Zvučni valovi Fita u krcatom Elektropioniru

Fit Elektropionir Beograd
foto: Anastasija Zec

Kontakt konferencija je već u punom jeku i kako se bliži vikend ovaj svojevrsni festival ide ka vrhuncu. U jednoj od baza Kontakta, Elektropioniru, Beograd je imao čast da ugosti jedan od najupečatljivijih bendova čuvene RiRock scene, a sve u cilju promocije Rijeke kao evropske prestonice kulture za narednu godinu.

Pričamo, naravno, o grupi Fit, formiranoj početkom osamdesetih. Ova četvorka je doživela veliki uspon i proboj krajem te dekade izdavanjem dva albuma – “Uz Rijeku” i “Daj mi ruku”. Pre tačno deceniju su odlučili ponovo da se okupe, te su nastavili i sa snimanjem novih stvari. U razmaku od dve godine objavljena su dva albuma; prvi je jedan odličan live presek njihove dotadašnje karijere, drugi studijski, sa tucetom novog materijala po standardu svojih prethodnika. Otada nastupaju sporadično, funkcionišući unutar triangla Rijeka-Amsterdam-Bergen (ako vas zanima zašto, pogledajte dokumentarac “Rokenrol je kriv za sve”).

Njihov poslednji nastup u Beogradu bio je (ako dobro pamtim) gostovanje na koncertu Kikija Lesendrića i Pilota. Da li je to čast ili ne, svakako se retko kada ide na koncert ako ćeš posle predgrupe napustiti halu, otići u kafanu i napiti se. Ovo je lično bila prilika za iskupljenje i mesta za kalkulisanje nije bilo, pa sam se tačno u 21 stacionirao u neposrednoj blizini šanka i miksete radi potpunog užitka.

Nedugo potom se na bini pojavio bend, ovoga puta kao petorka. Očekivano (a bogami i iščekivano) su počeli uz “Rijeku”, hit sa prvog albuma, uz oduševljenje brojne i delimično vremešne publike. Prostor od bine ka šanku bio je neobično tesan, jedino je u potpuno drugom kutu bilo podnošljivo, ubrzavajući proces za šankom i promet od/do toaleta.

Fit je nakon uvodne numere nastavio u istom ritmu štancajući redom brojne hitove zbog kojih su mogli doživeti slavu neslućenih visina da se nije desio taj rat i njihova privremena odjava. U suprotnom ne bi većini auditorijuma bili i ostali poznati kao one hit wonder što nikako nisu bili, uzevši u obzir naredne “Vrisni”, “Uživaj” i “Veliki grad”.

Fit Elektropionir Beograd

Suvišno je komentarisati i analizirati izvedbu ovih starih riječkih kajli jer tu nema šta da se analizira. Svirka na vrhunskom nivou, prekaljeni i iskusni muzičari kao oni se snalaze kao riba u vodi na svakoj bini od klupske rupe do stadionske konstrukcije, i to se veoma dobro vidi.

Pevač Davor Lucas, malo odvrnut da bi se mogao dobro čuti, ali sve je to u skladu sa godinama. Iznenađuje koliko i pored toga njegov glas zvuči kao pre tridesetak godina, autentično i upečatljivo. Pride, treba dodati da je on doista jedan od retkih pevača koji umeju da nameste boju svog glasa, ton i intenzitet. Ukratko rečeno ume da peva po svim tačkama pevačkog kanona. Na gitari večito mladi Zorko Opačić, takođe veoma čistog zvuka, vešto kroti raspilavljenu distorziju koja zvuči kao da su je The Stone Roses lično reprodukovali. Bubnjar Alen Tibljaš izuzetno raspoložen za svojim setom, uredno naglašava udarce na bas bubnju i dobošu. Svemu ovome doprinela je i veština ton-majstora Aleksandra Apostolovskog da impresija bude bolja nego, recimo, na live albumu, premda nikada ne treba porediti zapis sa nosača zvuka i živi doživljaj.

Članovi Fita su neumorno dalje izvodili svoje pesme, a tek pred kraj ih je stigao umor usled kojeg su pravili tek poluminutne pauze između pesama. Između ostalih, premijerno je izvedena nova pesma “Otploviti”, kao i nešto ranije objavljena “Ljubav je magija”. Kulminaciju i pravi zanos publike pravi jedan mini set od prepopularne “Mačke” preko “Novog dana” do “Zaboravit ću sve”.

Fit Elektropionir Beograd

Veliko finale je usledilo uz čuvenu obradu hita grupe Blondie pod naškim nazivom “Zvoni telefon” u trajanju od svega minut i po usled ubrzanja, a možda i zato što se komunalnopolicijski čas nazirao u minutima koji slede. Ostalo je još samo vremena za poslednju stvar večeri, naslovnu numeru sa albuma “Daj mi ruku”.

Nakon toga se u publici i dalje čekalo na bis, grupa ljudi ispred bine je pevala gore, uz Rijeku, paliću vatre, otopiću led. Fit su se nakon pet minuta vratili na binu i ipak odlučili da umesto druge “Rijeke” odsviraju ponovo “Mačku”, ali u drugom aranžmanu, tj. onom originalnom, “studijskom”. Nažalost, tačka je na ovaj izuzetan nastup stavljena pošto je vreme za Pepeljugu radnim danima davno otkucalo.

Na kraju, večiti beogradski prijatelji su više nego zadovoljili publiku, u masi se čak našla i grupica Holanđana u svojoj nasumičnoj poseti klubu koja je bila oduševljena bendom i zvukom i delovala prilično zainteresovana za informacije o Fitu. Kontakt konferencija se nastavlja danas, a nama ostaje da se nadamo što skorijem povratku Fita na naše prostore.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde