-

Žur pravila bjela Vila – Warpaint u Vrdniku

Warpaint Vrdnik fest Vila
foto: Nikola Vidojević

Od početka, posetiocima prvog festivala „Vila“ u Vrdniku je bila dodeljena loša ruka. Bez obzira na organizovan prevoz i besplatan ulaz, lokacija je bila taman do te mere nepristupačna (i nimalo bajkovita!), a program toliko haotičan, da nije moglo biti reči o kalibru kakvim se mogu pohvaliti neki od većih, „uhodanih“ regionalnih događaja – i to ako je, zahvaljujući dosta skromnoj promotivnoj kampanji, „dobar glas“ uopšte stigao do potrebnih ušiju. No, s obzirom da ovo i nije striktno muzička manifestacija, imamo to što imamo – tri dana, poneko zvučno ime, i izuzetno pohvalan etos, budući da je festivalski program stavljao preko potreban akcenat na prevashodno žensko stvaralaštvo – filmsko, teatralno, itd.

Logističke propuste mačku o rep, jer su slušaoci imali priliku da prisustvuju nekolicini neočekivanih performansa, od kojih je daleko najnestvarniji ostavljen za poslednji dan. Kakva god da je priroda sile koje je naterala genijalni američki neo-psych/indie rock/dream pop kvartet sa (skroz neadekvatnim) imenom Warpaint da svrati u našu „mahalu“, u njenu magičnu dobrotu se jednostavno ne da sumnjati.

Warpaint Vrdnik Vila Fruška Gora Srbija
foto: Milan Ogar

Za one koji slušaju pažljivo, razog za radovanje je vrlo jednostavan i očigledan – umesto da, poput recimo Still Corners, melodičnu izmaglicu svoje studijske inkarnacije emituju na bini „jedan kroz jedan“, što rezultira u očekivano ravnom i predvidljivom izvođenju, bend se odlučio na beskrajno smeliji pristup, koji se sastoji u real-time inoviranju na već postojećoj građi.

A potonje, na sreću, ima napretek. Već deceniju na indie sceni, devojke su komforno manevrirale kroz stvari sa svežeg „Radiate Like This“ (2022), ali i prve dve ploče – „The Fool“ (2010) i tragično potcenjenog manifesta u vidu istoimenog albuma. Nakon podužeg, ali skromnog zagrevanja novim uvodnikom „Champion“ , koji uživo zvuči mnogo ubedljivije, cure su dale tek nagoveštaj svojeg razigranog pristupa na aktuelnoj „Hips“ i klasiku „Keep it Healthy“ , pretvorivši ovu drugu iz standardne indie rock-depresije u angularnu alt. dance numeru sa jakim gruvom, dajući povoda za preko potrebno razmrdavanje.

foto: Branislav Jeremić

Skladan i moćan zvuk, sa akcentom na teškom kicku za koji se, pored ostalih, pobrinuo verni tonac Nick, oživeo je uspavani gruv, sakriven i ukroćen na studijskoj verziji pesme „Hard to Tell You“ ispod slojeva efekata. Nekada rasplinuta, ova dream pop balada, sada izobljena, dobila je na udarnosti i energiji, koju je bilo potrebno fokusirati u nastavku, pozivom na omiljenu „Love Is to Die“ , gde studijska rezerva Therese Wayman i Emily Kokal daje mesto napetoj urgentnosti, sa propratnim uletom u fantastičan, brz outro.

Odatle, preko bazične, panki stvari Krimson na kojoj napetost dostiže pik, sve četiri devojke stupaju u harmoniju sa svojim tišim, nežnijim izrazom, uz pomoć svedene, gitara/vokal interpretacije nove „Melting“ . Bez otkrivanja previše detalja, ono što je nekada bila previše producirana, zauzeta traka se, korektnom primenom „manje-je-više“ etosa, i harmonija, nalik onim kakvim su se mogle hvaliti legendarne The Ronettes, pretvorilo u spuštanje dostojno dežurnih emotivaca Mazzy Star. Sentiment emotivne upotpunjenosti i staloženosti održan je i na sledećoj, „Stevie“ , olakšavajući ulaz u poslednju, najtežu četvrtinu seta.

Warpaint Vrdnik Srbija Novi Sad Fruška gora
foto: Milan Ogar

Kao zaposednute od strane bristolskih velikana iz ranga Beth Gibbons (Portishead) i Massive Attack, koji su tihim koracima uvek vrebali njihov muzički svet, Warpaint su za kraj ostavile par plesnih, trip hopu srodnih momenata, dajući dodatnu prednost nižem registru u „New Song“ i „Disco//Very“ , kako bi onda iznenada, ali samouvereno ušle u goth/ethereal wave teritoriju sa zaključnom eksplozijom u vidu „Beetles“ . A onda, kada je sveopšta galama javila da je došlo vreme za bis…  ništa. Umesto toga, devojke su se zahvalile i isparile, brzo kao što su se i pojavile.

Razočarenje je bilo opiljivo. Da li za njega postoji opravdanje? Možda, baš kao sa pravim vilama, ili kakvim drugim mitskim stvorenjima, ljudski vapaji i prohtevi, koliko god bili glasni, nisu dovoljni da dirnu srca u kojima kuca istinska magija. Ili to, ili se devojkama samo prispavalo posle duge turneje. Fruška gora dobro čuva svoje tajne.

Warpaint Vrdnik Vila Fruška Gora Srbija
foto: Milan Ogar
Warpaint Vrdnik Vila Fruška gora Srbija
foto: Milan Ogar
Warpaint Vrdnik Vila Fruška Gora Srbija
foto: Milan Ogar