR i Moby-ja između ostalih. Njegov možda i najprepoznatljiviji deo karijere vezan je za omote albuma, a njegov katalog čine „Hot Sauce Committee Part Two“ Beastie Boys-a, zatim „Washing Machine“ Sonic Youth-a kao i dobar deo diskografije AIR-a. U ovom dvadesetčetvorominutnom filmu Mills se bavi životom glavne ličnosti od rođenja, preko puberteta, fakulteta, osnivanja porodice, svih problema koje običan život nosi, sve do duboke starosti i smrti. U pitanju je celokupan životni krug propraćen kratkim opisima ispod svake scene, a sve je zapakovano u crno beli film što samo dodaje na težini. No, pređimo na muzički deo ovog multimedijalnog dela jer deo vezan za film treba prepustitit nekom stručnijem kritičaru te sfere umetnosti.

Prvi utisak koji se nameće, već nakon par stvari, je da su The National ovim albumom otišli korak dalje u procesu izlaženja iz zone komfora. Taj proces je u najvećoj meri započet sa prethodnim „Sleep Well Beast“ ubacivanjem elektronike i neretkim instrumentalnim eksperimentima. No, ovde su otišli korak dalje. Pritom, trebalo bi naglasiti da ta zona komfora u kojoj su vešto igrali nije bila ni izbliza loša. Naprotiv, bend je svakim albumom napredovao ali se nazirala mogućnost da u nekom trenutku počnu sa recikliranjem sopstvenih ideja. Međutim, braća Dessner kao glavni autori muzike su u poslednja dva izdanja pokazali sav svoj potencijal i hrabrost da po cenu potencijalnog komercijalnog neuspeha ipak iznesu svoju ideju na svetlost dana.

Ono što se nameće iznad svih ostalih karakteristika albuma je prelazak Matta Berningera u sekundarni plan. U skoro svakoj pesmi Berninger se barem tokom jedne strofe ili refrena, nekad i više, povlači ili u potpunosti ili ostaje kao back vokal. Kako je sam rekao glavni razlog za to je nepodudaranje njegovog vokala sa glavnom glumicom u filmu, te je smatrao da bi ulogu glavnog vokala trebalo da preuzme neka pevačica ili u ovom konkretnom slučaju više njih kako se ne bi narušila celokupna priča. Na albumu se kao vokali pojavljuju između ostalih i Lisa Hannigan, Gail Ann Dorsey, Sharon Van Etten, Mina Tindle i Kate Stables kao i hor Brookly Youth. Svi vokali su odradili maestralan posao i to je prva pohvala koja ide za ovaj album. Ko god da je bio zadužen za izbor saradnika je uradio više nego dobar posao jer se vokali tokom celog albuma perfektno nadovezuju. To je stavka koja retko kad daje rezulatate od početka do kraja, pogotovu ako uzmemo u obzir specifičan stil Berningera kao i specifičnost samog  senzibiliteta ovih pesama. Međutim, kad već u prvoj pesmi „You Had Your Soul With You“ čujemo Gail Ann Dorsey sve te predrasude se izgube, iako je sama pesma klimava i definitivno spada u potencijalne filere na albumu. Uz nju jedina pesma bez koje bi album i dalje bio odlična celina i čiji se nedostatak ne bi osetio je „Where Is Her Head“ koja uprkos svojoj zanimljivoj upitnoj formi ipak zvuči nedorađeno i neodređeno.

Nakon klimavog početka dolazi jedan od favorita sa albuma „Quiet Light“ čiji kraj sa dve odvojeno orkestrirane violinske grupe predstavlja jedan od najupečatljivijih delova. Bryce Dessner je ovde pokazao kako je njegov rad sa filharmonijama prethodnih godina itekako imao uticaja na njegovo stvaralaštvo. Takođe, ne sme se zanemariti jedan od bitnijih liričkih momenata na albumu koji ova pesma donosi. Kao i do sada bračni par Berninger/Besser je izneo neke od najlepših stihova moderne rok muzike koji se bave najosnovnijim ljudskim osećanjima upakovanim u celinu kakvu danas retko gde možete pročitati. Refren ove pesme But I’m learning to lie here in the quiet light/While I watch the sky go from black to grey/Learning how not to die inside a little every time/I think about you and wonder if you are awake/ vokalno je realizovan na način koji teško da nekog neće uzdrmati.

Album se nastavlja sa „Roman Holiday“ i pričom o Patti Smith i Robertu Mapplethorpu da bi se to pretočilo u „Oblivions“. U ovoj pesmi o svim poteškoćama koje brak nosi kroz vreme Berninger prvi put u potpunosti predaje glavni vokal ženi Bryce Dessnera, Pauline de Lasus. Nakon toga dolaze dve pesme koje po svojoj formi podsećaju na starije stvari benda „The Pull of You“ i „Hey Rosey“. Većina aranžmana na ovom albumu datira iz perioda rada na „Sleep Well Beast“ pa ova konekcija sa prethodnim izdanjima ne čudi. Svojim repetativnim aranžmanom uz konstatno dizanje dinamike „Hey Rosey“ je verovatno najpribližnija onome što smo mogli čuti u prethodna dva albuma benda. Međutim, nije da se to ne može reći i za celokupan album, samo u drugačijem kontekstu. Kompozicije kao takve jesu promenile svoju formu u odnosu na ono što smo navikli, ali nesumnjivo je da u svakoj pesmi na albumu može čuti The National bez šanse da pomešate sa nekim drugim bendom. Čak i u „Her Father in the Pool“, „Dust Swirls in Strange Light“ ili „Underwater“ u kojima bend skoro da nema nikakvog udela, osim kompozitorskog, se čuje da je nastalo iz istog DNK.

Kao najsnažnije tačke albuma se izdvajaju „Not In Kansas“ i „So Far So Fast“. U prvoj Berningerov narativ nas provodi kroz trenutke u životu kada ne znamo gde se nalazimo iako smo verovatno na poznatoj teritoriji i kada ne znamo šta da uradimo i da li imamo hrabrosti da, na primer, udarimo nacistu iako bismo to hteli. Kroz reference kao što su R.E.M. prva dva albuma The Strokes-a ili prva dva „Kuma“ uspeva da slušaoca stavi u identičnu poziciju u kojoj se on nalazio u trenutku pisanja ovih stihova. „So Far So Fast“ je predstavnik „nove“ faze u radu benda koja nam donosi skoro sedam minuta lagane eksperimentalne vožnje. Karakteristične gitare Dessner blizanaca su glavna odlika ove stvari, dok Lisa Hannigan iznosi vokalne dužnosti u kojima joj se tek u trećoj strofi prvi put priključuje Berninger.

Finale albuma donosi tri pesme koje takođe ulaze u kategoriju najsnažnijih momenata na albumu. Taj finalni trio čine „Hairpin Turns“ koja je poslužila kao jedan od najavnih singlova, zatim „Rylan“ koja datira iz perioda albuma „High Violet“ i za sam kraj verovatno „najteža“ pesma na albumu „Light Years“. Za ove tri pesme možemo opet vezati onaj epitet „stari“ The National. To se u najvećoj meri odnosi na „Rylan“ koju bend već godinama izvodi na koncertima, u različitim verzijama, a koja je svoj studijski život i finalnu verziju dobila tek sad. Iako je po kvalitetu bez problema mogla da bude deo jednog od prethodna dva albuma, mislim da je izbor ove pesme za „I Am Easy To Find“ bio prava odluka.

The National su ovim albumom pokušali da se publici predstave u potpuno drugačijem svetlu, da iznesu nešto za šta, verujem, ni sami nisu bili sigurni kakav će odjek imati. Primetno je da je bend počeo veliku pažnju da pridaje estetici, odnosno da pravi kompletne „pakete“ više nego same albume sa nekolicinom pesama. To se moglo videti i na prethodnom albumu, a ovde je to kulminiralo paralelnim objavljivanjem kratkometražnog filma. Album uprkos svoj dužini nijednog trenutka ne postaje monoton niti vam stvara želju da pređete na nešto drugo. Šta više, kako odmiče tako vas sve više uvlači u svoje klupko natovarenih emocija i jako specifičnih muzičkih igrarija. Sasvim izvesno je da su novim izdanjem pronašli neki novi The National čiji novi život tek počinje i izgleda i zvuči uzbudljivo.

  1. “You Had Your Soul with You”
  2. “Quiet Light”
  3. “Roman Holiday”
  4. “Oblivions”
  5. “The Pull of You”
  6. “Hey Rosey”
  7. “I Am Easy to Find”
  8. “Her Father in the Pool”
  9. “Where Is Her Head”
  10. “Not in Kansas”
  11. “So Far, So Fast”
  12. “Dust Swirls in Strange Light”
  13. “Hairpin Turns”
  14. “Rylan”
  15. “Underwater”
  16. “Light Years”

The National objavili novi video

The National

Američki sastav The National objavio je video za pesmu “Hairpin Turns” koja će se naći na njihovom predstojećem albumu “I Am Easy To Find”.

The National najavili novi album

Američki sastav The National najavio je novi album “I Am Easy to Find“, čiji je datum izlaska 17.maj.

The National u Zagrebu – koncert miješanih emocija

The National; foto: Sarah Agić

Potpuno nerealno zvuči činjenica kako je The National sinoć bio u Hrvatskoj čak deveti put. Već i vrapci na grani znaju za vezu između Nationala i promotora Mate Škugora, kojem možemo biti beskrajno zahvalni na tome što nam je toliko puta doveo National i gomile drugih sjajnih bendova.

Nagradna igra: Vodimo vas na koncert The Nationala u Zagrebu


Balkanrock.com nagrađuje vas jednom ulaznicom za koncert The Nationala koji će se održati 10. jula na zagrebačkoj Šalati.

The National dovode Elf Power u Zagreb

Foto: Sandra Rek

Četiri tjedna uoči povratka u Zagreb, u koji nisu svirali pet godina, The National su otkrili tko će nas zagrijavati za njihov novi veliki koncert na Šalati, za koji je ostalo još manje od 1000 ulaznica.

The National objavljuju live verziju albuma “Boxer”

Kako bi proslavili deset godina od objavljivanja svog proslavljenog albuma “Boxer“, američki indie rock bend The National objaviće izdanje “Boxer Live In Brussels” u petak 13. jula.

The National na leto u Hrvatskoj

Nakon kultnih The Sonicsa, koji 13.2. nastupaju u Vintage Industrial Baru, te Yo La Tenga, koji će nas svojom glazbenom magijom očarati 11.5. u velikoj dvorani Pogona Jedinstvo, došlo je vrijeme i za objavu trećeg imena koje će zagrebačku publiku zagrijati za 5. izdanje primoštenskog festivala SuperUho. Miljenici domaće publike i jedan od bendova koji je nebrojno puno puta izrazio ljubav prema Zagrebu i hrvatskim obožavateljima, The National 10.7. stižu na Šalatu.

Najčitanije

Izdvajamo!