Kako se kaže? “Ono što se dugo čeka, bude najslađe“? U ovom slučaju, izreka potpuno odgovara sinoćnom događaju, gde je publika imala priliku da uživa u dugo iščekivanom koncertu Wolframa, Consecrationa i Smallmana u The Quarteru.

Već na samom početku, moglo se videti da će atmosfera u Quarteru brzo da se zakuva; ne samo zbog toga što je ceo Quarter već bio prepun ljudima, već i što je prvi bend za to veče trebao biti upravo organizator – Wolfram.

Svoj nastup otpočeli su pola sata nakon predviđenog vremena, ali publici to nije ni najmanje smetalo. Prvo su započeli novom muzikom da bi posle prešli na dobro poznati Babel. Ono što je bilo drugačije na ovom koncertu u odnosu na većinu ostalih, jeste što su se više posvetili vizuelnom doživljaju i koristili projektore. Upravo u toku Babela je na zidu iza bine išao i poznat spot ove pesme. Ovom vizualnom doživljaju takođe su doprneli i stroboskopi smešteni na dnu bine i upereni ka publici, koji su još više pojačavali efekat samih izvedbi ova tri benda. Sledeća pesma bila je Monarch. Atmosfera je već počela da se zagreva (verovatno je tome doprineo i suvi led koji je pravio prilično zadimljenu atmosferu u prvim redovima) kada je i sam Marko Dorić izjavio da je mnogo vruće. Svojim psihodeličnim momentima, prodornim rifovima, kao i hipnotizirajućim glasom Jane Zurovac, Wolfram je još jednom pokazao zašto je tako tako brzo osvojio novosadsku muziku koja očigledno voli kvalitetan i tvrd zvuk. Vokalne sposobnosti pevačice Jane su u nekim momentima toliko došle do izražaja da je u publici nastao muk dok su s oduševljenjem gledali ka bini u toku pesme Mothering. Ništa manje nije kaskao za njom i Marko koji je nakon izvedbe ‘seksi pesme’, kako ju je nazvao, ostavio publiku zanemelu. Poslednja pesma je bila Revere, nakon koje je usledila i improvizacija, koju su toliko dobro odsvirali da se ne bi ni pomislilo da je bilo improvizovano. U svakom slučaju, domaćini su definitivno pružili pravu dobrodošlicu i dalje binu prepustili sledećem bendu – Consecretion.

Consecration je otpočeo svoj nastup u 10 časova i 45 minuta pesmom Debeli leptir. Već prvom pesmom i njenim glasnim i snažnim rifovima videlo se da će nam pružiti jednu energičnu i eksplozinu izvedbu. I nismo se ni prevarili. Sledećom pesmom Cimet, koja je sa istoimenog albuma, dođe ti da se zapitaš kako tolika količina energije može doći od samo tri momka. Stanje ekstaze masa je još više doživela na pesmi Barikade. Dugo se ovakva reakcija publike nije videla u Quarteru. Zatim je bubnjar benda Matija Dagović, čestitao slavljeniku Marku Doriću rodjendan i izašao i pozdravio publiku, kao i svoju ženu zbog njihove sedmogodišnjice. Nakon toga usledila je i malo emotivnije i drugačije Praskozorje, koje je možda upravo zbog toga delovalo kao da je izvedeno sa još više emocije. Zatim, kao potpuni kontrast, odsvirali su poznate Luka Čeh i Aligatora, u kojim su upravo te promene u zvuku još više doprinele utisku celog nastupa. Ono što im je u nekim momentima možda falilo u vizuelizaciji, definitivno su uspevali da nadomeste snažnim i jakim zvucima. Takođe, Consecration kao da je sa svakom svojom pesmom pokazao kako, iako jednostavan i ne previše dugačak tekst može u isto vreme biti veoma efektan. To su pokazali i u svojoj poslednjoj pesmi za to veče, Đavo nije urban, sa njihovog poslednjeg albuma. Bend se zatim zahvalio publici i binu prepustio Smallmanu.

Nastup Smallmana počeo je u 15 minuta posle ponoći, nakon projekcije kratkog animiranog filma Krv, za koji je ovaj bend radio muziku. Bend je otpočeo nastup uz svoj karakteristični instrument, gajde, koje doprinose zanimljivom folk slavic zvuku ovog alternativnog metal benda iz Bugarske. I, čim je ostavio gajde da bi se posvetio pevanju, frontmen Cvetan Hadzhiyski je skinuo majicu. Ovo, njegova interesantna frizura, način na koji nastupa, kao i činjenica da je u toku cele izvedve držao oči zatvorene samo su još više zainteresvale publiku. A svemu ovome je naravno doprineo i njegov odličan glas, koji se toliko dobro uklapao u ostatak instrumenata. Osim gajdi, publika je na bini takođe mogla videti i neku vrstu frule kao i akustičnu gitaru. Upravo je ova raznovrsnost u instrumentima i zvucima ono što je intrigantno u vezi ovog benda. Od pesama sa izvodili Ocean i She comes , u kojoj su, kao i u dosta pesama, dobro ukombinovani brz ritam bubnjeva i spor glas pevača. Jedan od takvih primera je i sledeća pesma, Labyrinth of Present, gde se kao kontrast smenjuju snažniji i nežniji zvuci. Jedina mana u toku izvedbe ove pesme jeste što je publika dosta bila osvetljena, umanjujući time potpuni doživljaj pesme. Kao poslednju numeru izveli su svoju poznatu Evolution, završivši time ovaj koncert.

Wolfram je uradio dobar posao, i uspeo da na jednom mestu okupi bendovi kvalitetne muzike, koji vole da eksperimentišu, pristupaju muzici i stvaranju uvek na drugačiji način i koristi i kombinuju što više različitih zvukova. Ovim bendovima toga ne manjka. A pored svega toga, svaki od ovih bendova odlikuju i fantastični i na svoj nacin posebni vokali koji se odlično uklapaju u muziku bendova. Sva tri benda su definitivno pružili odličan koncert zahtevnoj novosadskoj publici ostavljajući ih u iščekivanju sledećeg.