Visok napon metalnog podzemlja – Khargash, NadimaČ i Svartgren u Dvorištu

foto: arhiva

Čuveni novosadski klub Dvorište od nedavno je ponovo višestruko angažovan na polju organizacije, što pruža čitav spektar raznolikih dešavanja za raznovrsnu publiku. Sinoć, po ko zna koji put u svojoj višedecenijskoj „karijeri“, ovaj lokal je bio mesto održavanja svirke na koju dolaze samo neumoljivi zaljubljenici u žestok zvuk u raznim obličjima, i u tu jedinstvenu, opijajuću atmosferu koja isijava iz svake pore ovog prostora. Ulogu da sve to dignu na još viši stupanj u ovom poglavlju dobili su Khargash, NadimaČ i Svartgren.

Ako postoji jedna dobra strana kašnjenja (prouzrokovanih tehničkim problemima), to je ta da se broj prisutnih iz trena u tren povećava, te da nestrpljenje postaje daleko intenzivnije nego što bi inače bilo – hajde, krećite više, namestite te proklete kablove i hvatajte se tih instrumenata, ne možemo dočekati da prostruje i saseku nas ti prvi tonovi i uzduž i popreko! No, dok se još iščekuje taj inicijalni „atak“ na sva naša čula, posmatra se slika koja izmamljuje znamenit osmeh na licu. Istorijat ovog kluba je toliko velik da bi verovatno roman u tomovima mogao o njemu da se ispiše. Uprkos silnim problemima, prekidima i pauzama u radu, Dvorište se svaki put, kao Feniks, digne iz pepela i grabi ka napred – u nove pobede koje su manifestovane ne kroz svirke, već kroz svojevrsne muzičke rituale u kojima izvođač i publika postaju jedno i krunišu smisao cele ove priče. Taj smisao je ujedinjenost svih nas pod okriljem muzike kroz koju živimo – a sinoć smo i živeli i proživeli svaki ton svi skupa, od početka do kraja.

Uz vrlo atmosferičan intro, „At The Tombs Of Time“, koji je gotovo momentalno privukao hordu ljudi blizu bine, Khargash je zauzeo borbenu poziciju i krenuo sa svojim nastupom. Ovaj novosadski bend je sastavljen od iskusnih muzičara sa dugim stažom koji su svima poznati još od davnina kada su svirali u M.A.D. Goyi, Concrete Sunu i drugim sastavima. Sada deluje da je ova ekipa dobitna kombinacija u okviru ovog projekta koji je sinoć, bez preterivanja, briljirao i svima nam priredio možda i svoje najbolje izdanje do sada. Donji deo kluba se dupke popunio već posle prve pesme, „The Defiance Mephisto“, a istog trena se ostvarila i odlična komunikacija između izvođača i prisutnih koji su burno reagovali i maksimalno davali podršku što, naravno, samo dodatno daje vetar u leđa onom ko svira. Predstavljene su i nove numere sa predstojećeg EP-a, „War“, „Messiah“ i „Reason“, a u okviru setliste se našla i obrada od Obscureda (čiji su pevač i bubnjar takođe članovi), „The Appalling Of The World Above“. Ako se nešto nije moglo ne videti i ne osetiti tokom ovog performansa, to je erupcija posvećenosti i strasti ka tome što se radi u datom trenutku, posebno od strane frontmena, koji je ovde bez greške „svoj na svome“. Izobilje melodičnih solaža, razularena ritam sekcija i hladna nordijska atmosfera koja je povremeno i dozirano provejavala načinili su ovaj nastup neverovatnim, a ako se vodimo onim „what you give is what you get“, moglo bi se reći da je Khargash dao sve, i baš to isto dobio zauzvrat – više nego zasluženo. Svoj ritual su teatralno okončali sa „Ebony Yarn“ i „Angel Whisper“, koji je zapravo outro u svrsi zaokruživanja ove celine, kompaktne i idealne, hladne i srčane u isto vreme.

Kada su se Beograđani NadimaČ popeli na ovu malu metal pozornicu, više ništa nije moglo da bude hladno, naprotiv. Jedan od najdugotrajnijih thrash/crossover imena na našoj sceni, sa postavom nepromenjenom preko deset godina, svoj sinoćnji „napad“ je otpočeo u njima klasičnom maniru, dakle uleteo je niotkuda kao uragan sa „Nezaustavljivom Gladi“, numerom krajnje adekvatnog naziva za tu priliku. Ko god je bar jednom prisustvovao njihovim izvođenjima uživo, odlično zna šta može da očekuje – potpuni haos, ludilo i anarhiju. Kada bi energija ovog sastava mogla da se pretoči u električnu, verovatno bi bila dovoljna da snabde strujom čitav jedan grad, ako ne i više od toga. Kao što postoje proverene marke i brendovi sa kojima znate da nikad ne možete da pogrešite, tako je i sa Nadimačem – sa svakim koncertom oni neumorno i neiscrpno pružaju svoj apsolutni maksimum i zabavljaju se kao klinci koji su tek kročili na binu, a uvek to isto im darivaju i fanovi koji i bukvalno i figurativno gube glave u prvim redovima. Nizale su se „Treće Oko“, „Stakleni Zidovi Klanice“, „Kapitalizam Je Kanibalizam“, „Smrt Autoriteta“, a već kroz same nazive pesama, i mini monologe koje je pevač, kao i uvek, držao u pauzama između, provlači se jedna od suštinskih crta ovog b(r)enda – socijalna osvešćenost i bunt protiv sistema, protiv vlasti, protiv društva i normi koje nam nameće. Uz propisnu dozu humora nastavili su da krstare kroz svoj repertoar sa trakama „Žuto Pseto“, „Koma Sutra“, „Poslednji Pogled Sa Visine“, a kulminaciju ove razuzdanosti je doneo stari hit „Vukodlak“, uz koji je atmosfera dosegla usijanje. Gromko je tražen bis (bis, bis!), ali zbog poštovanja satnice, ove metal galamdžije su ipak morale da se pozdrave sa nama, i prepuste nas poslednjem aktu ove večeri.

Beogradski black metalci Svartgren su svojim stupanjem na „daske koje note zrače“ uneli jednu potpuno drugačiju atmosferu u klub – ledenu, mračnu i tešku. Ali, kada pričamo o black metal bendovima, onda to uopšte nije negativno konotirano već sasvim suprotno, to se i traži i očekuje. U okviru ovog nastupa predstavili su čak pet novih pesama koje će se naći na njihovom predstojećem izdanju koje će svetlost dana (ili bi bolje bilo reći mrak noći) ugledati tokom ove godine. Publika se u ovoj tački malo probrala, što nikako nije uticalo na opadanje energije i silovitosti u njihovom izvođenju, zapravo se još lepše i jasnije uživalo u tami kojom su nas nakratko obavili. Nakon dve nove kompozicije koje su se našle na samom početku, Svartgren je odsvirao „Smrti“, a ubrzo potom je došlo i do gorućeg prebačaja od strane mase koja je svojski skandirala bendu i ovako hladan performans veoma lako zapalila – očigledno vatra i led nekad i mogu zajedno, i to ruku pod ruku. Pomenute nove numere su se presecale sa starim kao što su „Svetlosti Tiha“ i „Reka“, a ono što je prilično „ubadalo oči“ sve vreme je gotovo ratoboran stav koji se ovde gaji – sve i da ne odsviraju ništa, svako bi video i osetio da je ovo ozbiljna ekipa koja čvrsto stoji iza onog što radi, a to radi više nego dobro. Iako crowd surfing nije toliko uobičajen za ovaj podžanr, čak i toga je bilo u znatnoj meri, i baš u trenutku kad su publika i bend maltene srasli, bilo je vreme za poslednje bisere, „Ka Rubu Zaborava“ i „Hram“. Uvek postoji doza tuge kada se odsvira poslednji ton i upale svetla, ali ako je dominantan osećaj zadovoljstva i ispunjenosti čak i kad se to desi, onda znate da ste bili na pravom mestu u pravo vreme.

Izvor zadovoljstva za čoveka je jedna od najindividualnijih stvari na svetu i dijapazon istog je daleko veći od onog što uopšte možemo zamisliti. Dok se neki slade gledanjem filmova, a drugi putovanjima, dok neki drugi uživaju u skupim stvarima, a neki treći u brzim kolima, postojimo i mi – mi koji smo nadasve ispunjeni ovakvim događajima, događajima koji nam pumpaju krv u srce, koji nam naelektrišu svaku ćeliju u organizmu, koji nas čine živim na nivoima koji su za većinu nesaznatljivi i nepojmljivi. Sinoćnja manifestacija je bila jedan perfektno spakovan paket u kojem se našlo sve ono što jedan metal fan očekuje u njemu da pronađe po otvaranju – kvalitet, energija, snaga, srčanost, bunt, stav, posvećenost i, nadasve, strast. Klub Dvorište nije samo novosadska meka metala i prestonica podzemlja koja je ugostila ovo događanje, već je i tamni vilajet u koji, nakon što jednom uđete, nikada nećete moći zapravo da izađete i uvek ćete mu se vraćati znajući šta vas tamo čeka – i beskrajno ćete uživati u tome, baš kao da je prvi put.