Ključna reč: Damjan Babić

Crvi su jedan od onih bendova za koje su svi čuli, ali niko “nikako da izdvoji vreme da presluša novi album”. Iako je kroz bend prošlo par poznatih imena sa domaće scene (Boris Vlastelica, Ivan Skopulovič, Marko Benini), a u bendu ima još toliko poznatih faca, oni za sebe kažu da nisu supergrupa, već grupa ljudi koja se muzički skapirala. Crvi već duže vreme nisu menjali postavu i bend već skoro dve godine nastupa u formaciji: Damjan Babić – vokal i gitara, Vladimir Pejković – bas i prateći vokal, Sergej Sokolov – gitara i Andrej Mladenović  – bubanj.

“Šta si to uradio?” predstavlja savršenog naslednika njihovog prvog albuma “Piše nam se dobro”. Bend je nastavio da radi tačno tamo gde je stao. Za ovako iskusne muzičare teško je reći da su napredovali, iako zapravo jesu. Radili su na zvuku, unapredili ga i dve godine nakon prvog albuma odradili update koji je ispravio sve greške i bagove koje su uspeli da nađu. Najveća promena se može osetiti u samom kvalitetu zvuka, koji je, za razliku od prvog albuma, dosta, dosta utegnutiji i čistiji. Bes u pesmama je i dalje tu, ali više nije onako razuzdan i razbacan na sve strane, već je bend naučio kako da se nosi sa njim i kako da ga kontroliše. Da, kontrolisani bes. To bi mogao da bude savršeni opis albuma “Šta si to uradio?”.

U pojedinačne tekstove pesama nema potrebe previše zalaziti u ovoj recenziji. Oni generalno predstavljaju autorov pogled na svet, pogled na danas, reakciju na određeni događaj u određenom trenutku. Ponekad previše lični, ponekad dovoljno opšti da svako od slušalaca može da se poveže sa njima, zajedno sa muzikom na neki način predstavljaju savršeni album za brze beogradske ulice. Pesme “Jedva čekam”, “Šta si to uradio?”, ili “Veliki” kao da su stvorene da ih besno cedite kroz zube dok se ubrzanim korakom gurate kroz reke ljudi, koji isto kao i vi kasne na posao ili fakultet. Pesme ostavljaju dovoljno prostora da ih svako doživi na svoj način. Crvi vam neće staviti gotovu ideju ili sliku u glavu, već će vas naterati da sami do njih dođete. Njihove pesme vam mogu pomoći u tome, mogu vas podstaći, ali konačan doživljaj svake od tih pesama je potpuno na vama.

Čini se da su sa ovim albumom Crvi našli zvuk koji su tražili. Možda ga nisu tražili u bukvalnom smislu te reči, ali im svakako pristaje više od onog nešto sirovijeg zvuka sa prvog albuma i konstantne lomljave od početka do kraja. Bubanj i bas imaju drugačiju, nešto izraženiju ulogu, čemu je umnogome doprinela i sama produkcija albuma. Energične završnice i prljava alternativa i dalje nose i predstavljaju srž benda, ali su ti duži i nešto mirniji uvodi doneli savršenu vrstu osveženja njihovom zvuku. Crvi već nekoliko godina praše scenom i uspešno pune beogradske klubove, ali će bar još neko vreme ostati bend van domašaja neke šire publike, za koju će im ipak faliti “ono nešto”, što je na dobar način predstavio i kolega Đorđe Reljić, u svom izveštaju sa njihove nedavne svirke iz Elektropionira.

“Šta si to uradio?” ima potencijala da doživi dosta bolju sudbinu od njegovog prethodnika, koji je relativno brzo pao u zaborav. Ovo je jedan bučan i glasan album sa stavom, ali isto tako i album kome fali jedan hit, jedna komercijalnija stvar koja će kupiti publiku na prvo slušanje i koju će svi odmah zapamtiti. Jedino je pitanje da li bend želi da se upušta u te vode, jer trenutno veoma uspešno plivaju u ovoj nedovoljno istraženoj underground alternativnoj sceni i imaju sasvim pristojan broj vernih pratilaca, iako sasvim sigurno zaslužuju više.

Lista pesama:

1. Veliki
2. Tata
3. Jedva čekam
4. Interlud 1
5. Gosti u snovima
6. Šta si to uradio
7. Interlud 2
8. Istinepostoje
9. Nikako