17. mart je uvek rezervisan za proslavu dana Sv. Patrika, koji uzgred predstavlja dan smrti čuvenog irskog sveca koji je živeo u četvrtom i petom veku. U Srbiji, taj dan je takođe rezervisan i za tradicionalni nastup našeg najčuvenijeg sastava koji neguje, tokom prethodne dve decenije, muziku pod uticajem irskog folklora. Naravno, reč je o Orthodox Celtsima, bendu koji svojim optimističnim zvukom uvek čini publiku pokretljivom i gromoglasnom. U tom smislu, njihov tradicionalni koncert se ovog puta odvijao u velikoj sali SKCa u Beogradu, koji je bio prepunjen (bez preterivanja).

Ulaskom u veliku salu, zelena svetlost je obasjala publiku usled snažnih svetala nadvijenih nad binom i oko 21:30, bend se pojavio na bini uz snažan urlik svih prisutnih. Nije mnogo prošlo od prvih šutki i pravi „ratnički poklič“ posetilaca je doveo do toga da je frontmen, Aleksandar Petrović (čuveniji kao „Aca Seltik„) skočio u publiku tokom druge pesme. Zajedno sa publikom, Aca Seltik je podigao ruku visoko u vazduh dok ga je publika nosila.

U pauzi između pesama, Aca je iskoristio priliku da pozdravi fanove koji su došli iz Irske, kao i sve one koji su došli iz drugih gradova. Pomenuo je zanimljivu anegdotu gde je jedan fan iz Hrvatske kupio kartu za beogradski koncert, a nije znao da je nastup bio dva dana ranije u Zagrebu, i time ga je pozdravio na šta je publika vrlo značajno reagovala.

U određenim momentima, tačnije, tokom dve pesme, postojali su problemi sa zvukom koji su se najviše odrazili na deonice frulaša i frontmena Irish Stewa, Bojana Petrovića u vidu mikrofonije.

Aca Seltik se ponovo obratio publici i tokom pauze između pesama pogledao u stranu sa rečima: „A ti nećeš da mi se izvučeš! Popni se!“ U pitanju je bio mladi momakm, fudbaler za kojeg je Aca rekao da bi mogao da ode u čuveni škotski fudbalski klub Seltik iz Glazgova i da je u pitanju osoba koja razbija stereotipe da su fudbaleri idioti.

Što se tiče materijala, bend je tokom dvočasovne svirke izvodio neke od svojih standardnih hitova poput „Star of the County Down„, tradicionalnu irsku pesmu „Irish Rover„, „Far Away„, instrumental „Medley„, „Humors of Scariff„, „Nancy Whiskey„, „Green Roses„, „Me, Myself and Sky„, „Celts Strike Again„, „Rocky Road to Dublin“ kao i pokretački hit „Drinking Song“ kojim je bend završio set, naravno, ne računajući materijal ostavljen za bis. Aca je u jednom momentu zapevao stihove čuvenog hita Iron Maidena, „Fear of the Dark“ koji je publika veoma glasno ispratila.

Aca je takođe pomenuo prošlogodišnju prosidbu koja se odigrala tokom koncerta na Beer Festu uz komentar „Pazite samo da se ne zaj**te!“ Takođe, osvrnuo se i na one koji „nisu mogli večeras da dođu ovde“ i njima uputio pozdrave.

Bend je bio, standardno, dobro uvežban tako da su pesme tekle u vrlo snažnom a opet svetlom duhu. Tokom bisa su mandolista Dejan Lalić i gitarista Vladan Jovković zamenili instrumente i Acin šaljivi komentar je bio: „Al’ sviraju, je*o te!“ Unutar ovog dela seta publika je još mogla da čuje „Whiskey in the Jar„, kao i „Bog Down in the Valleyo„. Publika je bila toliko oduševljena da je čak i posle dva sata nastupa bend izašao čak dva puta na bis.

Teško je ne pomenuti i zasebno šutke koje su bile poseban deo nastupa. Maltene čitav centralni deo publike je bio u potpunom haosu, da bi pred kraj nastupa veći deo prisutnih u ratničkom stilu krenuo napred u guranje, tako da je isti centralni deo bio prazan, bar na nekoliko trenutaka. Što pokazuje da dobre energije nije manjkalo.

Ne verujem da je bilo nezadovoljnih, sve što je moglo da se očekuje od nastupa Orthodox Celtsa je ovog puta i bilo više nego dovoljno. Lepljiv pod, leteće pivo, momci goli do pojasa i znojavi, zelena boja i krčmarska galama na sve strane, ne postoji bolji duhovni lek od ovakvih nastupa.