U dvorištu niškog Univerziteta, Banovini, YU Grupa je održala koncert za pamćenje. Povod za koncert je bio promocija novog albuma „Evo stojim tu“, ali i još bitnije, proslava 45 godina na sceni.
Ljudi svih godišta, ali bukvalno, ispunili su dvorište Banovine pola sata pre početka koncerta, dok je na samom ulazu bilo još stotinak ljudi koji su pokušavali da uđu na vreme. Zaista nezapamćena gužva.
Koncert otvaraju numerama sa trenutno aktuelnog albuma. Nižu se „Jedan od onih dana“, onda naslovna „Evo stojim tu“, „Panika“ i „Na krilima vetra“, posle koje Žika Jelić izvodi na binu devojku iz publike koju je primetio kako peva i nakon nekoliko rečenica, u znak zahvalnosti za podršku, daje joj prigodan poklon u vidu novog albuma YU Grupe. Pravi šmekerski potez.
Sledeći blok su obeležili neki od najvećih hitova benda kao što su „Sviram“, „Dunavom još šibaju vetrovi“, koju publika peva u glas, zatim „Zamoliću te“, „Pustinja“, „U tami disko kluba“. Energija koja dopire sa bine nikoga od prisutnih ne ostavlja ravnodušnim, publika peva i igra sve vreme a prava ekslozija pozitivne energije se vidi u naredne dve kompozicije, „Opasno te volim“ i pravi stari bluz klasik „More“, uz koju Dragi Jelić oduševljava sve prisutne fenomenalnom solažom.
Slede još dve numere sa poslednjeg albuma, veoma zanimljiva „Ko?“ i razbijačka „Sve ili ništa“. Nakon njih, još nekoliko hitova iz bogate karijere u vidu pesama „Blok“, „Zaboravi“, „Kome se raduješ“, „Dunave“ i fenomenalno izvedene „Kosovski božuri“, gde je svaki od članova imao svoju solo tačku i pridobio snažne ovacije od svih prisutnih. Ne bi bio potpun i ovaj set da nije bilo nezaobilazne „Od zlata jabuka“, nakon koje je basista Žika predstavio sve članove benda.
Opet kratak presek sa novim pesmama, za koje je Žika zahvalio Bori Đorđeviću iz Riblje Čorbe na tekstovima, pa su nešto blaže, u odnosu na ostatak albuma, „Žao mi je što nisam tvoj“ i „A banki je 7“, publika veoma emotivno prihvatila i nagradila aplauzom.
Nakon nešto više od dva sata svirke, usledio je poslednji set sa nekim od najvećih hitova ex-Yu rock’n’rolla. Prvo „Crni leptir“, da se malo spusti prisutna energija, zatim „Čudna šuma“, u nešto bržoj verziji koja je sve prisutne naterala da skaču i za sam kraj „Mornar“, nakon čega se bend poklonio publici i sišao sa bine. Međutim, publika nije bila spremna da se tako lako preda, pa se bend uz velike ovacije i poziv vratio na binu i otprašio još jedan klasik za kraj „Šta će meni vatra“.
Nastup, koji je daleko iznad 99% bendova, poznavanje i ponašanje na sceni su kvaliteti koje je su oduvek posedovali ovi stari vukovi. Sve pohvale organizatiru i ljudima zaduženim za zvuk jer je poznato da Banovina ume da bude problematična većini bendova zbog samog izgleda i akustike, ali je to ovoga puta bilo izuzetno dobro rešeno. Rođendanski koncert YU Grupe je pokazao da su i dalje moćni i jaki na bini, a to je ono što i jeste bitno. Ono što se moglo čuti nakon koncerta u vidu komentara možda i najbolje oslikava koliko ljudi vole i poštuju ove rokere: „Samo neka ovako nastave, ovako se proslavljaju jubileji… još pet pa opet“.
