Više od trideset godina očekivani koncert benda Dead Can Dance u Beogradu prilika je da se podsetimo koliko su oni važni za savremenu muzičku scenu. Njihov uticaj na popularnu kulturu nije zanemarljiv, ali ga nije moguće ni realno izmeriti.
Od svojih početaka osamdesetih godina Dead Can Dance bili su uzor brojnim bendovima tokom svoje karijere. Zaslužni su, uz druge činioce iz oblasti popularne kulture, za nastanak bendova poput nemačkog Corvus Coraxa, bugarskog Irfana i norveške Wardrune, kao i za buđenje neopaganskog muzičkog talasa u Evropi krajem 20. veka. O njihovom uticaju svedoče čak tri albuma posvećena njihovom radu: „The Carnival Within” (1998), „The Lotus Eaters” (2004) i „Summoning of the Muse” (2005). Na ovim albumima nalaze se obrade nekoliko desetina pesama u manje ili više uspešnim verzijama. Uz to internet pruža i obilje video snimaka pojedinaca ili grupa koji su preradili neku pesmu ovog im omiljenog benda. Tu se mogu naći i kvalitetniji snimci ali i oni iz kućne produkcije.
Za ovu priliku sačinili smo listu deset zanimljivih obrada ovog legendarnog benda. Uprkos nešto lošijem kvalitetu pojedinih snimaka neke od njih smo uvrstili u ovu listu jer su u pitanju verzije autora koji su ostavili kakav takav svoj pečat i odstupaju od osnovne verzije i matrice dark-gotik obrada. Primetno je da su češće obrađivane uglavnom one pesme koje je Brendan Peri (Brendan Perry) otpevao na engleskom, mada ima i smelih, manje ili više uspešnih obrada i pesama gde Liza Džerard (Lisa Gerrard) ima vodeću ulogu.
Bonus: Hristos Droulias – Saltarello
„Saltarello” – iako je reč o srednjovekovnoj kompoziciji koju izvode i ansambli za ranu muziku fanove „Saltarello” bespogovorno asocira na Dead Can Dance. Ova vrlo zanimljiva bas verzija ima potpuno drugačiju atmosferu. Nju donosimo kao bonus – za zagrevanje.
10) Monumentum – Windfall
Na albumu posvećenom Dead Can Dance iz 2004. godine, “The Lotus Eaters” našla se jedna smela obrada pesme „Windfall” sa verovatno najpopularnijega albuma „Whitin the realm of a dying sun” (1987). Iako je izvodi italijanski gotik metal bend „Monumentum” reč je o elektronsko verziji koja je za nijansu i manjе „mračna”.
9) soYmartino – Anabasis
Soymartino je zaljubljenik u akustičnu gitaru. Ovde donosimo odlično izvedenu i lepo izaranžiranu verziju pesme sa pretposlednjeg albuma Dead Can Dance „Anastasis” (2012), odsviranu fingerstyle tehnikom. Ovaj vrsan gitarista uspeo je da u svojoj instrumentalnoj interpretaciji sačuva suštinu pesme.
8) SilentG – Cantara
“Cantara” je svakako jedna od najprepoznatljivijih Dead Can Dance pesama koju odlikuje zahtevno pevanje Lize Džerard, pa se neiskusnima može činiti da je izvode najmanje dve pevačice. Ovu pesmu obradilo je više umetnika ali su uglavnom u pitanju neubedljivi pokušaji da se oponaša pevanje Lize Džerard. Ovde donosimo nešto sasvim drugačije, jer umetnik pod imenom SilentG nije upao u klopku da pokuša da otpeva te teške deonice već se odlučio za isključivo instrumentalnu, tehno verziju. Zato je ova verzija utoliko zanimljivija.
7) Paradise Lost – Xavier
Pioniri death-doom i veterani gotik metal žanra Paradise Lost su na svom devetom albumu „Symbol of Life” (2002), na limited edition verziji uvrstili i jednu pesmu Dead Can Dance. Ova obrada je različita tempom od originalne verzije sa albuma „Within The Realm Of A Dying Sun”. Paradise Lost su svakako ostavili lični pečat i pokazali se kao majstori žanra.
6) An Historic – Ulysses
Uprkos postojanju još nekoliko verzija ove pesme odlučili smo se za video kućne produkcije u kome umetnik An Historic predstavlja svoju verziju pesme „Ulysses”. An Historic je ime pod kojim nastupa harmonikaš, pijanista i klarinetista Adam Metlok (Adam Matlock). U ovoj, na harmonici izvedenoj verziji on je strastvenim pevanjem i upečatljivom sviračkom veštinom uspeo istovremeno da očuva senzibilitet pesme ali istovremeno je učini svojom.
5) Autumn’s Grey Solace – Musica Eternal
Kada iskombinujete senzibilitete Cocteau Twins i Dead Can Dance i ma koliko je nemoguće da se pevačica Erin Velton (Erin Welton) približi glasovima Elizabet Frejzer (Elizabeth Fraser) i Lize Džerard, što i nije bila namera, dobije se jedan jedna vrlo emotivna i tanana verzija. Glas prate vrlo fino izvedene mirne šugejzirane gitare. Ova verzija se nalazi na tribjut albumu „Summoning Of The Muse” iz 2005. godine.
4) Ofeliadorme – In the wake of adversity
Ofeliadorme je italijanska indi grupa iz Bolonje. Oni u slou bit i dark sint maniru donose verziju sa albuma „Within the Realm of a Dying Sun” koju u originalu peva Peri. Pevačica Frančeska Bono (Francesca Bono) uspela je da svojim setnim glasom dobro isprati minimalistički aranžman i da ovoj interpretaciji novu draž.
3) Jarboe – American Dreaming
Nije mala stvar kada vašu pesmu obradi Jarboe. Ona je bila koautorka pesama i bitan činilac u stvaralačkom procesu američkog benda Swans do njihovog raspada 1997. godine, nakon čega je započela solo karijeru. Poznata po raznovrsnosti i sklonosti ka hrabrom eksperimentisanju i izražajnosti Jarboe je na tribjut albumu „The Lotus Eaters” iz 2004. godine predstavila upečatljivu verziju pesme „American Dreaming” sa prvog živog albuma Dead Can Dance „Toward the Within” iz 1994 godine.
2) Rob Symons – Severance
„Severance” spade u red češće obrađivanih pesama. Pomenućemo nekoliko zanimljivih interpretacija. Bend Ride je 1990. godine u vreme njihove “shoegaze” faze obajvio verziju na čuvenim John Peel session, potom su pesmu preradili Bauhaus na svom živom albumu „Gotham” snimljenom 1998. godine (a pevač Piter Marfi je izvodi i na turnejama) a vredna je pažnje još jedna uživo izvedena obrada koju je uz sviranje na harfi otpevao multinstrumentalista Artuan Rebis (Arthuan Rebis). Mi ovde donosimo verziju Roba Sajmonsa (Rob Symons) koja je prerađena za klavir i koju prati lep fan video. Za ovu verziju Brendan Peri je izjavio da ga je podstakla da u budućnosti uradi novi aranžman prema njoj.
1) Yan Wagner – Enigma Of The Absolute
Postoji nekoliko verzija pesme „Enigma Of The Absolute”. Čak tri interpretacije su se izdvojile svojom specifičnošću. Prva je prerada umetnice Rokoko Lezj (Rococo Les yeux) koja pomalo podseća na distorzirani Cocteau Twins, dok je druga obrada Symbion Project-a iza koga stoji američki elektro muzičar Kejson Kruker (Kasson Crooker) a koju je otpevala Melisa Kaplan (Melissa R. Kaplan).
Ovde predstavljamo verziju Jana Vagnera (Yan Wagner) francusko-američkog elektropop muzičara. On je uspeo da uprkos „mekšem“ pristupu, ali činjenicom da su korišćene i orgulje sačuva atmosferu pesme. Ovome je svakako doprinelo to što je odsvirana u crkvi. To fanovima može da pobudi sećanje na Quivvy Church u Irskoj, crkvu u kojoj je Peri do nedavno imao studio u kome je snimljeno većina albuma Dead Can Dance.
