-

Vizelj u Domu omladine: Rok&sentiš điranje

Vizelj; foto: Nikola Vidojević

Ovog petka došlo je vreme za najveći solistički nastup sastava Vizelj do sada, a ova beogradska ekipa postarala se da koncert definitivno ne ostane samo najveći po broju posetilaca i veličini sale Amerikana, već da se sve to jako dobro potvdi i sjajnim scensko-muzičkim performansom.

Kao predgrupa određen je instrumentalni reggae sastav Headhop koji je svojim nastupom, koji se ne može okarakterisati kao preterano dinamičan u bilo kom pogledu, ipak uspeo da pokrene nekolicinu očigledno zdušnih fanova ovakvog zvuka. Ta četa mala ali odabrana, neprekidno se ispred bine njihala iz zvuke trombona i iz sveg glasa uzvikivala REEEEGEEEE, REEEEGEEE.

Nažalost iako je jedan deo publike reagovao na zvuk benda, činilo se kao da sam bend baš ne misli ništa preterano pozitivno o svom zvuku ili da bar ne nalazi način da se opusti i to pokaže prisutnima. Jedini izuzetak bio je trombonista koji je povremeno đuskanje, povremeno osmesima, a povremeno tapšanjem uspevao da ostvari ma kakvu interakciju s publikom pored pukog sviranja instrumenta.

Headhop
Headhop

Posle kraće pauze, došlo je vreme da Vizelj zauzme binu i ubedi prisutne u ono što su izjavljivali u intervjuima: da će koncert u Amerikani biti najbolji nastup ove godine. Teško je zaista tvrditi da li su u tome uspeli, ali je sasvim sigurno da su dali svoj trenutni maksimum kako bi to i postigli.

Ceo sastav je bio vidno dobro raspoložen i svako od članova je osim sviranja i pevanja aktivno radio na tome da razgali prisutne, natera ih na pevalje, igranje, mlaćenje glava, a Pavle se svojski potrudio da lično, neočekivanim uletanjem u prve redove inicira prvu šutku koja se dogodila na ovom nastupu. Aleksa Nedić i Veljko Milinković su bili glavni kad je bila reč o neprekidnoj borbi za spotlight u isturenom delu bine s kog su veoma direktno mogli da se prvim redovima unesu u facu. Čak toliko da se u jednom trenutku dogodio i sudar u skoro punom trku, u kom je Veljko čak neočekivano dobro prošao, kad se uzme u obzir fizička konstrukcija njegovog protivnika.

Vizelj
Vizelj

Ipak, Jelisaveta Todorov je bila ta osoba koja je bez reči i bez ustajanja sa bubnjarske stolice definitivno pridobila najviše simpatija publike. Devojka je uspela da pored svih momaka pokaže da je najžešći član benda, u čemu su joj sigurni svedoci zidovi Doma omladine koji možda još uvek odzvanjaju od tog doboša. Najjači utisak ipak kad je reč o njenoj svirci je taj neočekivani drum solo koji se desi niotkuda u sred nastupa. Iako ovi momenti nekada umeju da budu dosadni, s Jelisavetinom tačkom to nikako nije bio slučaj. Kao da je u tom trenutku tek sela za bubanj, počela je da leti po bubnjarskom setu, menja ritmove, seče bubanjske činele. Konstantno, potpuno koncentrisana, održavala je ritam i intenzitet, ali i s nekoliko osmeha koji su probijali iz pozadine jasno dočaravala da ne samo da je potpuno posvećena, već i zaista vlada trenutkom i uživa u njemu.

Vizelj
Vizelj

Vizelj je iskoristio ovaj nastup da predstavi sve faze svog rada pa je tako prvi deo nastupa bio pretežno sastavljen od brzih rokerskih numera, dok su na drugom kako sami kažu predstavili neke svoje sentiše. Naravno nijedan od ova dva dela nije bio grubo podeljen, te su na ovaj način uspevali da animiraju sve vrste svojih fanova, one za koje je Vizelj čist rokenrol bend i one koji su ze ipak više zalepili za trake s aktuelnog albuma i prihvatili da se ipak to sve u ovom trenutku kreće u nekom drugom pravcu. Ipak, izgledalo je da su se ove večeri i jedna i druga strana prepustile da uživaju u svemu što je pred njih bend servirao, pa smo tako čuli horsko pevanje i videli kolektivno đuskanje na „Novčanicama“ i „Ne vidim te od dima“ , ali i velike šutke u toku „Idemo gore“ , „Nosorogu“ i „Kralj Hors“ .

Dosta dobro su publici čučnule i pesme koje su našle na aktuelnom izdanju, a nisu prethodnu objavljene kao singlovi „Radijacija“ i „Debeli mesec“ , a kao glavni krivac za ovo je verovatno Aleksa koji odlučio da u par momenata ostavi svoj instrument sa strane, zgrabi mikrofon i baci se u čeljusti prvih redova. Takođe, „Tonem u san“ , još jedna od najsvežijih numera, delovala je kao potencijalni budući hit na nastupima benda, ali je za ovo ipak glavni odgovorni Veljko čiji vokal i gitara savršeno odgovaraju ovoj senzualnoj olivero-mandićevskoj stvari.

VizeljDosada nekima možda enigma-čovek u celokupnom zvuku benda, Pavle Petrović je svojim sintovima ove večeri stvarno svaku numeru činio punijom, šarmantnijom i emotivnijom, a sjajno je bilo čuti i kako se njegove farbe lepe na Veljkovu gitaru i tako zajednički stvaraju jedan potpuno drugačiji zvuk koji bi samo s gitarom bilo dosta teško postignuti. Osim toga, Pavle je svojom pojavom, obučen u dugački kožni mantil, ispod kog je nosio plišanu košulju preko koje je visila kajla, doprinosio estetskoj šarenolikosti benda, koji smo obično navikli da vidimo u šarenim širokim košuljama.

Nastup je zatvoren onako kako se sve nužno, na kraju krajeva, i završava – sa „Umri“ . Uzevši Stojinu pesmu i prebacivši je u etno-stoner, trip hop ruho, Vizelj je uspeo da pošteno začudi, ali i obraduje gomilu slušalaca na kraju svog aktuelnog izdanja, a u Domu omladine je izgledalo kao da nema više osobe koja ne zna ceo tekst ove pesme i nije spremna da razvali svoje vratne mišiće uz nju. Za posebnu pohvalu ovde su bili Nedićevi vokali koji su činili da se osećate kao da prisustvujete nastupu sastava poput Amenra, a ne rokenrol benda Vizelj. Moćno, neobuzdano i demonski dobro za sam kraj.

Vizelj

Rečima, ljudi stvarno izvinite ali mi nemamo više šta da sviramo, Vizelj je napustio binu i ostavi krcatu salu Doma omladine da doziva za još svirke. Stvarno je teško zaključiti da li su uspeli u svojoj misiji da ovo bude najbolji koncerti, ali kad neko ispred vas izruči ovoliko znoja, iskrenih naivnih osmeha, odsvira gotovo sve iz svog kataloga i podeli onolike Vizelj pare sa bine ne ostaje ništa osim toga da s uzbuđenjem čekate da vidite šta će vam sledeće ova četvorka prirediti. Možda nije naj bolji koncert u godini, ali verovatno jeste naj bolji u njihovoj dosadašnjoj karijeri.

GALERIJA FOTOGRAFIJA