Beč, pored Šenbruna i hora dečaka, ima i jedno vrlo dobro mesto za svirke – klub Arenu. Klupski prostor koji se, takoreći, nalazi na periferiji Beča sinoć odlično je poslužio američkom bendu The Dandy Warhols. Iako su maltene na kraju turneje, i iako je, kako nam je u intervjuu koji ćete uskoro čitati rekao Courtney Taylor-Taylor, Zia McCabe, klavijaturistkinja/basistkinja benda, već nekoliko dana bolesna, ovaj kvartet iz Portlanda pokazao je jednako strastvenoj publici sve moguće i nemoguće čari urbane boemije.
No, pre nego što su velikani neo-psihodelije izašli pred bečku publiku, atmosferu su dobrano zagrejali, publici posebno dragi, Suns of Thyme. Bend skoro androgenog izgleda svirao je nešto manje od sat vremena istražujući zvučne prostore koji se nalaze između psihodelije i šugejza. Nekolicina devojaka u prvim redovima u polu-punoj velikoj sali Arene Wien je sa oduševljenjem pratila svaki pokret momaka na bini. Kada su, uz dosta zahvaljivanja i osmeha, završili svoj koncert, Suns Of Thyme su prepustili binu tehničarima glavnih zvezda večeri. Budući da je zvuk na koncertu bio vrlo dobar, a da se The Dandy Warhols prilično oslanjaju na gitarske pedale, može se reći da su i pomenuti tehničari u neku ruku bili zvezde večeri.
Posle polučasovne pauze, na binu je izašla dobro poznata četvorka i koncert otvorila sa pesmom „Be-In“ sa drugog albuma „…The Dandy Warhols Come Down“. Sedmominutni raveish ep na gitari poslužio je kao dobar temelj za sledeću „Crack Cocaine Rager“, daleko furiozniju odu narkoticima. Umor prouzrokovan poslednjim danima turneje bio je vidljiv sve do sledeće pesme, planetarnog hita „Get Off“, sa čuvenog albuma „Thirteen Tales of Urban Bohemia“ iz 2000. godine. Da li zbog samog rasporeda koncerta ili zbog toga što je posle ovog hita usledila pesma sa predstojećeg albuma, „Somethings You Got To Get Over“, bend se drastično oraspoložio. Pesma, koja inače postoji u akustičnoj live izvedbi na internetu, preti da postane duhovni naslednik hita „The Last High“, koji je, inače, nakon ponovnog vraćanja na drugi album u vidu pesme „I Love You“, konačno došao na red. „Poslednji haj“ je doneo i prvo obraćanje Courtneya publici. Najavivši pesmu, Taylor-Taylor je potpuno preuzeo ulogu alternativnog pop heroja koju je sa ponosom nosio pre nešto više od jedne decenije.Na opštu radost, nakon ovog smooth pop hita (svirana je verzija sa „The Dandy Warhols Are Sound“), Peter Holmstrom počinje da svira „Everyone Is Totally Insane“ sa „Odditoruima“, moguće najpotcenjenijeg albuma Warholsa. Sa ovog albuma se tu našla i „Down Like Disco“, gitarska zbrka čije su (dis)harmonije i ritam u stanju da nateraju i najveće lenjivce na koncertima da skaču.
Na listi su se našle i „Solid“ i „Plan A“, kao i miljenici publike poput „Good Morning“ (gde je CTT lead gitarista) i „The Legend of The Last of the Outlaw Truckers AKA The Ballad of Sheriff Shorty“ (Od milošte i radi uštede vremena zvana „Trucker“), koju je masa u par navrata vrlo glasno tražila. Ovo je navelo CTT-a da se još jednom obrati publici, ovoga puta sa brigom „da fan koji je najglasnije tražio „Trucker“ ne promukne i sa karakteristično šarmantnim odgovorom da se „publika strpi jer će svirati tu pesmu nešto kasnije u setu“. Atmosfera ovog puta bukvalno divlja, skakali su i skandirali zajedno sa bendom, a na bini su svi prisutni delili dužnosti pratećih vokala.
Hemija koju je bend ostvario sa publikom je, i pored retkog „razgovora“ bila neverovatna. „We Used To Be Friends“ nam je, recimo, donela Holmstroma koji je orkestrirao publikom da prate ritam udaranjem dlana o dlan, a Zia i Brent su se konstantno osmehivali najvernijim obožavateljima u prvim redovima (s tim što se Zia par puta i zahvalila publici).
Prava poslastica bio je i aktuelni singl, „Chauncey P. vs All The Girls in London“, koji je drsko i energično pokazao da bend ima šta da ponudi i ubuduće. Iako će svi to pretpostaviti, ali najveća „ludnica“ se nije desila na najvećem hitu benda „Bohemian Like You“. Ruku na srce, „Boho“ jeste izazvao delirijum kod većeg dela publike, ali je prava katarza postignuta odmah nakon čuvene MasterCard/Vodafone pesme.
Prvi taktovi Peterovog E-Bowovanja po gitari i igranja sa fidbekom su naišli na podršku publike koja je, prepoznavši „Godless“ počela da uskliče i vrišti od uzbuđenja (ne preterujemo!). Čuveni prvi deo „religijske trilogije“ sa „Thirteen talesa“ produžen je za potrebe koncerta i u ovakvoj izvedbi služi kao dokaz da je gitarska hemija između slikara-koji-je-postao-gitarista Holmstroma i Courtneya nešto čemu retko ko danas može parirati u alternativnoj gitarskoj muzici. „Bezbožni“ nas je uveo u „Pete International Airport“ koji se sonično nadovezao na prethodnu pesmu, a nastavio u „Boys Better“, jednu od bržih pesama drugog albuma. Nakon kraće pauze koja je mnoge zavarala da je koncert zaista gotov, The Dandy Warhols su se vratili na binu da u najopuštenijem maniru nešto tvrđe odsviraju „Horse Pills“ i time se pozdrave sa Bečlijama (i svim ostalima koji su bili prisutni, naravno).
Možda su izostale neke pesme koje smo očekivali, možda se u nekim trenucima osetilo da su umorni od turneje, ali se ni u jednom jedinom trenutku nije gubila magija The Dandy Warholsa. Energija, zvuk, neo-psihodelija i urbana boemija – dobili smo The Dandy Warhols u jednom od najboljih izdanja do sada.
