Trodnevna Svemirkomanija u KC Gradu

Svemirko KC Grad Beograd
Svemirko; foto: Radoslav Milovanović

Verujem da svaki istinski fan, kojeg god izvođača, gradacijski postavlja snove prema svom Omiljenom od “hoću na koncert” preko “hoću da te gledam u što autentičnijoj atmosferi iz ranih dana” do “hoću da mi sviraš u garaži/na svadbi”. Sa druge strane, našto iz hobija, ali i mazohizma u sistemu naše struke, loviš nešto mlado i domaće/iz regiona sa potencijalom stvarno velike bine i velikog event, dok se stvarno ne popnu na nešto tako visoko, kako bi ti posle ostalima u redakciji pričao kako si ga baš ti malo pogurao ka nebu u vreme najveće pompe.

Za Svemirka sam stvarno želeo (a i dalje želim) mnogo veći prostor od ovog kojeg se kao pijani plota drže. I prošle godine je, čujem, došlo do jagme za kartama te da je nemali broj ljudi sa ulice posmatralo nešto što je očigledno, i u tim danima kada čak ni ja nisam čuo za njega/njih, preraslo male prostore.

Budući da se Svemirko u prethodnih godinu dana raširio kao boginje među mladima zaraza je učinila svoje i stvorila mogućnost da neko organizuje kakav njihov koncert na nekom velikom prostoru, šta fali Tašu i sl. Nasuprot tome, došlo je do sleda nekih teško objašnjivih odluka čiji je epilog vikend aranžman za Svemirka u Beogradu i tri dana uzastopce koncerata u baštici Grada. Okej, lep je i to gest, da što manje fanova propusti priliku da ih gleda uživo.

Svemirko KC Grad Beograd

Imao sam tu sreću da smo unutar kanca imali kartu viška koju mi je koleginica dala (za lovu, naravno) te sam odlučio ne čekati nedelju kada smo inače dobili akreditacije za izveštavanje već odmah, u petak. To je ujedno i jedini najavljen koncert u bašti čija je površina malkice veća i mnogo prijatnija nego unutrašnji prostor kluba; zbog najavljenog lošeg vremena za vikend unapred je sve prebačeno u klub. Imalo je svoje prednosti ali, eto, nisam izbegao obavezu pisanja izveštaja.

Već u najavljenih pola 10 mogao si čuti urlike dela publike koji je binu mogao da vidi i koji je video članove Svemirka kako se penju i uzimaju svoje instrumente. Prolaziš na ulazu lagano pored prijatnog i neobično uljudnog obezbeđenja u klub i pravo u baštu ne pokupivši usput barem neko pivo. Gledaš gde može da se stane, može samo pozadi, hajdemo pozadi. Namestili smo se zajedno sa Svemirkom i čim smo oba svoje obavili počinjemo sa svirkom.

Svemirko KC Grad Beograd

Pred razularenom grupom od sigurno tri stotine ljudi, od kojih su dve stotine žene, momci iz Zagreba bacaju prve redove u trans do poslednjeg čoveka u bašti uvodnom kombinacijom od “Tajni svemira” do “Mirisa grada” i “Žene od vanilije”. S tim prvim mini-setom videlo se kako stvari stoje i da će teško sići sa bine, te da će im kola za beg ostati zaglavljena između mora histeričnih devojčica i gradilišta gospodina Vesića. Vidiš kako pune hale sportova kao nekada velike zvezde u bivšoj Jugi. Vidiš sve samo ne vidiš njih jer, jebiga, bina jedva da i postoji, kamoli da to vidiš ma koliko propinjao pete, utom više slušaš i još bolje možeš da uporediš sa modernim indijem i to ti je to – ma koliko retro zvučalo. Savršena kombinacija!

Pošto su izređali nekoliko hitova sa “Vanilije”, na red su došle i malo ranije stvari, samo kao zatišje za buru toliko da odeš na brzaka po pivo (na wc ne pomišljaj) i ne propustiš mnogo, jer i ti želiš da budeš deo ovoga koliko svi ostali fanovi. Mislim, “Ja znam da nešto uzimam”… Čoveče, i ja znam da nešto uzimam! Mnogo glasnije se probalo pevati na uvodnim pesmama iz Tunguzija mini-seta, no zvuk koji je do nas dopirao bio je dovoljno jak da ti bude chill ambijent u razgovoru sa osobom pored tebe dok one tri tamo napaljene najzad čuše sebe kako falširaju dok vrište i spuštaju ton da se ne ističu. Meni to nije smetalo, naprotiv! Jeste malo glupo zbog cura, znam, ali ovi izgleda traže muzikalnu ljubiteljicu, dok je meni bilo bitno samo da se ne nadjačavam sa zvučnicima. Na stranu sa time, dobar deo uvoda u “Tunguziju” bio je otpevan – I “Laura” i “Meni se ne svira” propratio je hor fanova što donekle govori da se ova publika ipak malo više loži na “Tunguziju”.

Svemirko KC Grad Beograd

Atmosfera se nije spuštala do poslednjih pesama, pa se uživalo i uz medli “Slučajna cesta/Odgovoran ljubavnik” te ona sa petit berom i na kraju, ponovo, za bis, simbolično nazvana pesma “Meni se ne svira”. Da, tako završavaju, ko fol ne svira im se sad. Koleginica kaže da im je to fora. Okej ako jeste, ništa strašno ni ako nije. Brat bratu, i ja bih se razočarao kad bih video da mogu napuniti halu a ostao da sviram po dvorištima za bankete.

Na kraju da, momci su ispali odlični, klavijaturista je sve vreme drmusao glavom i grivom, meni je bio simpa mali na gitari (onaj što na slici sa karte drži kasetaš), sigurno 99 na svakih 100 lica je posle toga nasmejano napustilo KC Grad i laž bi bilo reći da ovo nije bila predivna svirka. Samo, zamisliš se nekad na nekom drugom, većem mestu i ispred tebe još veća bina sa Svemirkom na njoj i bude ti nekako žao. Momci mogu da naprave svoj Vudstok ovde i pripadaju superlativu klasifikacije sa početka teksta, samo ja za njih tad para verovatno imati neću.

Što se tiče ostatka večeri, nedugo nakon bisa počeo je DJ set grupacije “Yugowave” koji se nakon nekoliko pesama i reda ispred wc-a iz nekog razloga prekinuo. Nas je malo davilo da ostajemo duže, pa restart nismo dočekali. Ali sigurno je bila kul žurkica.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Svemirko KC Grad Beograd