Sinoć se u beogradskom Domu omladine održao fantastičan koncert „nežnog dua“ iz Pančeva, Ivice, i jednog od najvažnijih bendova takozvane „nove srpske scene“, Nežni Dalibor, koji je pokazao da je spoj njihovih pesama i žive, koncertne interpretacije zaista izvanredan i nešto izuzetno ozbiljno, što su zaključili i posetioci sinoćnjeg događaja, a što bi trebalo da znaju svi ljudi koje zanima muzika i koji još nisu imali prilike da ih čuju uživo.
Oko pola deset uveče su u Klubu Doma omladine, uz spontanu i simpatičnu introdukciju dvojca zvanog Ivica, koji čine Ivan Kačavenda i Aleksandra Andonovska, počeli da odzvanjaju zvuci akustične i čiste, električne gitare koje su međusobno sarađivale i prijatno, nenasilno nametale intimnu atmosferu. Performans koji su Ivan i Aleksandra priredili se sastojao iz kako objavljenih, tako i neobjavljenih, kako dovršenih, tako i nedovršenih pesama. Međutim, nije se osetilo da išta fali njihovom nastupu – bio je kratak, prijatan i topao, neobična uvertira za agresivni gitarski performans koji je kasnije usledeo.
„Neko drugi“ sa njihovog aktuelnog izdanja „Vodi me na more“ je definitivno jedna od pesama koja se istakla, uz „Island“ čija je atmosfera melanholična, nalik onoj u pesmi „Dagger“ Slowdivea, i „O Alfredu„. Te pesme su dobile novu dimenziju u poređenju sa studijskim verzijama, dopunjene Aleksandrinom vrlo milozvučnom gitarom koja se poigravala ehom i razblaživala ove već nežne pesme, ali ne po cenu gubitka jakog utiska, koji su one sinoć svakako ostavile.
Nakon malo duže pauze, četvorka poznata po svom neobičnom nazivu Nežni Dalibor, otpočela je svoj dugotrajni i raznovrstan nastup pesmom sa prvog albuma „Sredstva i veštine“, „Vekovi„. Kako je ova pesma jedan od mnogobrojnih hitova koje bend ima na svom repertoaru, publika je odmah odgovorila ovacijama i horskim pevanjem. „Ne postojim„, „Jeste li poludeli ljudi?“ i „Metronom„, koje su usledele, nikako nisu uticale da se ovakva zabavna i iskrena interakcija prekine, već su je samo podstakle i uzburkale.
Bend je napravio presek svoje diskografije svirajući pesme sa sva tri objavljena studijska ostvarenja, tako da su prisutni dobili uvid u to kakve je sve muzičke teritorije ovaj bend pokrio, ali takođe i koje će tek pokriti pri objavljivanju svog četvrtog albuma „U slojevima„, sa kojeg su predstavili pesme svojim fanovima. I kako često ume da se desi da bend ugnjavi novim, publici nepoznatim, pesmama, to nije bio slučaj, iako su ih odsvirali u popriličnom broju.
Nove pesme predstavljaju progresiju i iskorak u odnosu na prethodne albume, kako je to uvek sa njima slučaj pri radu na novom materijalu. Pesme su energične, direktne i promišljene i njih je publika jako dobro prihvatila, pri njihovom završetku se odazivala podjednako snažno i glasno kao i pri završetku onih dobro poznatih. Premda, na set listi su se našla dva izvrsna, najnovija singla „U slojevima“ i „Vikendi“ koji su za kratko vreme našli svoj put do srca obožavatelja, ali je takođe bitno izdvojiti bombastičnu i jednostavnu „Zauvek“ i melodičnu i vrlo lepu „Prvomajsku“ pesmu koje prete da nadmaše dosadašnji rad ove grupe.
Od starijih hitova su se izdvojile frenetične i mračne „Strah“ i „Savest„, jako svetle i minimalistične „Deca“ i „Jurim sunce„, kao i jedan od najvećih hitova, „Ti si sam„, koji je dobio nešto sporiju interpretaciju od studijske sa produženim instrumentalnim segmentom na samom kraju, nalik onom u „Osloni se“ od Jarbola. Kosmički zvuci „Atoma“ su bili smešteni na samom kraju zalepljenih setlisti na binskom podu. Međutim ovo nikako nije bio kraj. Bend je potom izveo tri bisa od kojih je svaki bio bolji od prethodnog i doveli su veče do potpunog vrhunca. Drugi bis je imao teatralnu i emotivnu „Sve biće u redu“ koju je bilo zaista teško nadmašiti, međutim je bend to uspeo završavajući koncert na najbeskompromisniji mogući način, pesmom „Hajde da se ljubimo“ koja je rasparčala Klub Doma Omladine svojom enormnom bukom i pri završetku mu vratila prethodnu celovitost.
Atmosfera je od samog početka večeri bila vrlo prijatna i kako je koncert odmicao, postajala je sve lepša i zanosnija. Već se pojavljuju komentari ljudi koji prate ovaj bend godinama, koji tvrde da Nežni Dalibor nikada nije bio snažniji i to je nešto čemu bi, i onaj koji se prvi put zadesio na njihovom koncertu, poverovao sasvim lako. Sinoćnji događaj je pravi primer kakav jedan alternativni (i ne samo alternativni) koncert treba da bude – nimalo dosadan, inkluzivan i emotivan. Uz podršku pančevačkog Ivice, u punom Klubu, Nežni Dalibor je priredio događaj za pamćenje, a sudeći prema tome kako bend trenutno radi i napreduje, čini se da će prirediti još takvih u budućnosti. Barem se nadamo.
