Banjalučki Demofest ponovo je na Kastelu nakon pet godina pauze. Specifičnost ovog festivala bila je i ostala to što se mladi bendovi takmiče na glavnoj bini i samim tim nastupaju neposredno pre brojnih svetskih zvezda, kakve su sinoć bile Morcheeba, Dub FX i pobednici festivala od pre desetak godina, sinjski M.O.R.T. Ono što je na neki način obeležilo prvi dan festivala, bili su žanrovski haos, ali i to što nije objavljena zvanična satnica festivala, osim redosleda nastupa bendova, što je dovelo do toga da mnogi propuste neki od bendova koji su želeli da čuju.

Prve večeri festivala takmičilo se devet bendova iz regiona, a u finalu poslednje večeri takmičiće se LoM, Mish, The Restless Sea i Neki reperi. Koprivnički LoM bio je zasigurno nešto najupakovanije prve noći Demofesta, a dokaz za to je njihov prolazak u finale. Pjesmom su dominirale vokalne solo dionice zasnovane na balkanskim napjevima, što je uz tvrd zvuk benda i industrial elektroniku bio pun pogodak.

Ljubljanska ekipa Mish, okupljena oko Petre Pelemiš iz benda Maika, nastupila je u nešto svedenijoj varijanti i svoj jazzy pop krčkla na laganoj vatri pred banjalučkom publikom. Svirački sve je bilo na mestu, vokalno sasvim solidno, ali je sam aranžman i koncept benda dovodio do toga da publika pomalo gubi pažnju dok ih sluša.

U finale je prošao i fanki rok sastav The Restless Sea iz Labina. Uz pevanje na engleskom, problem je što ovaj bend iako zvuči sasvim solidno, ipak ne donosi ništa previše novo i originalno, već teško da uspeva da se izdvoji iz gomile bendova sličnog žanrovskog opredeljenja.

Ekipa iz Splita, Neki reperi, takođe nisu izmislili toplu vodu sa svojim rep korom, ali su uspeli da ostave svoj autorski pečat i zvuče dosta autentičnije. Kombinacija dvojice repera, pevačice koja je dodavala melodične etno deonice i ful benda koji je cepao oštre rep kor rifove, svakako je naišla na dobru reakciju publike.

Prve večeri nastupilo je i pet bendova koji će ostatak takmičenja pratiti iz publike, a prva je bila zagrebačka kantautorka Sonja Agata Bišćan, koja je sjela za klavir, te svojom baladom “Na tren”, otvorila ovogodišnji Demofest. S obzirom da se do tad još uvijek nije skupilo dovoljno publike, Sonja je prošla nezapaženo, iako ne postoji nijedan argument kojim se može osporiti kvalitet njene muzike.

Drugi demo bend koji nije prošao bio je Deminutiv iz Prnjavora, koji su skoro kao domaćini ovog festivala izašli na binu. Poslije Sonje koja je mekano i romantično otpjevala svoju pjesmu, Deminutiv je izašao sa pravim hard rock zvukom, ali najveća zamjerka ide pjevačici koja se često gubila u intonaciji, te je to verovatno jedan od razloga zbog kojih i nisu prošli u naredni krug.

Vojvođanski sastav Sin Seekas predstavio se teško zamislivom kombinacijom koja bi se mogla prepričati kao „sve sad, odmah i odjednom“. Gitare su se smenjivale iz rep kora u ska, duvački dvojac donosio miks regetona i balkanskog melosa, a sve to posebno začinjavala frontmenka sa grubim glasom, koja je repovala na mađarskom jeziku.

Novosadski sastav Grizete pred publiku u Banjaluci izneo je svoj sanjivi alt/psihodelični rok, u pesmi koja je tiho počela a gradacijski rasla, postajala glasnija i poprilično nabijala tenziju, preteći da eksplodira svakog trenutka, ali se to nije dogodilo. Bend ima dobru bazu, dobru ideju i dobru svirku, ali je potrebno samo da to još malo razrade i podignu na sledeći nivo.

Demo deo zatvorio je poprilično agresivni lokalni hardcore sastav Melldown. Growl vokali, neprekidne, napadne duple pedale na bubnjevima, prašteće gitare bili su pravo osveženje za fanove tvrđeg zvuka na Kastelu, ali je pesma koja je na trenutke bila haotična i teško mogla da se prati, ipak izgleda bila previše za žiri festivala.

Dok se čekalo da se Morcheeba namesti na glavnu binu, na Summer stejdžu, seriju trep/rep nastupa otpočeo je zagrebački dvojac 30Zona. Agresivni i brzi flow, prepoznatljivi balkanski trep zvuk, glasne matrice sa autotune vokalima izazvale su odlične reakcije kod veoma, veoma mlade, jedva punoletne (možda čak ni to) publike, koja je napunila prve redove i pravila haos ispred bine, dok je nešto starija publika zauzela klupice na amfiteatarskom brdu Kastela, bez nekih posebnih reakcija na sve što se dešavalo na bini.

Žurku nakon ekipe iz Zagreba nastavila je beogradska kraljica repa Sajsi MC, praćena standardnim sastavom koji čine njena sestra Tijana i DJ BKO. Kombinacija repovanja Sajsi, Tijaninog pevanja i zapaljivih matrica DJ BKO-a, veoma lako su pokrenuli masu, a sama Sajsi je deo koncerta provela izvodeći hitove u prostoru između bine i publike, dok su klinci i klinke iz prvih redova vadili telefone i palili selfi kamere čim bi ona bila blizu njih.

Sa druge strane Kastela, došlo je vreme za prvi main act. Čuveni britanski sastav Morcheeba, predvođen veoma tihom, ali senzualnom i harizmatičnom Skye Edwards, bio je na bini, a, iako žanrovski neopisivi, downtempo ambijentalni triphop ubrzo je razgalio i razigrao prisutne.

Svetlo na festivalu tokom nastupa ovog benda bilo je veoma efektno, posebno u trenucima kada je Skye pevala iz potpune senke, dok je tirkizno zeleno ispisano ime benda na videobimu iza nje oslikavalo samo njenu konturu u haljini sa cvetnim dezenima, kao i njen nadaleko poznati šešir.

Bend je tokom svojih više od sat vremena izređao brojne hitove iz gotovo 30 godina duge karijere, a po završetku su ostavili jedno važno, ali pitanje na koje je teško dati odgovor – da li ovaj bend bolje zvuči na festivalima, na kojima je veoma tražen ovog leta, ili bi možda bolje zvučao u malom zadimljenom džez klubu u Detroitu?

Kada bi ovaj bend bio stavljen ispred najbolje filharmonije, verovatno da bi svi ustali i zapljeskali takvom izvođenju koje je prethodne večeri svakako bilo bez grešaka. Posebnu energiju u pjesme unosila je Skye, čiji blaženi pokreti tokom izvođenja, te način na koji je publiku animirala u pjevanje i učestvovanje u pjesmama na zaista sjajan način.

Beogradsko-banjalučki treper Đorđe, donedavno poznat kao Klinac, broji milionske preglede na Jutjubu, a publika na Summer stejdžu pokazala je da njegove pesme verovatno vrti do iznemoglosti. Iako je sam Đorđe pevao manje od plejbeka i matrica natrpanih autotjunom, ništa od toga nije sprečilo mladu publiku u prvim redovima da veoma glasno od reči do reči pevaju svaku deonicu za koju su dobili priliku. Morcheeba je, na primer, i pored dobre interakcije sinoć mogla da zavidi Đorđu na reakciji publike, koja je tokom njihovog nastupa bila dosta distanciranija.

Glavna bina nakon toga je pripala je australijskom muzičaru poznatom kao Dub FX. Mora se priznati da je djelovalo da odluka da on bude stavljen u sredinu programa, između Morcheebe i M.O.R.T.-a, a ne na sam kraj večeri, bila pomalo pogrešna, gledajući isključivo žanrovski.

Igrajući se sa beatovima, i efektima tokom pjevanja, Dub FX je lagano uspio pridobiti publiku. Svaku pjesmu kretao je beatom na koji je nabacio dodatne efetke i loopove kroz koje dobije savršen zvuk za određenu pjesmu. Dva zvučnika koja su pastavljena oko njega na bini, i sama Dubova pojava, uspjeli su držati atmosferu na jednom zavidnom nivou.

Iako je karijeru izgradio kao solo muzičar, poznat po svojim uličnim nastupima, kada se Dub FX nađe na velikoj bini, retko ko može da pomisli da sve to dolazi od samo jednog čoveka. Lupovanjem beat-boxa, modifikatorima glasa i unapred pripremljenim dub i reggae matricama, iako peva sam, često može delovati kao da je na bini zapravo desetočlani sastav sa više pevača.

Srpska pevačica tam bila je sledeća na Summer stejdžu, a prve redove tokom njenog nastupa pretežno su ispunile devojke. Letnji i klupski bitovi upakovani u pop formu, začinjenu brojnim drugim žanrovima, pokretali su prisutne čak i kada je pesma bila sporijeg tempa. Kombinacijom žanrova tam je pokazivala koliko dobro može da se snađe i u sporijim pesmama koje su gotovo balade, brzim klupskim bangerima, ali i u rep/trepu, za šta je zaslužna njena saradnja sa beogradskim kolektivom Zicer.Inc.

Poslednji bend večeri na glavnoj bili su pobjednici Demofesta iz 2013. godine, sada vec svima poznati M.O.R.T. Vidno pijani, započeli su prve taktove pjesme “Mali glas”, koja je otvorila njihov nastup na ovogodisnjem festivalu. Bez puno pauza, prvi dio koncerta bio je pravi maraton. Izlazak M.O.R.T-a nakon Duba, bio je pravim rokerima melem za uši.

Pjevač Ivan Katić, koji je dobar dio koncerta proveo u potkošulji, postajao je sve opušteniji iz pjesme u pjesmu, a pauze između izvođenja tokom kojih je pričao postajale su sve duže i duže. Ovaj Sinjski bend donosi takvu emociju na binu, koja eksplodira u istinskom rock zvuku koji prave. Bez dodatnih efekata, bez raznih mašina, M.O.R.T. pravi atmosferu kojoj mogu pozavidjeti većina svjetskih rock bendova. Često Ivan nije znao koja je sljedeća pjesma, pa je ispitivao članove benda da sazna informaciju.

Tokom tih pauza, dobacivala je publika pjesme koje bi voljela da čuje. Koncert je trajao tačno do 4 ujutro, a pred sam kraj nastupa, u publici su ostali samo oni najsnažniji, njih oko 100-tinjak. Pravog bisa nije ni bilo jer je Ivan sve vrijeme ostao na bini. Najavljena kao posljednja pjesma, kojom su osvojili Demofest 2013. godine, “Mali Isus”, zatvorila je nastup M.O.R.T-a na Demofestu, a ujedno i prvu noć festivala.

Druge večeri festivala, koje počinje oko 21 čas, publiku u Banjaluci očekuju nastupi novih devet bendova, ali i čuvenih Laibach, Femi Kuti i Roni Size. Na letnjoj pozornici – Summer stejdžu, nastupiće Sunshine, Vizelj, Koikoi i Stereo banana.

Autori: Abas Ibrahimović i Uroš Matović