U petak, 17. maja u bašti Kluba studenata tehnike održana je tradicionalna svirka koja najavljuje početak letnje sezone. Priliku da nastupaju na otvaranju imali su beogradski bendovi Viva Vops, Sharks, Snakes & Planes, kao i već odavno poznati bend Babe.

Premda nam ove godine prolećna vremenska prognoza nije naklonjena, bilo je pitanje kolika je šansa da se održi dobra svirka na otvorenom. Ipak, petak nam je izašao u susret i donevši nam blago, skoro prijatno veče, uticao je na to da i bašta KST-a bude puna, kao i celovečernja svirka veoma uspešna.

Prvi su nastupili Viva Vops, bend veoma čudne, može se reći, sveobuhvatne orijentacije. Autoru ovog teksta prilikom slušanja studijskih snimaka nije čitava ta papazjanija panka, roka, metala, popa, repa (i ko zna čega još!) delovala kao nešto zanimljivo i vredno pažnje. Ali, nasuprot takvim predrasudama, ovaj bend izneverio je sumnjičava brzopleta očekivanja. Svirka je bila sigurna, zategnuta i kvalitetna, nekakva mešavina Rejdža, Pepersa i hard kora dvehiljaditih, sa odličnim vokalom. Slušajući tu sedmoricu izvođača (mada bi bilo lepo otkriti šta će im po dva vokala i gitare uz bas, bubanj i didžeja? – da popune binu?) utisak je da su to prilično talentovani ljudi, koji u ovakvom sastavu pokazuju izuzetno muzičko umeće.

Sa druge strane, kreativnost im baš i nije jača strana, pesme su površne, nedovoljno ubedljive i kao da su jedno pet nivoa ispod njihovih mogućnosti. S obzirom na trenutnu popularnost, puno dvorište KST-a uz neprekidne ovacije i aplauze, mogli bi iskoristiti kao odskočnu dasku da se malo više posvete kvalitetnijem stvaralačkom pristupu i očekivaće ih dugogodišnji uspeh.

Nasuprot izneverenim očekivanjima u pozitivnom smislu za prvi nastupajući bend, za Sharks, Snakes & Planes usledio je potpuno suprotni utisak. U odnosu na veoma nabudžene studijske snimke, sa moćnom ekipom iza svog stvaralaštva, na binu su izneli jako mršavu, nedovoljno ubedljivu i, najviše prema reakciji publike, dosadnu svirku. Dve gitare koje su zvučale kao jedna, ravan zvuk koji nije doneo ništa intrigantno, kao i vokal koji bez efekata kao da nije postojao, uspeli su da osiromaše brojnost publike za dve trećine.

Sa muzičke strane, malo je nejasno bilo konstantno ponavljanje istih rifova koji ne donose nikakvu poentu uz pratnju još konfuznijih tekstova koje je bilo gotovo nemoguće rastumačiti. Ipak, da ne ispadne da je svirka ajkula, zmija i aviona bila potpuni debakl, bilo je tu i pozitivnih situacija koje bi trebalo pomenuti. Izlazak na binu glumca Miloša Vlalukina, označio je početak pesme „Drug„, u čijem je spotu imao glavnu ulogu. Izvedba ove pesme bila je otkrovenje svirke, pokrenula je ljude, iznela emocije i pokazala buntovnički zamah. Da su svaku svoju numeru odsvirali sa upola toliko žara, definitivno bi bila prenesena mnogo jača poruka, a cela svirka dobila značajno na kvalitetu.

Poslednji, verovatno i hedlajner večeri bio je bend Babe. O ovom višedecenijskom projektu nema potrebe previše govoriti. Pored ultimativnih hitova kao što su „Slanina„, „Da te vidim golu„, „Dizel„, „Prima balerina„, „Piksla od kristala„, „Noć bez sna„, „Ko me tero„, Žikine humoristične opaske u međuvremenu i odavno uigrane svirke, jedino što se promenilo u njihovom nastupu je samo manja energija na bini, što je i opravdano nakon toliko vremena postojanja i rada. Nepobitno je to da su još uvek popularni, da interesovanje za njihov nastup ne jenjava i da bi mnogi mladi bendovi trebalo da se ugledaju na takav entuzijazam i istrajnost.

Sve u svemu, početak sezone u dvorištu KST-a protekao je prilično zanimljivo i šarenoliko. Bilo je od svega po malo, i u nastupima i u reakcijama na iste. Ako se po jutru dan poznaje, mogli bismo očekivati konstruktivno leto u ovom dvorištu otvorenom ne samo za studente tehnike, već za sve zainteresovane za koncept ovog nadaleko poznatog kluba.