,,Dobro veče Beograde… sviraćemo za vas dok se ne umorimo i dok se vi ne umorite”… poznavajuci Vlatka sa ovom svojom dobrodoslicom na koncertu u Sava Centru 6. oktobra niko nije mogao da pretpostavi da ce skoro dva i po sata uzivati u ,,zapadnjačkom i istočnjačkom tj. balkanskom bluzu”.
Počevši sa standardom “Hoochie Coochie Man” preko podsećanja na Stevie Ray Vaughn-a, Vlatko je najavio gosta koga su očigledno po aplauzu mnogi očekivali – Jan Akkerman je sa svojim Gibson-om (sa 3 magneta) očarao; predstavio se kao vrstan bluesman. U svojoj dugogodišnjoj solo karijeri ima i albume sa klasičnim kompozicijama ali i odlične jazz radove (Aranjuez with Symphony Orchestra/The House of Art). Iako mrak u centru Sava krije publiku Akkerman je bez ijedne reči (tj. samo se jednom obratio ali je i to bilo dovoljno – ali o tome u daljem tekstu) koketirao sa publikom poskakivanjem, neskrivenim osmesima pa čak i kada je solirao (npr. zanet solažom leva mu ruka ostavi vrat gitare i simulirano sviranje nastavlja u vazduhu dok desnom rukom nastavlja sviranje prazne žice ne prekidajući tok solaže) nedopuštajuci da se koncert pretvori u gitarski revolveraški obračun dva majstora nego dva dugogodišnja umetnika koji poštuju publiku. Kada su posle oko sat vremena blues filinga Vlatko i Jan ostali na bini (po njihovom dogovoru) sami, Vlatko je najavio minijaturu “Amazing Grace” gospel standard koji je u njihovom instrumentalnom izvođenju izmamio i uzdahe i gromoglasan aplauz; ušetali su na prostor istorije R’n’R-a instrumentalom „Sylvia“ iz repertoara grupe Focus (album Focus III) iz koje je i potekla svetska slava Jan Akkermana; bend je prilazio svojim instrumentima (bubanj, bas i Hammond orgulje), dvojac gitarista je završavao kompoziciju, Jan je ,,kao” prišao svom pojačalu, okrenuo se i uzviknuo: Hocus Pokus… nešto je ekspodiralo u tom momentu… ta pozitivna pokretačka snaga pesme koja zivi i dan danas je sa prvim tonovima (u ovom slučaju) gitara donela svima prisutnima istoriju, energiju, savršenstvo kompozicije… Izvedena instrumentalno zaokruzila je prvi set koncerta.
Drugi deo koncerta je krenuo novom pesmom iz serijala etno kompozicija. ,,Makedonsko devojče” je ništa novo ,,pod Vlatkovim nebom”, još jedna uspela numera u nizu obrada iz makedonskog nasleđa. Ali jedno je bilo primetno kako kod ove tako i kod ostalih par kompozicija posle izvedenih (zastupljen je bio album Vlatko Stefanovski Trio)… solaže Vlatka Stefanovskog su vidno drugačije nego do sada (barem u ovim etno pesmama). Zasluga saradnje sa mlađanim i živahnim čikicom Jan-om ili preokupacija blues-om su zaista doprinele da Vlatkovo gitarsko izražavanje u solo partijama sada zvuči mnogo svežije i drugačije.
Treći deo koncerta je doneo pesme ,,Kao Kakao“, ,,Skopje“, ,,Gypsy Song“ za koju je Vlatko ponovo pozvao Jan-a koji je, kako sam Vlatko kaže pokazao interesovanje za istu i za pesmu ,,Jovano, Jovanke“ takođe izvedenu. Očekivalo se (ili ne) po nekom pravilu sa ranijih Vlatkovih nastupa ,,Čukni Vo Drvo“… umesto nje zagrmela je „Spider in my web“ grupe Ten Years After (sa albuma „Undead“). Nije smetalo njeno malo duže izvođenje jer su dvojica umetnika parirali jedan drugom majstorskim potezima, dopunjujući se, predstavljajući sebe u najlepsem svetlu – kao muzičare koji znaju gde im je mesto, ali i poštujući gde i neko drugi pripada… Izvanredno i za čuti i za videti…
Vlatko je odlicno obavio posao pevački posmatrajuci to i sa filoloske strane u svim blues kompozicijama… a zamislite nikad nije pohađao muzičku akademiju kakva se sada reklamira preko neke trijumf operacije(?!)…
