Jučerašnji, treći dan na EXIT 2022 festivalu je, za razliku od prethodna dva, koji su prošli u znaku gitarskog zvuka, skoro u potpunosti bio ispunjen programiranim bitovima, dance-trakama, i svim drugim mogućim oblicima elektronske muzike. Ako zanemarimo njihova mestimična preplitanja, podela na ljubitelje roka s jedne, i elektronike s druge strane, ovde se najjasnije videla, budući da su Mainom gotovo apsolutno vladali DJ-evi.

Međutim, na listi imena sa Maina postoji jedan momenat koji se izdvaja, ne samo akcentom na pre svega vokalnom performansu, već i time što je u pitanju jedina devojka na tom stejdžu ove večeri. Svojom delikatnom, ženstvenom varijantom electropopa, koji evocira na zapadne autorke poput Billie Eilish i Phoebe Bridgers, Beograđanka Iva Lorens je, praćena Jelisavetom Todorov za bubnjevima, i Emilijom Đonin na klavijaturama i gitari, prošla kroz svoj repertoar, koji su činile paradoksalno topla „Zima“, senzualna „Svitanje“, ali i za sada neobjavljena pesma „Udarci“, koja se opravdano buni protiv svakodnevnih, intenzivnih i nerealnih očekivanja od žena i devojaka da budu uvek lepe, nežne i skromne.

Iako je njen lični repertoar bio definitivna kruna performansa, Iva je, s obzirom na nezahvalnu satnicu, zavidnu publiku opravdala kaverom najvećeg hita Kate Bush, „Running Up That Hill“, koji je zahvaljujući seriji Stranger Things decenijama kasnije dobio nova krila, ponovo se pojavivši na čartovima. Međutim, kako je pojasnila u kratkom ad hoc intervjuu koji se, zahvaljujući srećnoj slučajnosti desio kasnije te večeri, ovaj potez nije bio u znaku kapitalizovanja na aktulenim trendovima, budući da joj je, kao dugogodišnjem fanu Kate, ta pesma uvek bila na muzičkom radaru, te da je sama rearanžirala i producirala pozadinsku traku.

U vezi svog festivalskog proboja, kroz šalu je naglasila kako joj je kuma, godinama unazad, kada je kao novinarka radila na jednom od prošlih EXIT festivala, rekla da će jednog dana  sigurno nastupiti na Mainu. Ova proročka izjava se srećom, ispunila, budući da je Ivin performans bio dostojan bine na kojoj je nastupala.

U skladu sa već ustanovljenom tradicijom, put vodi ka Explosive Stageu, gde je svoj set kraju privodio Oi! sastav Crown Court. To što su zvučali dosta intenzivno, pokazalo se kao zgodna igra kontrasta, budući da je nakon njih usledio nešto „mekši“, u onoj meri u kojoj to deathrock može biti, set atinskog tria, Chain Cult.

Nakon izuzetno sadržajnog intervjua, trojac koji čine bas/vokal Iasonas Panagiotopoulos, Dino na gitari, i bubnjar Vangelis Dimos (takođe bubnjar u bendu Αρχή του Τέλους) odsvirali su pesme kako sa debija „Shallow Grave“ (2019), tako i neke nove stvari. Retko uspešna kombinacija distorzije i melodije je očigledno bila privlačna slušaocima, budući da je svaki osvrt ka gomili bio pozdravljen od strane bar desetine novih lica. Isto tako, harizmatično sviranje gitariste prikovalo je pankersku gomilu, koja je bila pokretna, bez obzira na to što se prvi put susreće sa pesmama.

Zvuk benda nalazi se na preseku klasičnog post-panka sa blagim uklonom u teži spektar, te kao rezultat imamo režući ali pitak, gust zvuk gitare, podržan jednostavnim bas linijama, i vikanjem na engleskom jeziku. Javno pesimistični tekstovi suprotstavljaju se rapidnoj ritam sekciji, koja ostavlja utisak neizbežnosti. Sve u svemu, bend je pokazao nešto čvršću verziju zvuka nego na svom debiju, naglašavajući kako se raduju skorašnjem završetku planiranih nastupa, kako bi mogli da otpočnu rad na novom albumu.

Više detalja čitaoci će moći da saznaju u intervjuu, a dalji put, prekidajući začarani krug prethodnih dana, vodi u tople krajeve, naime, Wenti Wadada Positive Reggae stejdž, gde je usledio predah od teškog zvuka. Retka ali izuzetno raspoložena gomila opuštala se uz afrobeats set Ane Kršev. Ova kombinacija savremenog R&Bja, pop repa i afričkog dancehalla, zasijala je kroz megahit nigerijskog producenta Pheelza, „Finesse“, koji je Ana pažljivo prestrojila u tečni gruv „Understand“ nove zvezde Omaha Laya. Kasnije tokom večeri, svoj rege-set će, u medijima nevidljiv od skorašnjeg incidenta na koncertu u Rumi, puštati Hornsman Coyote (Eyesburn), koji je ovaj put, za promenu, izgledao zadovoljno i ispunjeno.

Na putu do Maina, kuda je povampirena masa hrlila na nastup producentske superzvezde Calvina Harrisa, simboličan, lagan tech house gruv sa trake „Welcome to the People“ producenta Jaded, koja je zvučala sa skromne, maltene prazne Together.Forward.House Music bine, skrivene u ćošku festivala tik uz grmljavinu XBASS Pita, gde je svoj drum’n’bass set rokao C:Critz, izazvao je, umesto toplih asocijacija ritmičnog zajedništva, osećaj nelagode.

Stvar je u tome da je jedna od prednosti elektronske muzike u tome što njeno omasovljenje, lak pristup stvaranju i uglavnom instrumentalni karakter, čine ovaj kišobran žanrova dobrim poljem za potpunu nivelizaciju artista, bez nepotrebnih viškova rok-ikonografije. Ako centralne ličnosti i postoje, to su uglavnom DJ-jevi koji puštaju muziku, ređe sami producenti, ali je stvar u tome da je, bez obzira na sve individualne karakteristike ovog ili onog izvođača, zvuk taj koji zauzima centralno mesto pod figurativnim reflektorima.

Međutim, sa gigantima, ovde treba naglasiti, industrije, ovaj osećaj povezanosti sa zvukom kao da stupa u drugi plan, i bilo je neminovno da Harrisov set, koji boluje od svih redom pošasti „big room“, festivalskog house zvuka – iritantnih saw-sintova, prelaznih snerova, trance-olikih build-upova koji završavaju u masivnim dropovima – ostavlja gorak ukus u ustima. Tu je, naravno, bio obligatoran program – „One Kiss“ sa Dua Lipom, Rihannina „This Is What You Came For„, i „I Need Your Love“ od Ellie Goulding – dok je publika mahnito vrištala, a osvetljenje i video bim zaslepljivali laserima, koji ipak zaslužuju posebnu pohvalu.

Ekstatični zato što Harrisa, zahvaljujući uzdignutoj platformi mogu videti još bolje, prvi redovi bili su ožareni ne samo bukvalno, zahvaljujući talasima vrućine od festivalskih plamenobacača, već i visokokaloričnim radio-hitovima, koji su vraćali u 2010-e. No, za one koji su tu bili isključivo radi solidne muzike, a ne pukog vremeprovođenja zarad par storija na Instagramu, ili igranja, materije je bilo kritično malo. Ako se jedan hajlajt i može izdvojiti, par minuta matorog funky house/big beat hita „Where’s Your Head At“ kultnih Basement Jaxx je bio prijatno iznenađenje.

Od zamornog, preterano saturiranog zvuka spasenje se tražilo na No Sleep i Urban Bug stejdževima koji, nažalost pate od, na EXITu retkog, ali važnog problema preplitanja setova, usled njihovih neoptimalnih pozicija. No ovi setovi dobro opuštaju i stvaraju pravu atmosferu.

Poslednji šou za večeras prošao je na Gang Beats, gde su zajedno nastupili electro/synthpop autorka Tam i treper Nihil, takođe član phonk/trap grupe Zicer Inc. Pred mahom „zumerskom“ publikom, uslovni duo se, bez puno hemije čak i na zajedničkim trakama, mukom vukao kroz set, krcat tehničkim problemima (mikrofonija, odsustvo bita na jednoj pesmi, itd.) i prekidima prirodnog toka nastupa. Stalnim zaustavljanjem užurbanog DJ-a nepotrebno dugim i usiljenim interakcijama sa publikom, na studijskim snimcima inače zabavan i eklektičan Nihil je pokazao da trep, bez produkcijske šminke, jednostavno nema isti naboj na velikoj sceni. Iako znatno bolja, okretnija i harizmatičnija, Tam se, takođe, previše često krila iza preglasne vokalne trake. No, ove sitnice nisu zasmetale masi, koja je skakala uz „Poganu“ i ostale trake, na kojima je gostovao i drugi član Zicera, Kene Beri.

Nakon, u globalu razočaravajućeg dana, zatvarajući poslednji dan Exita, ispratićemo Sepulturu, domaću art pop zvezdu Konstraktu, turske post-pankere She Past Away, kao i ženski thrash bend, Nervosa.