Sziget, drugi dan: Britanski bendovi u prvom planu

Whispering Sons Sziget Budimpešta
Foto: Hristina Panić

Četvrtak u Budimpešti obeležili su koncerti britanskih bendova, ali i Beneluks je imao šta da ponudi. Balkanrokerski duo fantastiko prenosi vam dešavanja sa druge ovogodišnje epizode Sziget festivala.

Franz Ferdinand Sziget Budimpešta
Franz Ferdinand

Nakon lokalnog sastava Quimby, program na najvećoj festivalskoj bini nastavio se uz grupu Franz Ferdinand. Ovo je treći ili četvrti put da ih gledam uživo i odavno mi nisu ovako prijali. Nekadašnje uzdanice post-punk renesanse s početka veka,  kada su uz The Strokes, Interpol, Arctic Monkeys, White Stripes i druge predstavljali nove snage na muzičkoj sceni, u međuvremenu su razvodnili svoj zvuk i u poslednje vreme samo registrujem kada objave novi singl ili album. Međutim, kako je setlista u velikoj meri bila ispunjena pesmama sa prva tri izdanja, moram priznati da su održali neočekivano dobar nastup. Frontmen Alex Kapranos je bio raspoložen sve vreme, uživao je u interakciji sa fanovima, dok su ostali članovi benda revnosno i kvalitetno ispunjavali svoj deo zadatka. Podsetili su na svetle trenutke svoje (davne) prošlosti, pa je publika horski pevala uz “The Dark of the Matinée”, “Ulysses”, “Take Me Out”, a finalna “This Fire” dovela je masu do ekstaze.

Još jedan relikt prošlosti, Richard Ashcroft, nastupao je na Mejn stejdžu. Ploča “Urban Hymns” sastava The Verve, čiji je gorepomenuti bio lider, spada među najbolje koje su devedesete iznedrile, pa su fanovi sa oduševljem dočekali “Sonnet”, veliki hit britanske grupe kojim je koncert otpočeo. Među njima bio je i srdačni vaš.  Richard je ostario, godine “nesportskog” života uzele su maha, odrazilo se to i na njegov glas za koji je Chris Martin jednom izjavio da je jedan od najboljih na svetu. Doduše, harizme i drkadžijskog stava mu ne nedostaje, i dalje je to isti onaj muzičar koji je bio vinovnik raznih kontroverznih situacija tokom prethodnih 25 godina. Nastavak svirke doneo je nekoliko numera iz solo karijere viganskog drkoša, kada je, ruku na srce, atmosfera po pravilu splasla, ali i još The Verve uspešnica, kada je masa bila pravo festivalski raspevana. Za sam kraj ostavljena je vanvremenska “gorko-slatka simfonija”, za koju je nedavno uspeo da pridobije kompletna prava i zaradi od iste.

Usledila je selidba u A38 šator gde je nastupao mladi i poletni mančesterski bend Pale Waves. U pitanju je kvartet koga predvodi devojka po imenu Heather Baron-Gracie, a tu su još gitarista, basista i bubnjarka Ciara Doran koja je emo/gothic verzija Doris Bizetić. Njihov muzički stil može se okarakterisati kao indie-pop sa gothic i njuvejv uticajima, estetika tame je na pola puta između Siouxsie and the Banshees i The Cure. Iza sebe imaju jedan dugosvirajući album, pesme su im dinamične, plesne, onako, slatke, i predstavljale su simpatičan aperitiv koji je masu ubacio u party mode. Hedlajneri druge večeri bili su njihovi sugrađani iz benda The 1975. U pitanju je klasičan, savremeni mtv pop-rok bend oko koga se podigao veliki hajp u proteklom periodu, a i sama posećenost koncerta to dokazuje. Lično, zvučali su mi sladunjavo i ljigavo, izdržao sam par pesama, a otišao sam taman kada je pevač najavio neku baladu nakon koje će na par minuta napustiti scenu kako bi se presvukao.

Whispering Sons Sziget Budimpešta
Whispering Sons

Sa druge strane, belgijski Whispering Sons predstavljaju otkriće broj jedan od sinoć. Petočlana postava, sa četiri muškarca svi odreda u crnom i vokalistkinjom Fenne Kuppens, mršavom blondinom totalno odevenoj u belo i toliko svetlom kožom kao da je alergična na sunce. Stvaraju intrigantni post-pank zvuk, protkan mračnim i atmosferičnim soničnim slojevima, gde nekad gitare vode glavnu ulogu, a nekad vokal preuzima pritam. A taj vokal je posebna priča! To je kao iz groba duboki glas liderke benda, koji se penje i prevazilazi zvučnu paletu koju kreira kvartet iza nje, na momente je strašan i zlokoban, dok u drugim momentima se stapa sa pratnjom. Pokretima na sceni kao da se obračunavala sa ličnim demonima, izvijala se u ritmu i kao da je vodila posebnu interakciju sa publikom tim performansom. To je njen način da iskaže emocije. Verujem da ih uskoro očekuju mnogo veće bine na Szigetu.

Direktno iz sedamdesetih na Volt stejdž Szigeta došao je pustinjski psihodelični rok trio DeWolff. Tri dugokosa mladića, gitarista i bubnjar, braća Pablo i Luka van dePoel i Robin Piso na hamondu, sa hipi estetikom predstavljaju otkriće broj dva od četvrtka. Uigrana, naštimana, napeta kombinacija iz Holandije, čija je isprepletana igra instrumenata bila čista poezija, sa međusobnim, dugim solo deonicama koje se nadovezuju jedna na drugu zvučala je potpuno neodoljivo i moćno. Zamislite legende Vudstoka sa klasičnim rok zvukom ispresecan modernim južnjačkim rokenrol uticajima i dobićete DeWolff.

Chvrches Sziget Budimpešta
Chvrches

Veče smo počeli sa grupom iz Glazgova, veče smo i završili sa grupom iz Glazgova. Synthpop senzacija Chvrches nastupala je na A38 sceni i uspela da okupi veliki broj posetilaca. Popularni škotski trio, za ovu priliku pojačan dodatnim perkusionistom, rasplesao je publiku do maksimuma pruživši im istinsko koncertno iskustvo. Omalena i slatka Lauren Mayberry, sa gigantskim platformama na cipelama i sva u šljokicama, zajedno sa kolegama iz benda, pesmom “Get Out”, od starta su nagovestili u kom pravcu će se koncert odvijati. Odmah u srž, velikim hitom, uz zanosne okrete jedine dame na bini. Smenjivale su se pesme sa sva tri dosadašnja albuma benda, sa akcentom na aktuelni “Love Is Dead” odakle je odsvirana gotovo polovina sinoćne setliste. Između pesama, Lauren je pričala interesantne anegdote kojima je dodatno kupila posetioce, a ludi, letnji ples se potom nastavljao uz melodične, upbeat numere koje su, iz pozadine, praćene razigranim svetlosnim efektima. Pre tri godine, na istom ovom mestu, Chvrches su, takođe, održali atraktivan koncert, a sada su, naoružani iskustvom i samouverenošću, samo potvrdili status jednog od omiljenijih festivalskih aktova.

Chvrches Sziget Budimpešta

GALERIJA FOTOGRAFIJA