Ključna reč: Neozbiljni Pesimisti

Sve pesme u ovom broju rubrike spaja jedna stvar. Sve imaju neverovatno nezanimiljive i kliše tekstove s rimama na kojima bi im pozavideli možda samo osnovci, i to do prva četiri razreda. Muzički neke od njih možda nisu takav debakl, mada većina i u tom pogledu jeste, ali su ipak tekstovi ono što im je omogućili da se bore za prestižnu nagradu Zlatnog Larsa.

Rok Bulevar – Nerealno realna

Zaista je dobro što ova pesma, bar za sada, nema spot. Na ovaj način dobili smo idealnu priliku da potpuno neometano čujemo “krem roka”, kao što reče neko u komentarima na Youtube-u. Kancerogeni tekst ove pesme je toliko originalan i nepredvidiv, da sam prosto poželeo da odigram jednu malu igru sa vama. Pročitajte prvi stih i pokušajte da sami završite svaku strofu. Ukoliko neki deo niste uspeli da pogodite iz prve, nemojte biti razočarani, jer sam ubeđen da je vaša verzija bar tri puta bolja od ovog teksta koji bi i većina osnovaca koji nisu ni doživeli prvu ljubav napisala bolje. Na solaži bi im pozavideo svaki tezga, ili svadbarski bend, dok bi se boja glasa i stil pevanja Marka Vidojevića sasvim lepo uklopili u domaću scenu koja je bila aktuelna pre nekih pedeset godina.

Neozbiljni Pesimisti – Bežim iz bede (feat. Shamso 69)

Anti global etno pank bend, u bokte!? Čekaj, ovako. Anti global, okej, moderno je, pravi globalni trend. Etno pank? Ima nečeg etno, rekao bih. Pank? Nisam siguran. Tema pesme na mestu, veoma aktuelna, ali teška i osetljiva. Međutim, ovako zabavljački joj prići je samo obesmišljava i ne daje joj na značaju. Možda vam je bilo na pameti da će se ovim pristupom laške skrenuti pažnja Balkanu na problem s kojim se suočava. Sumnjam da hoće. Vidim sasvim drugu stvar. Vidim kako neki od gastoza iz Beča, Ciriha, Kelna dotura 50 eura pevaču na punoletstvu i šapuće mu na uvo „Bežim iz bede“. Pevač se okreće ka bendu, sugeriše koja pesma sledi i opa, veselje. Tužno, zar ne? Neke teme su jednostavno gorke, neukusne i takve bi ih trebalo servirati. Nema začina, pogotovo ne ovakvog zabavljačkog, koji će olakšati da progutamo stvarnost. Osim toga, stil muzike je predvidiv i brzo dosadi. Čuvajte se toga. Kao da nema(te) više šta novo da ponudite. Shamso vam nije falio, suvišan je (YNWA, Shamso).

Saša Gambiroža – Tonem

Iako je Balkanrock muzički portal moraćemo prvo da se osvrnemo na vizuelni deo ovog ostvarenja, s obzirom da potpuno odvlači pažnju sa pesme. Melodramatični kadrovi u kojima glavni akter (istovremeno i autor kompozicije) vrlo setno i poetično gleda u daljinu smenjuju se sa onima gde se beznadežno i otuđeno šeta. Naravno, tu je i uvek prisutni lagani hod po pruzi, kao i zamrljane dirke klavira.  Svi ovi nagomilani klišei, u prvi mah, u senku bacaju loše skrojene stihove i produkciju koja je na ivici da zvuči kao midi instrumenti u Fruity loops-u. Nakon što se oko navikne, muzika isplivava, što ne poboljšava situaciju. Zvuk i aranžman deluju krajnje traljavo. Veliki broj stihova ima previše teksta, pa samo zvuče zbrzano i prenatrpano. Malo pevanja, malo pričanja i povremeni narodnjački triler daju utisak kao da vokalnim deonicama nije posvećeno previše pažnje. Ono što vadi celu priču jesu refren i bridge/solo koji imaju potencijala da budu deo neke opake power balade. Pored toga što je vreme takvih pesama odavno svršeno, ugođaj kvari traljavost u sviranju gitare i već pomenuti spot. Iako je ceo spot poprilično loše urađen njegov “vrhunac” su kadrovi koji podsećaju na scene dramatizacije iz neke dokumentarne emisije Mašana Lekića.

GIFT – Deca noći

Iako na prvo, pa i peto slušanje ne može tako lako da se odluči šta tačno fali novoj pesmi cover/autorskog/ko će ga znati kakvog benda GIFT, između taktova se potkrada pravi razlog za mesto međ UH braćom. Ovaj srpski art rock bend neretko pokušava da ostavi utisak najmodernijeg benda na ovim prostorima, „Deca Noći“ će nam pomoći u otkrivanju zbog čega to nije baš tako. Vrlo dobra hook melodija aranžirana kao nešto što bi Editorsi pre 10 godina izdali u vidu B-strane, muzička pozadina koja pristaje poštenom post-punk revival bendu, kraće gostovanje nervoznog indie bubnja u jednoj strofi bivaju bukvalno protraćeni celokupnim aranžmanom i prilično kliše tekstom. Muzika koja bi bila najsvežija stvar u svetu pre 10 godina i nekako da prođe, ali tekst ove pesme deluje kao da je Đule Van Gog našao svesku sa bačenim idejama Milana Mladenovića, preradio prvi tekst koji je u njoj našao i nadao se da će zvučati mudro…1993. godine. Na sve ovo, Matićev vokal kao da u isto vreme parodira Brajana Ferija, poznog Bouvija i Pola Benksa sa sve isforsiranom senzualnošću koju je rabio pomenuti Mladenović. Šteta, lep huk na klavijaturama, samo malo kasno.

Džepovi – Dizel

Da se zna mesto svakoj stvari na ovoj haotičnoj planeti, verovatno nikada ne bismo pominjali ove tezgić-rokere iz Čorba kafea. Ipak, izdavanje autorske pesme Džepova (dobro ste pročitali) stvara bojazan da će jednog dana deca zainteresovana za rokenrol slučajno ukačiti ovaj bend i… Znate već šta piše u Knjizi otkrovenja. Želja za očuvanjem sveta kakvog poznajemo (kakvog-takvog, nije neki, ali može se živeti) mi daje snagu i moć da pokušam rečima saseći sve ovo u korenu. Džepovi kao takav bend jašu na nikada zaustavljenom cunamiju ex-Yu rock nostalgije koji je kao pošast upao u klubove širom zemlje i, kao i Milo, traje i ne planira da se mrda odatle gde jeste. Taj vrtlog je stotine hiljada posetilaca ovakvih klubova ubacio u svojevrsni vremenski mehur. Unutar te sfere, pune džibera koji se za rokenrol zanimaju mnogo manje nego za automobile i ženskadije iz istog vrtloga (ili taloga, kako vam drago) koju za rokenrol veže afinitet prema zgodnim muzičarima, Džepovi su najbolji rock bend u Beogradu, a možda i šire.

Ovaj najbolji rock bend u Beogradu, a možda i šire, s mene pa na uštap izbaci neku autorsku stvar, čisto kao privid stanja stvari u kome se karakterišu kao momci željni prihvatanja do smrti silovane etikete rokera i takozvanog postojanja na inače polupostojećoj sceni kojoj suštinski nikada nisu ni pripadali. To se, nadam se, nikada neće desiti, pogotovo ne sa novom pesmom “Dizel”. Tematiku neću komentarisati; lirika sama po sebi objašnjava neke stvari – otvorite link, poslušajte i pročitajte pesmu ako vas baš toliko kopka. Usput odigrajte mali kviz: napišite jedno pet do deset reči koje se rimuju sa “dizel” i proverite koliko ste ih u tekstu pogodili.

Autori: Damjan Jovanović, Miloš Cvetković, Branislav Cvetković, Đorđe Reljić, Uroš Matović