-

Zajedništvom žigosani – Danga i sickSoul u Festu

sickSoul Klub fest Uroš Drakulić
sickSoul; foto: Zlatan Precanica

Jedna dobra strana kompaktnosti zemunskog Festa je što, bez obzira na sve potencijalne nedostatke u pogledu zvuka, ili neretko osrednje sviranje gostujućih bendova, osećaj zajedništva i učestvovanja svih prisutnih u nečem tako malom, lokalnom ali dragom, uspeva da uzdigne skoro svaki nastup u pravi, intimni doživljaj. Prečesto se zaboravlja da sjaj živih svirki nije isključivo stvar festivalske, neponovljive veličine, koja hiljade posetilaca privlači fantastičnim ozvučenjem ili zvučnim lajnapovima, od kojih će već jutro posle u liminalnoj praznini opustošenih, kolosalnih arena ostati tek puki odjek. Ponekad, čar vredi tražiti u nečem direktnom i poznatom.

A za večerašnje parče zajedništva, posetioci Festa su se itekako morali izboriti. Kako bi došla do večerašnjeg programa, koji su otvorili beogradski alternativni bend Danga, praćeni samoproklamovanim šabačkim rap-rifferima sickSoul, mala, ali živahna gomila morala je da prođe kroz pravi ispit istrajnosti i strpljenja, u vidu oluje koja je poplavila dobar deo Zemuna i znatno usporila tok saobraćaja. Predstavnici oba benda respektivno su nagradili ovu vernost i istrajnost sa po desetak numera originalnog materijala.

Za Dangu, ovo veče je bilo slatko-gorko  – s jedne strane, žedni sviranja i očigledno ohrabreni ponovnim izlaskom na binu posle dužeg vremena, vokalistkinja Andrea Ambruš, gitaristi Mladen Milošević i Đorđe Vermezović, bubnjar Marko Modrinić i basista Matija Rađenović neupitno su zračili energijom koja je izlazila izvan njihovog uslovno indie, okolo-grunge okvira; ali s druge strane, bilo je primetno da je ta žestina ukotvljena u opipljivoj, realnoj nelagodi, koja je prevazilazila sušto muzičke granice. Stvar je u tome da je ovo bilo poslednji nastup Đorđe, jednog od suosnivača benda, koji je, prateći sopstveni put, prinuđen da raskrsti sa bivšim kolegama.

Danga Klub Fest Andrea Ambruš
Danga

No, umesto da se odjavi uz sentimentalne, isprazne izjave, Đorđe je, prateći ostale članove benda, pokazao snagu njihove kamaraderije, i otpisao se kako dolikuje – kroz čas melodičan, čas disonantan i teretan zvuk. Ako se dovoljno načulje uši, tu se može čuti nešto od Holea, mrvica Block Outa i Artan Lili, kao omaž beogradskom alt zvuku, pa i nešto malo noise rocka a-la Dinosaur Jr, ali svi ovi uticaji su tek usputni, jer prava čar ovog sastava leži u nepredvidljivim progresijama i krivudavom toku pesama koji se, međutim, nikada ne otima kontroli niti graniči sa neukusnim eksperimentima. Ovo pak ne znači da se slobodnijoj formi nije našlo mesta – na, još uvek neobjavljenoj, stvari radnog naziva „Bit„, našlo se mesta i za poduži jam, krunisan finom solažom.

Napeti, ali bez banalne depresije; glasni, ali bez nepotrebnih ekstrema; pa na kraju i opušteni, ali trezveni i vešti, Danga su, prošavši kroz singlove, „Samožderi“ i „Mozak mi se zaledio“ , pored drugih, još uvek zvanično neobjavljenih pesama, pokazali da beogradska alternativa ima još dosta toga da pokaže. A kako se šuška, ni prvi EP nije daleko.

Za one koji nisu „uradili domaći“, tek na osnovu imena očekivali bi da će sickSoul razrediti nešto tvrđu atmosferu blažim – zamislite, soul! – zvukom. Ali, malo je reći da su se prevarili u ovom slučaju, jer ih je, umesto umilnog talasanja električnog klavira, dočekao blast to the past-segment, pravo iz nikad preživljene MTV-prošlosti.

Prateći dobro utabanu tradiciju ranih Pepersa, Rage Against the Machine i, od domaćeg, čuvenih Sunshine, gitarista Miloš, bubnjar Marko, basista Aleksandar i MC Uroš, su prošli kako kroz stariji repertoar, u vidu „Istine“, „Godine pobede“ i „IV“ sa prve ploče „Bez kompromisa“, ali su prošetali i do „Kine“, puštene u etar još 2019. u vidu promotivnog singla sa drugog, do danas neobjavljenog LP-ja „ANXIOZZY“.

sickSoul

Urošev brz, isprekidan flow, komplemetiran tvrdim, jednostavnim rifovima i teškom ritam sekcijom predstavlja osveženje koje, iako zasigurno neće „leći“ svakome, definitivno zaslužuje svoje mesto pod suncem.  Stvar je u tome da se bendovi koji i dalje neguju ovakav stil, pogotovo kod nas mogu nabrojati na prste jedne ruke, te je prava poslastica čuti alt. metal sa hip hop vokalima u živom, ubedljivom izvođenju.

Baš kao što dolikuje, zahvaljujući prirodnoj harizmi MC-ja, nije potreban papir s tekstom da bi se zaključilo kako  je njegov politički intoniran lirički rafal sve, samo ne šećerna poezija. U onoj meri u kojoj se to moglo čuti uživo, u pitanju su direktna, beskompromisna opažanja, u večnom, nepomirivom sukobu sa statusom quo. Iako je performans, shodno tome, bio energičan i agresivan, a članovi pokretni, bend je najbolje zvučao na svedenijoj „Čudnoj ženi“, koja je, obojena tipičnom post-hardkor vodećom gitarskom melodijom, stvorila osećaj nemira i podsetila na „zlatno doba“ ovog, i srodnih žanrova.

No, svemu nekada mora doći kraj. Dva sata sviranja kasnije, skromna, ali zadovoljna publika, s kojom su se prirodno stopili članovi Dange i sickSoula, morala se razići, te je svako, bežeći od kiše, ubrzo otišao svojim putem. Međutim, bez obzira na to kuda ih put odveo, svi će kad-tad završiti u Festu ponovo jer, na kraju krajeva, kako Uroševa završna mantra kaže – „Mi smo tu, zbog vas, sa vama uvek!“

GALERIJA FOTOGRAFIJA