fbpx

-

Naslovna Reportaže Za 3 sata od akustike do neobuzdane buke - Nikola Vranjković u Kombank dvorani

Za 3 sata od akustike do neobuzdane buke – Nikola Vranjković u Kombank dvorani

Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd
foto: Nemanja Đorđević

Neki ljudi ne moraju da čekaju baš novogodišnju noć kako bi sebi ulepšali kraj godine. Ti srećnici su fanovi muzike Nikole Vranjkovića za koje ovaj kantautor već duži niz godina tradicionalno održava prednovogodišnji koncert. Kako ni sam preterano ne voli Novu godinu i provodi je radno, Nikola “odanost” kultu kraja godine iskazuje na ovaj, mora se priznati, znatno lepši i kreativniji način. Kao lokacija izabrana je Kombank dvorana, a početak koncerta najavljen neočekivano rano, u 8 sati.

Svetla u sali su upaljena, publika i dalje pristiže, ali Nikola već izlazi na binu i počinje koncert pesmom “Sekira“, a nestrpljivi fanovi na prve tonove već počinju gromoglasno da viču Nikola! Vranjkoviću! Svetla se ne gase ni u toku pesme “U krtogu“, što stvara blago neprijatan osećaj kod publike koja počinje da se vrpolji u svojim sedištima i kao da se pita da li ovo zaista ovako treba da izgleda ili je došlo do neke greške. U nekom trenutku svetla se gase, slede još dve lagane pesme “Najduži je poslednji sat” i “Za životom ili za sudbinom“, koja ipak na polovini, zaslugom improvizovanja svih članova benda, neočekivano menja svoje ruho i postaje dosta bučnija i neobuzdanija, što izaziva veliko oduševljenje kod publike koja upućuje bendu aplauze, čak dva puta u toku trajanja pesme.

Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd

Bina je u gotovo u potpunom mraku, tako da se samo naziru siluete muzičara na njoj, a Nikola sedi obasjan svetlom koje dopire s lampice zakačene za stalak s tekstovima. Scenografija je rađena posebno za ovaj koncert, i na početku, kada je bilo upaljeno svetlo u publici je izgledala nekako banalno, dvodimenzionalno, kao da je crtež, ali se paljenjem raznobojnog svetla ispred, iza i unutar nje odala njena “skrivena” lepota. Nije baš jasno šta je na njoj prikazano, ali se magično, kao nekakav neizbrušen dijamant, presijavala iza benda i davala dodatni smisao svakom odsviranom tonu i boji koja se razlivala po njoj. Sjajno je doprinosila celokupnom utisku, gotovo nevažna odvojeno od ostalih činilaca nastupa.

Aplauzi su spajali pesme jedne s drugima i retko se dešavalo da uopšte ima tišine ili praznog hoda, osim u situacijama kad je bilo manjih tehničkih problema. Očigledno je želja benda da nam predstavi sve što su spremili bila prevelika i nisu hteli nijednog trenutna da rizikuju da ovaj nastup bude na bilo koji način skraćen ili prekinut. Simpatičan je bila pauza u kojoj je Nikola zatražio od bubnjara da mu odbroji tempo kako bi podesio delay, malo promašio, ponovo podesio, a onda rekao Aj sad prestani da brojiš, aj sad ti!, nakon čega se sva svetla preusmeravaju na basistu koji s neverovatnom virtuoznošću i preciznošću “plete” uvodnu deonicu pesme “Nedostupna polja“. Uh kakva bomba, a zatim ulet u oštri, brzi riff i ekspolozija svetla i zvuka koja se razbija akustičnim zvukom Nikoline gitare. Veliki deo publike ustaje, skoro skače, sa svojih sedišta i do samog kraja peva s Nikolom i Kizom Zoranovićem, biravši onaj deo koji im je po volji u završnom dvoglasu pesme.

Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd

Dvoglasno pevanje se nastavlja u pesmi “Osam i trideset“, a publika nadglašava prateće Kizine vokale povicima proći će, proći će/odlaze, odlaze/ zauvek, zauvek/ u osam i trideset. Svi kao da dišu, pevaju i osećaju kao jedan. Sledi “Majdan” a posle njega ulazimo u polučasovni blok, iako su u pitanju samo 3 pesme, s albuma “Veronautika“. “Večeranja zvona” postaju veoma popularna i još veći deo publike s početkom ove numere ustaje sa svojih sedišta, “Tajni život suterena” donosi 12 minuta predaha za meditaciju i opuštanje, dok “Marburg (homo epilpticus)” aktivira horsko pevanje ne vraća mi se, ne vraća mi se, ne vraća mi se, ne vraća mi se u Beograd!

Slede “Andrej“, “Nikada ti više neću otkriti nijednu tajnu” i “Sretenje“, a zatim dve pesme koje fanovi uvek nestrpljivo iščekuju kako bi uz njih odrali svoja grla, pevajući ih od početka do kraja. Nikola je ionako nekoliko minuta pre toga izjavio da mu je, što je stariji, sve teže da peva ovoliko dugo, tako da je pomoć stigla u pravom trenutku, a “Težak slučaj pakla” i “2000 i kusur godina” su postale pesme publike.

Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd

Bunar želja ne postoji” otvara agresivniji i bučniji deo kojim Nikola i njegov bend već godina, sličnim izborom pesama, završavaju ove dugačke koncerte. Bend se potpuno prepušta improvizaciji i stvaranju buke, svako dobija svojih nekoliko minuta za soliranje, a Danilo Nikodinovski spušta svoju gitaru, uzima palice i u zanosu skače na postolje bubnjeva da lupa činele. Stiže pesma “Zvezdane staze” koju ne možemo baš često da čujemo na Nikolinim nastupima. Sledi ogroman nalet sirove energije, bubanj rastura sve na komade, Danilo na teraminu i Andrej Mladeović na synthu (pretežno je ove večeri svirao perkusije) stvaraju zvukove koji zvuče kao vanzemaljski signali, dok Kiza Zoranović svojim grubim vokalom daje gotovo blek metalski karakter pesmi, ispuštajući krike koji vas teraju da se zapitate kako će uopšte da priča posle ovakvog kidanja glasnih zica.

Moraćeš da naučiš da živiš sa tim“, “SDSS” i “Dan koji nikad nije došao” agresivno zakucavaju ovaj nastup koji je trajao preko 3 sata. Ipak, muzičarima i publici kao da nije bilo dovoljno. Ekipa na bini je svaku od pesama produžavala dodatnim muziciranjem, dok ih je publika posle svake ispratila aplaudirajući “beskonačno” dugo. Na kraju, cela sala je bila na nogama i pozdravljala muzičare koji su, zajedničkim snagama, s Nikolom na kormilu, junački izgurali ovaj maratonski nastup. Pružili su prisutnima praznik pre svih praznika, poklon pre 1. januara i 3 sata muzičke hipnoze i uživanja u koncertu posle kog svima ostaje samo da nestrpljivo iščekujemo sledeći decembar i novu plovidbu s bendom Nikole Vranjkovića.

GALERIJA FOTOGRAFIJA
Nikola Vranjković Kombank dvorana Beograd

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe