Prvim danom jeseni, potvrđene naletima vetra koji su nedvosmisleno najavljivali nevreme, pozdravljeno je treće i poslednje veče ovogodišnjeg festivala „PRiČA“. Za razliku od izmena u programu, unetih u poslednji čas, vemenske neprilike bile su očekivane. Ipak, neprilike su završnicu festivala učinile rasterećenijom, makar kada je reč o broju učesnika i satnici. Time se pokazalo da je broj od tri, do četiri poznatija i repertoarom „bogatija“ benda po večeri optimalan, te da bi se držanjem takvog rasporeda izbegle mnoge neprijatnosti ubuduće. Posećenost, ta od početka najupadljivija rana manifestacije, bila je relativno pristojna. Šaljivi komentar Branka Đurića Đure: „Malo vas je, ali ste dobro raspoređeni!“ nažalost je pokazao kako problem nije promakao nikome, ali su se svi potrudili da ne utiče na kvalitet nastupa.

Vest da je Smak plus iznenada otkazao nastup napravila je neočekivanu, ali na svu sreću neprimetnu i nadoknadivu rupu u planiranoj satnici. Veća je šteta što na ovogodišnjem festivalu nije zaokružena veoma lepa i zanimljiva simbolika prisustva Smakovog podmlatka. Naime, u grupi Whiteheads iz Rijeke, koja je nastupila prva, klavijature svira najmlađa Točkova ćerka, što nije jedini kuriozitet kojim je ovo veče, na izvestan način, bilo u znaku slavnog gitariste. Whiteheads su specifičan sastav koji se jednako dobro uklapa u rok, bluz i šlagerski ambijent i koji, s obzirom na razlike u godinama i umetničke profile članova, ukršta iskustvo i mladost oslanjajući se na tradiciju i autorske poduhvate. Njihova muzika je, u najboljem smislu reči, starinski skockana, besprekorna, univerzalna i uravnotežena, sa dovoljno eksperimenata kojim mlađe kolege oplemenjuju jasno definisane vrednosti starijih kolega, muzičkih veterana.

U spoju glavnih vokala iskusnog Damira Komnenovića i mladog Matee Matića, kompozicijama na srpskohrvatskom i engleskom i koautorskim vizijama klavijaturistkinje Ane i gitariste Ivana dolazi do nastanka magije. Posebnu čar čačanskom nastupu dodalo je pružanje omaža Točku kroz Damirovu priču o pola veka starom riječkom grafitu – „R.M.Točak“ i prilici da ove večeri, na tlu virtuozovog zavičaja, svira sa njegove dve talentovane ćerke. Sestre Ana i Marija Mihailović, školovane pijanistkinje, briljirale su za klavijaturama – Ana kao stalni član benda, a Marija kao specijalna gošća. Nije suvišno podsetiti da iz „klana Točak“ najstarija Sofija takođe svira, ali gitaru, pa Čačani verovatno pamte kada je kao klinka gostovala sa tatom na sceni Doma kulture.

Na bis je ponovljeno odavanje počasti sastavu Smak. Mladi Ivan K. Komnenović je izveo pesmu „Ulazak u harem“, pri čemu su mu synth ukrasima pomogle Mihailovićeve. Drugi deo bisa bio je takođe zanimljiv – tokom izveđenja numere „Bohemian rhapsody“ ugašeno je svetlo, da bi zatim reflektori otkrili kostimiranu Mateu, sa plaštom i krunom u čast Fredija Merkjurija, još jedne rok legende.

Sledeći nastup ostaje upamćen kao jedan od najboljih i svakako najpozitivnije prihvaćenih koncerata ovogodišnjeg festivala. Reč je o poznatoj zagrebačkoj grupi Aerodrom. Mada je postojala dilema kako će pripadnici mlađih generacija dočekati Aerodrom i hoće li biti zainteresovani za bend koji nikada nije uživao spektakularnu popularnost, ali je tokom najaktivnijih godina ostavio neke od naširoko čuvenih pesama. Dileme je razrešio frontmen Jurica Pađen energično odsviravši prvi rif. Pađen je ugled stekao ne samo kao gitarista i pevač Aerodroma, već pre u redovima sastava Parni valjka i, naravno, Azre, čiji hitovi dan-danas čine obavezan deo njegovog koncertnog repertoara. Otprašivši „Kad misli mi vrludaju“, Jura je ne skrivajući zadovoljstvo dočekom i finom energijom u publici, nastavio u istom stilu i na zadovoljstvo svih – uzlaznom putanjom. Najavio je pesme iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, tako da su se na listi odsviranih numera našli legendarni hitovi, kao i neke novije stvari, a sve to u sigurnoj izvedbi vidno raspoloženih i međusobno savršeno usaglašenih Pađena, drugog gitariste Ivana Havidića i basiste Tomislava Šojata.

Imali smo priliku da čujemo dobre stare „Kraj tebe u tami“, „Tvoje lice“, „Dobro se zabavljaj“, „24 sata dnevno“ i „Običnu ljubavnu pjesmu“, ali i novije „Bura ore more“, „Ja te jednostavno volim“ i „Otkazani let“. Iz Pađenovog samostalnog opusa izdvojena je „Divljakuša“, ali su posebne reakcije propratile podsećanje na Azrine „Nemir i strast“, „A šta da radim“, kao i Džonijevu „Usne vrele višnje“, interesantno presečenu instrumentalom iz filma „Kum“ („Love Theme“ – Nina Rote). Horski je propraćen „Fratello“, a od zadovoljne publike su se posvećeni i sjajni muzičari oprostili opštepoznatom – „Stavi pravu stvar“.

Nakon kraće pauze, susret sa vanvremenskim i, posebnom težinom opravdane nostalgije, oplemenjenim zvucima prošlih dana, nastavljen je kroz nastup Bombaj štampe. Još jedan dugo iščekivani koncert opravdao je sve nade prvenstveno zahvaljujući besprekornom scensko-muzičkom, a po svemu sudeći i iskreno ljudskom ortakluku Đure i njegovih šestoro saboraca u obnovljenoj, posle dugog vremena ponovo aktivnoj postavi kultne grupe. Branko Đurić Đuro, nešto poznatiji i zauzetiji kao glumac, provereni šoumen Čačak do sada posetio u nekoliko navrata sa svojom „Đurologijom“, ali ovo je prvi put da ga vidimo s gitarom i u ulozi frontmena.

Bombaj štampa je bend koji je sa „samo“ dva albuma ostavio veliki, pozitivan trag zahvaljujući oblikotvornom uticaju na formiranje sarajevskog New primitives pokreta, kao i s njime neraskidivo povezane emisije „Top lista nadrealista“. Isti šarm, polet i dinamiku Đuro i dalje deli sa scene, povremeno je napuštajući kako bi malo zašao među publiku. Neumoran, vitak i sa obaveznim tamnim naočarima, Đuro je lik koga je teško ne voleti. Koncert su otvorili poznatom „Trese, lupa, udara“ iz filma „Kako je propao rokenrol“ i to neće biti jedina sa soundtracka koju ćemo čuti te večeri. S karakterističnim opaskama i znalački, poluozbiljno vodeći publiku kroz repertoar, Đuro je izveo „Ludnicu (Kad moji momci sviraju u gradu)“, „Dubrovačke trubadure“, „Da li da“, „Šejtan na Kanafi“, „Palim se na guranje (Pežo)“ sa povratničkog albuma, zatim „Neka traje“ i „Mrak i ja“.

Uz neočekivanu asistenciju najmlađeg obožavaoca otpevao je „Nedima“, nastavivši u sličnom tonu sa „Udari me nečim“, onda usporivši uz  „Samo lagano“, da bi opet podigao raspoloženje filmskim standardom „Crveno“. Čuvenu „Često poželim“ začinio je uvodnom parodijom na vokalni manir dalmatinske klape. Nažalost, sve mora doći do kraja, pa i druženje sa zaraznom energijom i zaoštreno humorističnim tekstovima ekipe iz sastava Bombaj štampa. U završnici je izvedena „Bolje letim sam“, još jedan primer majstorske dvosmislenosti i onih naoko neočekivanih, naglih obrta u kontekstu stihova. Svaki komentar delovao bi nedovoljno precizan, sem: Đuro, kralju.

Poslednji na festivalu nastupio je Samostalni referent, doslovno u jednom dahu lansirajući preostaloj publici u lice beskompromisni, srčani i srdačni ska. Poznati po provokativnim tekstovima i ogromnoj energiji, krenuli su entuzijastično i ne dozvolivši da ih pokoleba presecanje nastupa – kako rekoše, zakinuti su za petnaest obećanih minuta. Istakavši kako između Čačka i Referenata postoji, još jednom dokazana, velika ljubav, izveli su „Život je san“ i uspeli da izdejstvuju još jedan bis, pre nego što se zavesa spustila na ovogodišnje izdanje festivala „PRiČA“.

Vremena za rezimiranje postignutog biće više nego dovoljno, a već sada se postavljaju mnoga pitanja koja izlaze iz domena odgovornosti izvođača, pa i samih organizatora. Prvi utisak ostaje isti: slab odaziv publike. Nije lako odgovoriti na pitanje da li je dovoljno uloženo u promociju. Samo protekle nedelje, o festivalu se moglo čuti na televiziji, radio stanicama, društvenim mrežama, a kampanja je pokrenuta mesecima unazad. Ako je problem u ceni karte, činjenica je da se ona ne razlikuje od cene ulaznica za druge letnje festivale. Možda je samo publika navikla na besplatne koncerte na otvorenom.

U pogledu organizacije i uslova, ne može se reći da je bilo propusta, sem možda previše izvođača po večeri, usled čega se sve odvijalo pod blagom tenzijom, a neki su na kraju ostali bez mogućnosti da uopšte nastupe jer je – raspoloživo vreme isteklo. Takođe, uprkos najavljenom početku od 19:26h (shodno lokalnoj simbolici), nijedno festivalsko veče nije počelo na vreme.

Ipak, pozitivna strana, toliko dobra da zasenjuje sve eventualne nedostatke, leži u izuzetno srdačnom pristupu svakog izvođača. Bez obzira na to radi li se o zvezdama regiona ili demo bendu, svi su pokazali ogromnu profesionalnost, odgovorno ponašanje i poštovanje prema publici, domaćinima, svojim kolegama i saborcima. Slušali smo ljude koji, nijanse i preferencije na stranu, iskreno vole muziku koju stvaraju, umeju da je podele i uzvrate poverenje. Svaka svirka bila je vredna slušanja, svaki gost dao sve od sebe da prisutni napuste Halu zadovoljni onim što im je pruženo i takva demonstracija oplemenjujuće moći muzike jedina je istinski vredna zaostavština događaja ovakve vrste. Tehnička pitanja se daju rešiti, komercijalni i marketinški aspekti s vremenom izblede, ali u sećanju ostaje kvalitet svirke, emocija koju je svirka probudila i vreme koje smo proveli tokom svirke u nekoj boljoj dimenziji, a to će biti vredno priče.