Sziget, prvi dan: Dobra atmosfera na startu

Vatromet Sziget Budimpešta
Sziget festival / foto: Hristina Panić

Prva avgustovska sreda označila je početak novog izdanja Szigeta, jednog od najvećih i najpoznatijih festivala u čitavoj Evropi. Tokom narednih sedam dana, više stotina izvođača sa svih svetskih meridijana na preko 20 pozornica predstaviće se publici putem koncerata, plesnih performansa, raznoraznih radionica, modnih revija, umetničkih instalacija, teatarskih i cirkuskih predstava i još mnogo toga između, a dinamični duo Balkanrock redakcije biće tu da za vas isprati sva dešavanja vredna pažnje. Evo šta smo zabeležili prvog dana.

Ed Sheeran Sziget BudimpeštaNakon dobijanja festivalskih narukvica, prvi koncert na koji smo naleteli, na putu do press centra jeste Ocean Alley, australijski sastav koga čine šest dugokosih mladića, ako se dobro sećam. Njihova muzika je kombinacija psihodeličnog roka, indie popa i regea. Prostor u A38 šatoru bio je poprilično ispunjen, publika, za razliku od vašeg reportera, zna i za bend i za njihove pesme, pa je te balade srednjeg tempa pevala velika većina okupljenih. I sami članovi benda vidno su uživali u (ne)očekivanoj podršci, a frontmen grupe i glavni vokal Baden Donegal delovao je kao iskusan lider koji ima preko hiljadu nastupa u džepu.  Vrlo ugodan start ovogodišnjeg Szigeta.

Selimo se na najveću festivalsku binu gde je talentovani britanski soul muzičar Michael Kiwanuka održao vrlo emotivan nastup.  Ovo je treći put da prisustvujem njegovom koncertu i svaki put je bilo ovako. Scena je bila ispunjena višečlanim pratećim bendom, kao i dvema punačkim, tamnoputim damama koje su imale ulogu pratećih vokala i u par navrata gotovo ukrale show. Srceparajuće teme Kiwanuka i svira i peva kao da mu život od toga zavisi, sa izrazom bola na licu kao da iznova proživljava svaki stih, a moguće da se potkrala i koja suza. Kod tri Velšanke pored mene obrazi su bili dobrano nakvašeni u par navrata. Nedavno je ovaj gitarista i kantautor gostovao u Šibeniku, bio je i na INmusicu, do sada je izbegavao Srbiju, ali se nadamo da će se to uskoro promeniti.

Nakon dva smirenija i decentnija nastupa, pravi raspašoj usledio je tokom svirke Franka Turnera i njegovih The Sleeping Souls. Sve što možete očekivati od ekipe koja delje dinamični folk i celtic punk zvuk, dobili smo i sada. Znači, jedno razgaljivanje mase od početka do kraja koncerta. Harizmatični Turner vešto je animirao publiku i sa zabavnim komentarima odmah je pridobio okupljene. Pravile su se šutke, skakalo se, igralo, onako, pravo festivalski. Verujem da ovaj prvi nastup vesele engleske postave na Szigetu neće zadugo biti i jedini. Što se moje malenkosti tiče, hedlajner prvog dana bio je Rayland Baxter, singer-songwriter iz Nešvila, alt-kantri provenijencije. Njegov otac, Bucky Baxter, svirao je sa Dilanom, Stivom Erlom, grupom R.E.M. i važi za majstora svog zanata. Eto, ovde se obistinilo ono da iver ne pada daleko od klade. Drugi album Baxtera juniora, „Imaginary Man“ zauzeo je vrlo visoku poziciju na ličnoj listi omiljenih albuma 2015. godine, a nakon toga objavio je još jedan LP „Wide Awake“. Sinoć je nastupao na malenom MusicBox stejdžu, a malobrojna publika uglavnom je sedeći ispratila njegov koncert. Pored Raylanda na gitari, bili su tu još i bubnjar i klavijaturista. I glas i zvuk bili su istog kvaliteta kao na albumu, neke pesme i bolje zvuče uživo. Trio je dosta pažnje posvetio dužim instrumentalnim deonicama, i to je odlično delovalo. Uverili su nas kakvim sviračkim potencijalom barataju, to je sasvim jasno. Eto i prvog, istinskog oduševljenja na Szigetu.

Ed Sheeran Sziget Budimpešta
Ed Sheeran

Sziget nastavlja svoju tradiciju da najveće ime na otvaranju festivala bude neko od aktuelnih svetskih pop superstarova, a izbor je ove godine pao na Eda Sheerana. Kao što možete i zamisliti, desetine hiljada fanova okupirale su veliki prostor ispred Mejna, ali nije bilo toliko puno kao na nekim ranijim nastupima zvezda istog kalibra. Nisam baš najpodesnija osoba da piše o ovom koncertu, jer nisam upoznat sa opusom ružnjikavog džindžera, ali znam ono oa oa oa oa/shape of you ili kako već. Čak je i sam u jednom momentu rekao, prilikom izvođenja neke balade: „Ako ne znate reči ove pesme, onda ste na pogrešnom koncertu“. Izvini, Ede, ali stvarno ne znam. Čovek je bio potpuno sam na pozornici, naoružan samo gitarom i loop mašinom i na taj način je predstavljao svojevrstan one-man band. To i nije bio naročito uspešan projekat, jer je sve delovalo tiho za takav prostor i nedostajala je punokrvnost živog benda da bi sve to poprimilo epitet spektakularnog nastupa. Ipak, mnogobrojni obožavaoci, među njima su prednjačile pripadnice lepšeg pola, njihali su se i pevuckali svih 90 minuta koliko je koncert trajao. Što se njih tiče, ovo je bio vrhunac večeri.

Razorlight Sziget Budimpešta
Razorlight

Za sam kraj večeri, vratili smo se u A38 na nastup benda Razorlight. Londonski indie-rok sastav bio je popularan u prvoj deceniji ovog veka, naročito njihov drugi album „America“ sa kojeg je skinut istoimeni singl, verovatno najpoznatiji u njihovoj karijeri. I ovde je nastao potpuni delirijum kada su je odsvirali na samom kraju nastupa. Usledila je desetogodišnja diskografska pauza, da bi se prošle godine vratili pločom „Olympus Sleeping“. Sinoć, na mračnoj i zadimljenoj atmosferi na sceni, u promenjenoj postavi, održali su, da kažem, korektan koncert. Ništa manje, ništa više. Publika željna njihovog povratka, pevala je stare hitove, nove pesme slabije. Petorka iz Londona u nekim momentima delovala je mlako, u drugim nešto napetije, a pevač Johnny Borrell trudio se da bude sveprisutan na bini. Nije previše pričao, što mu je, kako sam čuo, nekada bio zaštitni znak. Kaže, ostara se. Sve u svemu, kao što rekoh ranije, solidan kambek sastava Razorlight.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Rayland Baxter Sziget Budimpešta