Zlatna svadba Korni grupe u Sava centru

Foto: Nemanja Đorđević

Pre 50 godina osnovana je velika Korni grupa, predvođena jednim od najvećih živih kompozitora na ovim prostorima Kornelijem Batom Kovačom. Prva poznata supergrupa nije se vodila principima tadašnje popularne i zabavne muzike već je neprekidno eksperimentisala sa klasikom, psihodeličnim elementima, jazzom i svim žanrovima do tada teško prihvatanim u tadašnjem mejnstrimu. Sada, 50 godina kasnije, opet su bili pred svojom generacijom, ljudima koji su kao mladi bili njihovi obožavaoci, ali i onima koji su se rodili mnogo mnogo kasnije pa iz priča i muzičkih preporuku svojim roditelja saznali za ovu revolucionarnu muzičku družinu.

Beogradski Sava centar bio je mesto ovog emotivnog, nostalgičnog i dugo iščekivanog susreta. U trenutnoj postavi su ostala samo dva člana grupe, njen osnivač Bata i gitarista Josip Boček, dok se jedan od starih vokala ovog benda pojavio na samom kraju nastupa.

Kornelije i Josip pokazali su da u sebi i dalje nose veliku ljubav prema muzici i na ovom nastupu dali sve što imaju. Boček, iako malo nesiguran na samom početku koncerta, kasnije je svojim izuzetnim umećem sviranja električne gitare pokazao zašto ga smatraju za jednog od najboljih gitarista na Balkanu, a Kornelije je gospodski za svojim klavirom nenametljivo i sigurno “dirigovao” celim orkestrom.

Vokalno izvođenje pesama pripalo je Dejanu Cukiću, Zoranu Šandorovu, Galetu Kerberu i Dušanu Svilaru. Od svih njih svako je dao sebi svojstven doprinos, ali se pevanje Zorana Šandorova svakako istaklo kao najupečatljivije i potpuno odgovarajuće ovakvom zvuku. Istina je da je pomalo bio smešan u momentima kad je pokušavao da peva kao Zlatko Pejaković, ali je svojim glasom nekim pesmama dao skroz novi pečat. Pesme “Put za istok” i “Moja generacija” zahvaljujući njegovom glasu nosile su posebnu snagu.

Jedan čovek čije ime je dozivano iz publike u kratkim pauzama između pesama, hoćemo Adolfa, hoćemo Adolfa, laganim korakom je izašao na binu i najavio sebi omiljenu pesmu, a reklo bi se i velikom delu publike. Naravno, reč je o Dadu Topiću koji je na neki način uspeo da ukrade ceo koncert od benda, što nikako nije bila njegova namera i stvarno je bilo glupo gledati ljude kako mu se klanjaju dok izlazi na binu, jer ovo je ipak bio koncert cele Korni grupe, a ne Dada Topića.

Bilo kako bilo, Dado je stvarno sve oduvao vokalom, prvo u sebi najdražoj pesmi “Jedna žena“, prekrasno ukrašenu specifičnim Kornelijevim pasažima i Bočekovim gitarskim ukrasima, a zatim u “Etidi” koja je ipak dočekana najvećim aplauzom, a zvučala je sveže i snažno kao da su je muzičari juče stvorili i sad s nestrpljenjem čekaju da svoj hit po prvi put prikažu pred publikom. Emotivnost ovih pesama i celog događaja dodatno je pojačana toplim prijateljskim zagrljajem Dada i Kornelija. Videlo se koliko im ovo sve u biti znači.

Nažalost, posle ove magične pesme, sledi potpuni promašaj nastupa, koji je izgledao toliko loše, kao da čak nije bio ni isplaniran. “Trla baba lan” predvođena iritantno-hiperaktivnim Dejanom Cukićem koji je celo veče, ne tako uspešno, pokušavao da zabavlja publiku. Publika je ostala potpuno nema na sve njegove pokušaje da ih animira, jer je posle prethodnih izvedbi ovo izgledalo samo kao potpuna blamaža.

Sreća da se nastup nije završio ovom pesmom, već da je bend odsvirao još jednom pesmu “Moja generacija” na čelu sa, sada još boljim i sigurnijim Šandorovom. Snažne emocije se sad postale vidljive i u publici, a neki nisu mogli da sakriju suze sa svog lica, dok su se ustavši sa svojih sedišta opraštali od sebi dragog benda.

Koncert jeste posedovao neke tehničke i sviračke probleme i umeo je na momente biti težak za slušanje, ali sve to pada u vodu kad u glavi imate sliku onog toplog zagrljaja muzičara i osmehnutih ili uplakanih lica ljudi kojima je mnogo značilo da ponovo ili konačno čuju Korni grupu kako svira. Moraju se uzeti u obzir i godine muzičara koji su nastupali, vreme koje oni u tim godina mogu da izdvoje za vežbu, a i celu težinu posla koji podrazumeva sviranje na jednom ovakvom koncertu, za koji ni većina mlađih bendova ne bi imala snage. Ovo jeste nazvano povratničkim koncertom, ali teško da ćemo Korni grupu videti još koji put da nastupa, zato ovaj nastup nosi i dodatnu lepotu.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

3 KOMENTARA

  1. @ Dejan Cvetkovic
    ‘Na kraju, moglo bi se i reći da ih je frustriranost komercijalnim neuspehom koštalo karijere.’

    Iskreno, odavno nisam procitao nesto gluplje. Vidi se da niste poznavali Kornelija, ni tada, a ni sada. No, ne bih da vam rusim Sneska, nema ni nekog smisla.

    • Lemi, ovo je bilo baš žestoko, valjda da se ne obruka slavno ime!
      Istina je ne poznajem Kornelija Kovača. Imam utisak da relativno dobro poznajem njegovo javno muzičko delovanje. Rccimo da bih mogao da se setim nekog njihovog nastupa na Televiziji Beograd 69/70, beše li to Beogradsko proleće ili već nešto dugo, nije ni važno. Ostavili su snažan uisak na dečaka od 6 godina. A onda kasniji su stariji momci pevali Put za istok i kleli se u taj zvuk.. Trla baba lan je bio veliki radijski hit, to su svi pevali. I tako je to išlo sa njima.
      Ne znam zbog čega se raspala Korni grupa. Utisak mi je da su imali dožviljaj neuspešnosti.Ne znam šta bi sam Kornelije Kovač rekao o tome. Zbog čega je to tako možemo nagađati.
      Da su se pojavljivali na festivalima zabavne muzike – jesu. Da su tamo imali pesme kojima nije mesto ne takvim festivalima i to je tačno. Da su svirali progresivni rok, simfo rok, kako god to zval,i jesu. Da su imali, zbog toga umetinčki imidž, trudili su se. Da su pri tom imali i gomilu singlova sa pesmicama jesu. Šta su nijma hteli drugo do komercijalni uspeh? To su pesme koje treba da se uvuku u uho prosečnog slušaoca, da ga pre svega, zabave, da budu interesantne, pevljive, da se lako pamte, da ga razvesele… To je sve u redu, naravno. Veliko je pitanje koje su pesme Korni grupe umetnički uspešnije?
      Stvar bila još očiglednija sa solo karijerama pevača Korni grupe. Za Zdravka Čolića i Zlatka Pejakovića najveće hitove, a to su hitovi zabavne muzike u pravom smislu te reči, pisao je Kornelije Kovač. Bio je uspešan! Kapa dole! Zdravko Čolić ima blistavu karijeru zahvaljujući, čini mi se, pre svega, pesmama Kornelija Kovača. Korni grupa nema bilistavu karijeru. Nažalost. Možda je to posledica pogrešnih odluka. Barem deset njihovih pesama je izdržalo test vremena, bilo da pripadaju progroku ili su komercijane prirode. Da su imali drugačije odluke kako plasirati te pesme, verujem da bi komercijalno bili uspešniji, što bi bilo svakako zasluženo, i dugovečniji.
      Kornelije Kovač, ime koje u meni izaziva poštovanje!
      Eto, tako to meni izgleda.

  2. Teško je za Korni grupu reći da se “nije vodila principima tadašnje popularne i zabavne muzike”. Pored rokereske, iako nisu bili ortodoksni rok bend, već su zaista eksperimentalisali sa džezom i simfo uticjima, imali su festivalsku karijeru. Ne tada nisu postojali muzički festivali u današnjem značenju te reči. Mislim na festivale zabavne muzike i hteli mi to priznati ili ne, koliko god se oni izdvajali od Mikija Jevremovića i Miše Kovača, oni su bili deo te priče. Učestovalli su i na Pesmi evrovizije. Na kraju, moglo bi se i reći da ih je frustriranost komercijalnim neuspehom koštalo karijere. Sličnu priču imali su i Indexi: sa jedne strane smfo-rok album Modra rijeka a sa druge strane gomila singlova sa festivala zabavne muzike.
    Pitam se da li treba napisati da je Zoran Šandorov bio smešan. da je bilo glupo gledati kako se klanjaju Dadi Topiću, da je koncert bio težak za slušanje..

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde