fbpx

-

Naslovna Reportaže Veče kada su pucale crash činele - Deez Nuts u Elektropioniru

Veče kada su pucale crash činele – Deez Nuts u Elektropioniru

Deez Nuts Wrong fest Pančevo
Deez Nuts; foto: arhiva

Retke su prilike da velikane hardcore muzike gledamo kod nas, posebno van festivala. Jedni od najzaslužnijih za te malobrojne prilike su domaći MTA Promotion koji su i sami članovi domaćih hardcore bendova i veoma su prisutni na toj sceni. Mesečak dana ranije sa Polarom nismo imali sreće, jer nisu uspeli da pređu granicu, ali ove nedelje australijski velikani Deez Nuts nisu imali tih problema, pa je Hardcore Spring Fever vol.3 u Elektropioniru mogao da počne. Uvek je lepo videti nekog od članova benda za štandom sa merčom, pa se sinoć tako sa publikom i pre i posle koncerta družio alfa i omega benda J.J. lično, pa ste uz ćaskanje sa zvezdom večeri mogli da pazarite majice za tračavih 800 kinti.

Prvi veliki dokaz da su organizatori odradili odličan posao došao je već sa prvom predgrupom Mind Prison. Ova četvorka iz Kragujevca iza sebe ima „Ruins of Love“ EP, dok za ovu godinu spremaju novi. Zvuk benda se bazira na old school hardcoreu, u prevodu – kada zamislite hardcore bend, čujete Mind Prison. Stara škola, dobri stari zvuk i mnogo standardnih, ali savršeno uklopljenih i brutalnih half tajmova i brejkova uz koje je sinoć “polomljeno” mnogo vratova. Posebnu živost bendu donosi frontmen/vokal koji neprestano leti po bini, boksuje i šutira vazduh i na taj način dodatno potpaljuje publiku na isto. Iako ima poprilično dobar glas za ovu vrstu muzike, čini se da mu ipak fali trunčica više grubosti, ali ima vremena i to da se pokvari. Mind Prison je otkrovenje hardcore scene? Definitivno.

Brat Arsenal Fest Kragujevac
Brat

Nakon njih, na binu se penju nešto iskusniji, ali dosta poznatiji sastav Brat iz Užica. Bend je započeo prvu pesmu, a umesto standardnog izletanja vokala na binu, Ivan Radović koji se do tada kroz publiku šetao sa štapom se laganim korakom peo uz tri stepenika koja vode na binu Elektropionira. Iz tog razloga je Ivan potpuno mirno, skoro iz mesta, izneo celu svirku, dok je ulogu najhiperaktivnijeg člana preuzeo basista Srećko Borčić. Zvuk ovog benda je dosta drugačiji od njihovih prethodnika, pa se najlakše može opisati kao hibrid nešto modernijeg hardcorea sa povremenim uletima thrasha. Činjenica kojom Brat takođe mogu da se pohvale je da su jedan od retkih bendova ovog žanra koji svoju muziku predstavlja na srpskom jeziku. Dobar deo publike je bio upoznat sa njihovim pesmama, pa je bilo i onih koji su pevali zajedno sa bendom, a posebna ludnica je nastala uz “Imamo li problem” čiji je refren toliko keči da prosto nikoga ne ostavlja ravnodušnim, čak iako im to zasigurno nije najbolja pesma.

Kratka pauza, kreće “Face This On My Own“, prve šutke. Deez Nutsi poprilično jako ulaze u svirku. Vidno raspoloženi J.J. Peters i ekipa su prašili svoj set hitova, dok je u prvim redovima vladao haos. Ekipa od dvadesetak najverniih fanova, među kojima je bio i basista Brata,  je konstantno pravila šutke, bilo je i mnogo stejdž dajvova, što uspelih, što ne, kraudsurfinga, a J.J. im je često prepuštao mikrofon, što je većina njih umela da iskoristi na odličan način. Stejdždajving je regularna stvar na hardcore svirkama, pa ostaje šteta što sinoć nije više ljudi učestvovalo u njima, jer bi to svakako izgledalo mnogo, mnogo bolje. Ovako, velika većina se povukla na sigurnu distancu od šutki i uživali za sebe, za svoj groš.

Deez Nuts Wrong fest Pančevo

Nutsima, što kritičari, što fanovi, mnogo zameraju zvuk novog albuma, kažu da su prodali ono svoje stay true i prešli na nešto melodičnije pesme koje su bliže pop punku, nego hardcoreu. Ipak, sinoć u Elektropioniru se videlo da naša publika sa tim nema problem, podjednako su se pevale sve pesme, podjednako vrela atmosfera je vladala tokom celog nastupa. Bilo je očigledno da delimo mišljenje sa tekstom pesme “Singalong” – „Ako hoćeš pevaj sa nama, nismo tu da ti udovoljavamo“. Jedno je sigurno, Deez Nuts su još uvek oni stari. Da, možda su malo promenili zvuk, ali zašto da ne? Još uvek ih je baš briga za mišljenja, još uvek žive DTD (drunk to death; drink till death) i definitivno, ali definitivno su i dalje true i nema potrebe da se bilo kome dokazuju. Niti hoće, niti moraju.