Naslovna Ključne reči Atomsko Sklonište

Ključna reč: Atomsko Sklonište

Šta umetnici slušaju: Darko Perić

Fotografija: James Minchin

Ove godine imali smo priliku da gledamo nove epizode Netfliksove megapopularne serije „La casa de papel”. Deo primarne glumačke ekipe čini i Darko Perić, glumac poreklom iz Srbije, koji tumači lik ratnog veterana i „dobrog mede” Helsinkija. „Slušam muziku kad god mogu, kad god sam u prilici… Pre par dana sam pričao s prijateljicom koja mi je rekla da smo nekada birali prijatelje prema muzici koju slušamo i da je shvatila da taj kriterijum i dalje važi. Bukvalno je tako nekako”, kaže Darko za naš portal. Ovog puta redakcija nije dobila klasičan intervju, već je bila deo jednog pravog razgovora o muzici sa sagovornikom koji je i više nego upoznat s temom naše rubrike „Šta umetnici slušaju”.

Balkanrock: Koliko ste upoznati sa našom rokenrol scenom?

Darko Perić: Sa scenom do dvehiljaditih sam dosta dobro upoznat. Mlade bendove ne znam, ali svi stari bendovi su dosta dobri. Sad sam bio na Adi Bojani i baš me je neka yu nostalgija pukla. To je bilo tako romantično da sam u jednom danu skinuo Đavole, Bombaj štampu, par albuma Atomskog skloništa, Kud idijote, Opus, KBO… Takođe, grupa za koju sam čuo prošle godine – Društvo skrivenih talenata iz Nikšića. Od trinaeste godine sam u panku i hardkoru. Dok sam živeo u Temišvaru, imao sam bend. Svirali smo hc isto. Što se tiče muzike i rokenrola, bio sam na ekstremnijem delu.

BR: Kako se zvao Vaš bend?

DP: Imao sam različite bendove tamo. To su uglavnom bili projekti. Jedan od njih je bio Nuka kuka. Nismo snimali, već su to bili lokalni koncerti u Temišvaru dok sam bio tamo.

BR: Pevali ste ili svirali?

DP: Pevao uvek.

BR: Svirate li neki instrument?

DP: Ja se nešto drndam s usnom harmonikom. To je jedini instrument za koji mogu da kažem da mogu da odsviram nešto na njemu.

BR: Videla sam neke fotografije na kojima svirate gitaru.

DP: Ma to je zajebancija.

BR: Jeste li ikada puštali neku našu numeru glumačkoj ekipi serije „La casa de papel”?

DP: Kako da ne. Kad su nam, recimo, rekli da ćemo imati „Bella ciao”, niko je nije znao. Niko nikad nije bio čuo za tu pesmu, zato što je to specifična pesma italijanskih partizana. Ali zahvaljujući tome što sam slušao pank i Kud idijote, znao sam pesmu i puštao im njih.

BR: Ima li među njima muzičkih talenata?

DP: Kad malo bolje razmislim, Palermo (Rodrigo De la Serna). On je fenomenalan lik, Argentinac iz Buenos Ajresa, svira gitaru i ima svoj akustični bend. Eto, on je muzičar. Albina baba Lola Flores je veoma poznata. Jedna je od najčuvenijih pevačica. Nešto kao Esma Redžepova ovde u Španiji. Alba je dosta talentovana, u pozorištu je pevala, ali nema ovako projekte. Ovi ostali… Ništa konkretno, ali ko zna… Možda će ti talenti da se razvijaju dalje. Ja imam neki projekat koji se razvija. Imam prijatelja muzičara u Madridu koji radi muziku za filmove i eksperimentalnu muziku, a meni je jedna od omiljenih ta eksperimentalna, pa planiramo da napravimo nešto zajedno.

Fotografija: Mark Schardan

BR: Volite film „Kako je propao rokenrol”. Kako komentarišete muziku njemu?

DP: Kako može da se komentariše muzika koja je pravljena bukvalno od genija. Dušan Kojić Koja je jedan od ljudi koji su već četrdeset godina na sceni, a četrdeset godina biti na sceni u Srbiji i ne odstupati… Muzika za taj film je nešto fenomenalno. Takođe, Đura u filmu. Bombaj štampa uopšte nije zajebancija od benda. Pokušavam da premotam sada priče u glavi. Treća priča je sa Đurom i Vesnom Trivalić…

BR: Prva sa Žikom Todorovićem i Batom Živojinovićem, a druga s Nebojšom Bakočevićem i Anicom Dobrom.

DP: Anica Dobra je takva glumica… Ona je i u „Crnom bombarderu” s Draganom Bjelogrlićem. To je isto filmčina i za njega je Gile takođe radio muziku. Ali u to vreme je film „Mi nismo anđeli” bio hit. S druge strane, „Crnog bombardera” su videli, ali im je bio i čudan malo, bio je alternativniji. Onamo su bili Vampiri i ljubavne fore, a ovo je bio subverzivan film. Scena Dragana Maksimovića na Adi Bojani je nešto fenomenalno. To je poslednji trzaj stare ex yu kinematografije. I muzički gledano i po scenariju. Tu je i Danilo Bata Stojković i Petar Božović… Ju, kakva filmčina. Moraću ponovo da ga pogledam. To je to neko vreme kad si se ti rodila. Ne možeš da zamisliš šta je to značilo. Nije bilo ni interneta ni rijalitija, ničeg od toga. Ljudi su i dalje gledali filmove.

BR: To je moj omiljeni film.

DP: Stvarno? „Dečko koji obećava” je moj omiljeni film. A jedan od mojih omiljenih glumaca iz ex yu je Bekim Fehmiju. On, Ljuba Tadić, Rade Šerbedžija, Aligrudić, Šovagović ‒ to je neki rang naših glumaca. Posle, normalno, tu je Mija Aleksić, Bora Todorović, Bata Živojinović, Pavle Vujisić, Zoran Radmilović. „Specijalno vaspitanje” je takođe filmčina i još jedna filmčina vezana za muziku ‒ „Šmeker”. Taj film i muzika Vlatka Stefanovskog… Meni je skoro neko pustio „Mali budo”, tu se pojavljuje neka muzika, ma hajde… Poslednji trzaj pri kraju mojih dvadesetih je bio film „Munje”. To je bio pokušaj, ali ne možeš da ga porediš s filmom „Kako je propao rokenrol”. Druga su i vremena i priča i sve.

BR: Sada je uglavnom „popularnija” muzika zastupljena u filmovima, folk ili narodna, kako god da je zovu.

DP: Pogledaj film „Teret”. I tu je isto samo narodna muzika, ali baš ona prava autentična narodna muzika koja se slušala tih godina u Srbiji.

BR: Da, to je sasvim drugačije od „narodne” koju sada prave.

DP: Ovo što sada prave ne znam toliko. Da li sam sada u Crnoj Gori zakačio, prebacujući s kanala na kanal. Mene dosta zanima folk muzika, ali prava folk muzika. Recimo, Toma Zdravković, koga bih mogao da poredim i s Gensburom i bez ikakvog stida mogu da kažem da ga slušam. Obožavam i Vasiliju Radojčić isto. Sva ta muzika je od srca. Kao i stare narodne od Cuneta Gojkovića ili sevdalinke Himze Polovine, koje ozbiljno znaju da me bace u sevdah. Prestao sam bio da pratim modu. Mislim, nikad nisam ni pratio, jer sam bio panker. Ne mogu da propratim šta je sad novo. Recimo, prošle godine, kad sam bio u Srbiji, bio sam u Novom Sadu na Exitu posle petnaest godina i tu sam provalio jedan od najboljih bendova koji se pojavio u poslednjih petnaest godina ‒ Idles. Ujedno je svirao Madball na drugom stejdžu i to je bilo tako glasno da ja nisam mogao da izdržim i onda sam se popeo na onaj mali stejdž gde je nekad bila, kako se sećam, samo domaća muzika i video taj bend i nisam mogao da verujem. Mešavina Minutemen i The fall, ali to je bilo jako eksplozivno. Kao kad sam prvi put slušao bend Šarlo akrobata. Imam nekoliko prijatelja koji su melomani kao ja. Jedan je kolekcionar u Temišvaru i ima preko 50.000 ploča, prijatelj Baneta Loknera, i on mi tako pošalje neke raritete da ne mogu da verujem. Pank u Jugoslaviji šezdesetih godina i neki bendovi iz Beograda, Zagreba… Tako provalim neke bendove starije. A sad baš razmišljam šta mi je novo doletelo iz Srbije a da je rokenrol.

BR: Jeste li čuli nešto novije od Gileta, Bajage, bendova koji su pripadali i staroj sceni?

DP: Od Bajage sam video samo ono što je uradio sa Divnom Ljubojević. Od svih starijih, mada, da li mogu da ga stavim u tu grupu, Rambo Amadeus, prema kome imam maksimalno poštovanje, jer čovek je svetski megacar, što je radio i što radi. Dole kapa. Sećam se, pre jedno deset godina Goribor je bio prijatno iznenađenje. Takođe, pesma „Samo bluz” od Kristala, Lost Propelleros… Živim u Barseloni i dolazili su ovde bendovi, ali iz andergraund pank scene. Imam prijatelje iz Pule, Slovenije, Zagreba koji dolaze. Bernays propaganda iz Skoplja, takođe, s Balkana jedan od boljih bendova. Jedan od bendova koji mi se dosta sviđao devedesetih je Love hunters. Ja sam veliki ljubitelj i hiphopa, pored panka i rokenrola. To je ono što mi iz Beograda dosta stiže. Gvana i Prti Bee Gee su mi okej, pogotovo što su obožavatelji basketa. Davnih devedesetih je bio opasan bend, zvali su se Badvajzer, i ja sam od tad počeo da se ložim na hiphop. U Rumuniji su se tad isto bili zarazili hiphopom posle onog filma „Mržnja”. Skoro mi je neko poslao Dobre dečke, to je dosta interesantno isto. Sad je dosta popularna Dubioza kolektiv, to je ok. A ono što je nešto sasvim novo za mene jeste Božo Vrećo, koji mi je super.

Darko Perić
foto: Damia Plensa

BR: Šta slušate od strane muzike?

DP: Od hiphopa obožavam KRS-One. On je čovek koji je izmislio termin hiphop. Pre toga je bio rep. Volim isto Public enemy, prvake repa, jer to su poruke. Okej je da ti imaš svoje i da poštuješ, ali poštuj i tuđe. Obožavam i bluz, pored hiphopa. Takođe, u jednom trenutku slušaš bendove poput Pistolsa i The Exploited i onda ti se pojavi The Clash, koji je imao dosta politički angažovanu poruku u svojim pesmama. S bendom Joy division sam provalio da muzika ne mora da bude agresivna, a da ipak ima angažovanu poruku. Njih i Smiths su slušali i pankeri i ljudi koji slušaju mejnstrim.

Želiš li da ti kažem omiljene bendove iz ex yu?

BR: Naravno.

DP: Od pank bendova Kud idijoti i Pekinška patka. U godinama kada su oni radili, pogotovo Pekinška patka, malo ko je tako radio u Evropi. Dug period mog života bili prisutni Luna i La strada iz Novog Sada. Atomsko sklonište je definitivno jedan od favorita. Laboratorija zvuka, Paraf, Talas, Rok mašina… Dva od mojih najomiljenijih bendova iz ex yu su i Azra i Laibach. Iz Kragujevca sam za KBO. Ima dobar bend iz Novog Sada ‒ Proleće. Kao klinci smo dosta voleli dobar bend iz Beograda ‒ Rotten sausage, hc bend s tekstovima na srpskom. A ako odem skroz na drugu krajnjost ‒ Leb i sol. Prvi albumi Yu grupe su mi isto fenomenalni. Korni grupa, Indeksi, Film, pa čak i Bjelo dugme s Bebekom, dok je to ličilo na nešto. Tako pošaljem prijatelju hard-disk, on ga napuni i ti ne možeš da veruješ čega sve tu ima. Na primer, prvi albumi Josipe Lisac ‒ to je tako fanki, tako ludo. Par pesama na koje možeš da se naježiš uvek ima i Đorđe Marjanović. „Dok čekaš sabah sa šejtanom” Zabranjenog pušenja mi je isto jedan od boljih albuma. Prvi album Bombaj štampe, Bjesovi, Idoli, Opus… Nešto čudno što sam dobio, a svidelo mi se bio je Valentino Bošković.

BR: Koliko se u Španiji zna o našoj muzici?

DP: Ovde ljudi znaju za Bregovića, Kusturicu i No smoking orchestra, Dubiozu. Imaš ljude koji su muzičari i koji ne mogu da veruju šta se sviralo osamdesetih u Jugoslaviji kada čuju. Ali uglavnom ljudi znaju za ova tri.

BR: Nadam ste da ste zadovoljni pitanjima i da nije bilo nečeg što Vam je zasmetalo.

DP: Meni je sve u redu. Pročitao sam da si jednom pitala nekog glumca šta sluša pred predstavu. Kad imam neku tešku scenu, kad je nešto napeto kao kad sam Osla morao da davim, tu je od Bore Dugića „Tren”. Ona je tako emotivna da me uvek baca u „suze krenu same”. Eto, postavio sam pitanje i odgovorio.

BR: Meni je jako drago da ste pogledali naš portal. A sada znamo i šta se desilo pred tu scenu i zašto je ona tako emotivna.

DP: Ja se uvek šalim kada me pitaju koja je muzika tog Helsinkija. Kako koja, Toma Zdravković, Šaban Šaulić, Džej, Zdravko Čolić. Šta sluša Helsinki u slobodno vreme? Zdravko Čolić.

Atomsko Sklonište ove jeseni u Zemunu

Atomsko sklonište

Pulski hard rok bend Atomsko sklonište zakazao je koncert u zemunskom klubu Fest, 19. oktobra.

Nakon uspešne letnje turneje u preko četrdeset gradova, Atomci polako prave plan i za jesen/zimu 2019. Ono što je već sada sigurno je nastup u klubu Fest. Njihov koncert u ovom prostoru je svojevrsna ekskluziva, jer u klubovima sviraju jako retko.

Od svoga nastanka davne 1976. godine u bivšoj Jugoslaviji, pa sve do današnjih dana, bend Atomsko Sklonište nije prestao da važi za jedan od najjačih i najunikatnijih bendova ovdašnjih prostora. Već na samom početku svoje karijere čuveni Atomci postavili su visoke standarde kako zvuka tako i vizuelnog nastupa, te je već tada bilo jasno da je scena dobila nešto upečatljivo, novo i višestruko kvalitetno. Njihov jasan i tvrdokoran pacifistički stav, oštra i direktna kritika društva i sistema lansirali su bend u sam vrh ondašnje, ali i današnje umetničke avangarde, a njihovi vizionarski tekstovi, nažalost, danas su surova realnost i svakodnevica. Vreme je donelo i odnelo mnoge bendove, umetnike, stvaraoce u proteklim decenijama ali Atomsko Sklonište i dalje uporno opstaje i tvrdoglavo grabi dalje.

Ulaznice za koncert po ceni od 900 dinara u prodaji su od srede, 11. septembra u Felix Shop-u (TC Sremska) i u klubu Fest. Na dan koncerta cena ulaznice, ako ih bude, iznosiće 1200 dinara.

Novi sjaj festivalskog bisera u žestokim nijansama – Deveti Arsenal Festival je počeo

Testament Arsenal Kragujevac
Testament; foto: Biserka Jovanović

Sinoć je u Kragujevcu, iliti srcu Šumadije, kako vole da ga zovu, zvanično otvoren deveti po redu Arsenal Fest, koji će trajati još naredna tri dana i biti domaćin brojnim svetskim i domaćim zvezdama. Srbija, sa bitnim izuzetkom Exita, uglavnom nikom u Evropi ne bi bila prva asocijacija na dobar festivalski provod niti preterano razvijenu festivalsku scenu – ali sve su veće šanse da se to promeni, i Arsenal vrlo lako može biti jedan od glavnih „krivaca“ za to. Zašto? Zato što ova manifestacija sve više poprima odlike jednog pravog svetskog festivala, a na vrlo lep način čuva identitet svog kraja, svoje zemlje, i pravi idealan spoj te dve stvari. Arsenal nije novi Exit, niti bilo šta drugo, već jedna zasebna priča koja laganim, ali plodonosnim koracima ispisuje svoja nova poglavlja i pozicionira se na evropskoj mapi kako dolikuje. Ako se dosad niste odlučili da date šansu ovom događaju da vas opčini, krajnje je vreme – nećete se pokajati.

Priliku da prvi nastupaju i time probiju led dobili su Mud Factory iz Vranja, koji su bili smešteni na veoma prijatan Garden stage. Iako je isprva delovalo da će momci svirati ispred svega par ljudi, to ih nije sprečilo da svoju svirku otpočnu u paklenom maniru, shodno i vremenskim prilikama koje su bile aktuelne i u njihovom muzičkom stilu. Srećom po njih, to je rapidno izazvalo dolazak mnogo više publike već po drugoj pesmi, klasično headbangovanje, pa čak i par šutki. Sa svojim žustrim metalnim „oružjem“ u kojem je bilo vidnih primesa hardcorea, bend je jednostavno naveo prisutne da učestvuju s njima u performansu i da baš onako kako dolikuje „preseče traku“ na ovogodišnjoj ediciji festivala. Pored veoma energičnog izvođenja kojem je dodatno doprineo specifičan frontmen Stefan, Mud Factory je uneo i veoma veselu i pozitivnu atmosferu, što je dalo sjajnu osnovu za sve ono što će tek uslediti tokom večeri.

Mud Factory Arsenal Kragujevac
Mud Factory

Na ovoj bini sledeći su nastupili Majdan, a na Main stageu bilo je vreme za početak programa, odnosno za kragujevačke death metalce Dead Joker. Bend koji se formirao pre blizu tri decenije i koji je pre izvesnog vremena ponovo krenuo sa radom i sa novom postavom, nametnuo se kao veoma dobar izbor za otvaranje glavnog stejdža. Kragujevac je od davnina sinonim za kvalitetne muzičare i grupe, to je u našoj zemlji (pa i šire) opšte poznata stvar, a nesuvislo je nabrajati sva imena iz ovog grada koja su doprinela tome – previše ih je. Dead Joker je sinoć održao jednu, rečju, zglavnu svirku, i kratak čas stare škole death metala. U kontinuitetu žestoki od prve do poslednje sekunde, sa svedenim nastupom i bez previše priče, ova ekipa je sjajno zagrevala masu, koje je već u toj tački bilo u sasvim zadovoljavajućoj meri. Koncert je upotpunjen gostovanjem još poznatih muzičara iz ovog lepog muzičkog grada, Miloša Stošića iz Deadly Mosha i Predraga Pavlovića iz Epiloga, koji su na sebi svojstven način „začinili“ ovu death metal mašineriju i sadržajno je obogatili. Kada je Dead Joker okončao svojih (malo više od) pet minuta slave, došlo je vreme za nešto potpuno drugačije.

Majdan Arsenal Kragujevac
Majdan

Dok se ovde pripremao da izađe na scenu Pero Defformero, folk metal sastav iz Novog Sada, nazad na Garden stageu spremni za nastup su bili i legendarni pulski rokeri, Atomsko Sklonište. I u toj tački, shodno svojim preferencijama, publika se razdelila – deo je ostao na glavnoj bini i zabavljao se uz modernu muzičku tvorevinu i nespojiv spoj koji prezentuje Pero Defformero, a deo se ukrcao u vremeplov i zajedno sa Atomcima otputovao u neke daleke godine, neku drugu zemlju, neka druga vremena. Uvek veseo i raspoložen frontmen, Bruno Langer, toplo je pozdravio posetioce i bez mnogo reči krenuo da „roka“. Nizali su se skoro svima dobro znani hitovi, „Kraljica Cigana“, „Rahela“, „Olujni Mornar“, „Od Ponoći do Ponoći“, „Pomorac Sam, Majko“, nezaobilazna himna „Pakleni Vozači“, proročka „Oni Što Dolaze za Nama“, kao i mnoge druge koje su se gromoglasno pevale i sa kojima se plovilo zajedno sa bendom na talasima prošlosti. Izuzetno pozitivna energija koju su isijavali sa bine i razmenjivali je sa svima nama je dala poseban šmek celokupnom događaju, i nekako nas zbunila kad smo ustanovili da se već stiglo do poslednje numere. No, nije bilo razloga za tugu jer ovaj kraj je označio da je došao trenutak za ono što se zdušno očekivalo – zvezde večeri!

Atomsko Sklonište Arsenal Kragujevac
Atomsko Sklonište

Američki thrash metal velikani Testament su, konačno, nakon 11 godina od svog poslednjeg gostovanja (Legacy Festival u Beogradu) ponovo stavili našu zemlju na svoju mapu i došli da nas „oduvaju“. Sa karijerom od preko 30 godina i milionskim tiražima iza sebe, kao i statusom jednog od najuticajnijih imena ovog žanra, bend je sinoć, kao od šale, samo potvrdio ko je i šta je, a nema lepše potvrde od one sačinjene od nota i tonova. Svoju etapu večeri su otpočeli eksplozivno, sa naslovnom pesmom još uvek aktuelnog i poslednjeg im albuma iz 2016. godine, „Brotherhood of the Snake“, što je momentalno dovelo do naelektrisanog oduševljenja svih onih iza ograde. Poseta je bila više nego solidna, a samim tim nije bilo teško napraviti propisnu atmosferu – ona je bila kontinuirano prisutna, a u pojedinim momentima je, naravno, i doživljavala tačke usijanja baš onako kako ovakvi performansi zahtevaju. Nizalo se još novi(ji)h traka, „The Pale King“ i „More Than Meets The Eye“, a prilično lako se dalo uočiti da se ekipa od samog starta sjajno zabavljala na bini. Nimalo zanemarljiv element – slušati ono što voliš i kroz šta živiš, i svedočiti uživanju samog umetnika u tome što radi, a ne samo puko odrađuje.

Harizmatičan frontmen koji je rado komunicirao sa fanovima i celu stvar dizao na još viši nivo, Chuck Billy, prijatno je iznenadio i sa formom svog glasa koja je zavidna – i to se samo iznova potvrđivalo u daljem krstarenju kroz repertoar. Zašlo se i u devedesete sa celim jednom setom sačinjenim od „D.N.R.“, „Down For Life“, „Eyes Of Wrath“, „Legions Of The Dead“, kao i pesmom koja je u momentu svog izdavanja označila malu promenu stila, „Low“. Upadljiva ritam sekcija koju predvode nekadašnji članovi legendarnog Deatha, Steve Di Giorgio na bass gitari i jedan od najcenjenijih i najboljih metal bubnjara ikada, Gene Hoglan, i nije bila ritam sekcija u klasičnom smislu. To je verovatno i nemoguće sa ovakve dve ličnosti, pre bi se reklo da su oni, iako čine idealnu i kompaktnu celinu sa grupom, kategorija koja se slobodno može i zasebno posmatrati.

Testament Arsenal Kragujevac
Testament

Koncert se nastavio u pravcu koji su svi željno prizivali, a to je, naravno, podrazumevalo čuvene pesme iz osamdesetih/ranih devedesetih godina, koje su Testamentu donele svetsku slavu. „Into The Pit“ je, očekivano, i na zahtev samog Chucka, bila ispraćena borbenim šutkama, a situacija se nije mnogo menjala ni posle toga. „Electric Crown“ i „Disciples Of The Watch“ su gromko pevane, a maestralne solaže koje su izvodili majstori ovog „zanata“, Alex Skolnick i Eric Peterson, posebno su dolazile do izražaja. Za sam kraj su ostavljena još dva stara draga kamena, „Practice What You Preach“ i „The New Order“, kao i pesma koja simbolizuje ponovno rođenje benda 2008. godine, „The Formation Of Damnation“. Iako se, naravno, skandiralo i tražilo ono večito „JOŠ!“, došlo se i do tog nažalost neizbežnog kraja koncerta i rastanka sa ovim thrash metal titanima – ali, nadajmo se, samo na kratko, i nipošto ne na novih jedanaest godina.

Uprkos brojnim žaljenjima na kvalitet zvuka i pojedine tehnikalije, kada to stavimo na stranu, može se reći da je Arsenal festival sebi sinoć „lupio“ jedan ogroman plus dodavši ovaj koncert u svoj dnevnik – Testament je svetsko ime koje u sebi integriše kvalitet, dugotrajnost, istrajnost, neumoljivost, i od kojih sve navedeno treba da se uči i usvaja, posebno kada su novi mladi sastavi u pitanju. Nekima su dali, dakle, domaći zadatak, nekima su dali priliku da beskrajno uživaju u njihovom nastupu, a nekima su sebe tek prezentovali i, ko zna – možda dobili i neke nove obožavaoce.

Usled žurenja na prevoz i nemogućnosti ostajanja do kraja programa, može samo da se naslućuje da je i ostatak večeri ispratio uspostavljenu „trasu“, te da su se ljudi lepo provodili i uz sve druge izvođače, među kojima je bio i inđijski progressive thrash metal bend Alitor, kao i niz DJ-eva koji su zabavljali žanrovski drugačije opredeljenu publiku na Explosive DJ stageu.

Alitor Arsenal Kragujevac
Alitor

Još tri dana su pred posetiocima festivala, a šta ona sve nose, tek je da se vidi – ali ako će pratiti pomenutu trasu ovog prvog dana, razloga za brigu nema ni najmanje.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Atomsko Sklonište Arsenal Kragujevac

Arsenal fest I (19.6.2019)

Knežev arsenal – Kragujevac
Izvođači: Mud Factory, Majdan, Dead Joker, Urban Instinkt, Pero Defformero, Atomsko Sklonište, Testament, Lem Jem, Odgovor, Vesela Mašina, Alitor

Program ovogodišnjeg Rockvillage u Banatskom Sokolcu

Kolja Kombank dvorana BeogradMuzički festival Rockvillage održaće se 9. i 10. avgusta u Banatskom Sokolcu.

Objavljen kompletan program 53. Gitarijade u Zaječaru

Goblini Subbeerni centar Beograd

Zaječarska gitarijada održaće se 53. put, i to od 27. do 29. juna. Ovog puta definitivno bez stranih imena.

Prema konačnom programu, nastupiće:

27.06. (prvo polufinalno veče)
Đorđe David
S.A.R.S.
Vlatko Stefanovski

28.06. (drugo polufinalno veče)
Goblini
Alen Islamović
Riblja Čorba

28.06. (finalno veče)
Atomsko sklonište
Van Gogh
Električni orgazam

Ulaz na sve koncerte je besplatan.

Bajkeri velikog srca – Moto fest “Banjaluka 2019”

 

Banjaluka će treću godinu zaredom organizovati Moto-fest “Banjaluka 2019”, ovogodišnji će biti održan 24. i 25. maja na tvrđavi Kastel.

Organizator događaja Moto-klub “Stršljen”, saopštio je da su zahvaljujući pozitivnim reakcijama od prethodnih godina već sada stigle potvrde iz partnerskih moto-klubova, tako da se očekuje da će i ove godine grad na Vrbasu ugostiti između 3.000 i 4.000 bajkera.

“U okviru dnevnog programa Moto-fest nastavlja dobru saradnju s najpoznatijim svetskim moto-brendovima, koji će i ove godine na moto-sajmu predstaviti svoje najnovije modele”, kazali su u MK Stršljen.

Dodaju da će za adrenalinski doživljaj biti zaduženi stunt vozači.

“Za večernji ugođaj pobrinuće se najpoznatiji izvođači regionalne muzičke scene, među kojima će biti “Električni orgazam”, Goran Bare i “Majke” i “Atomsko sklonište”. Publiku će takođe zabaviti i “Let 3”, “YU grupa” i “Partibrejkersi””, objasnili su u MK “Stršljen”.

Kako navode iz ovog moto-kluba, bajkeri će još jednom pokazati da imaju veliko srce, te će deo sredstava prikupljenih kroz realizovane aktivnosti i saradnju biti doniran Udruženju obolelih od hemofilije, za decu obolelu od ove bolesti.

 

Najrok doček u Novom Sadu uz Planet of Zeus, Ritam Nereda i mnoge druge

Ritam Nereda EXIT festival Novi Sad

Dobre žurke nema bez rock ‘n’ rolla-a začinjenog punk-om. Zato vas ta savršena kombinacija čeka na Spensu 13. januara, u okviru Дočeka 7527. kada stižu legende tog muzičkog žanra- Partibrejkers, Ritam Nereda i Planet of Zeus.

Objavljen konačan spisak izvođača za Lake Fest

Crnogorski rok festival Lake Fest koji se održava od 9. do 11. avgusta na Krupačkom jezeru u Nikšiću objavio je celokupan muzički program.

Atomsko Sklonište besplatno u Aleksincu

Legendarni pulski hard rok bend Atomsko Sklonište nastupiće 5. juna u Aleksincu u okviru proslave Dana opštine Aleksinac.

Hillsup festival 2017: Utočište alternativne muzičke kulture na Zlatiboru

Foto: Vladimir Marković

Na turistički značajnoj lokaciji kao što je Zlatibor već godinama se gubi svaki vid kulturnih događaja koji bi nešto više bili posvećeni alternativnoj publici. Centar mesta se pretvara u veselje gde možete samo birati između gomile istih noćnih klubova u kojima se puštaju “novi dens devedesetih” i turbofolk. A što se tiče rok koncerata na trgu, na Zlatiboru “oduševljeno” svake ili svake druge godine možete slušati Van Gogh ili eventualno Bajagu. Ipak, jedna manifestacija već četiri godine uspeva da koliko toliko okupi sve ljude koji prate regionalnu rok i elektronsku muziku jednom godišnje na Tić polju. Hillsup festival je trenutno jedini predstavnik alternativne kulture na ovom od kiča, neukusa i vandalizma skoro uništenom mestu.

Avangardni rokenrol u punom sjaju – Gunsale i Atomsko Sklonište u Domu Omladine Beograda

Beogradskom Domu omladine sinoć je ponovo pripala uloga koja mu još od davnina najbolje pristaje, a ta uloga je, kako je i pre već rečeno – oaza rokenrola. Ovaj put čast da demonstriraju neuništivu silu u vidu pomenutog fenomena imala su dva benda koja su, kao spoj mlađih i starijih snaga, to uradila na najbolji mogući način – glasno, jasno i beskompromisno. No, zar bi i moglo biti drugačije, budući na to da su u pitanju Gunsale i Atomsko Sklonište? Teško.

Najčitanije

Izdvajamo!