Prevalili smo pola puta kada je ovogodišnje izdanje Sziget festivala u pitanju, a tokom jučerašnjeg dana propratili smo nastupe bendova Muse, Sigur Ros, Bring Me The Horizon, kao i sjajnu Roisin Murphy u A38 šatoru.
Nakon mađarskog sastava Quimby na pozornicu Main stagea stupili su članovi britanskog metalcore benda Bring Me The Horizon. Ispred bine okupio se pristojan broj metalaca, a nekoliko prvih redova zaposeli su najverniji fanovi, koji su redom pevali svaki stih zajedno sa bendom. Petorka iz Šefilda, na bini dodatno pojačana još jednim gitaristom, napravila je dobru atmosferu za svoje obožavatelje, sa kojima je frontmen Oliver Sykes komunicirao tokom čitavog nastupa. Tražio je od njih da se totalno otkače, da skaču i pevaju s njim, kao i da prave što žešće šutke. Publika je ispunjavala svaki njegov zahtev, kao da je u pitanju neka hipnotička seansa, a Sykes je majstor. Izveli su set od deset pesama, najvećim delom sastavljen od numera sa dva poslednja studijska izdanja „Sempiternal“ i „That’s the Spirit“. Masa ispred bine mlatarala je glavama u ritmu, mnogo devojaka i mladića surfovalo je na rukama publike, a svaki naredni circle pit bio je brutalniji i brojniji kako se koncert primicao kraju. Najveća ludnica bila je uz „Shadow Moses“ i „Throne„, a nastup je okončan numerom „Drown„.
Potpuno drukčija atmosfera zavladala je festivalskim prostorom kada su glavnu binu preuzeli članovi islandskog benda Sigur Ros. Post-rock trio, kombinacijom starih i novih pesama, priredio nam je ambijent koji se jednom rečju može opisati kao magičan. Moćni zvuci gitara, numere koje traju i više od deset minuta, stvorile su kod posetilaca pravu euforiju različitih osećanja. Međutim, ovaj scenski nastup čini mnogo više od trojice muzičara koji sviraju ispred publike. Sinoć su nam predstavili i nadrealne svetlosne i video efekte, nešto što može proizvesti samo beskrajno talentovani i kreativni tim ljudi, koji su definitivno doprineli stvaranju dodatne dimenzije. Animacije i snimci sa ekrana menjali su se od pesme do pesme, ali nikako nisu odvlačli pažnju sa instrumenata, nego su samo podgrevali celokupno koncertno iskustvo. Vrata začaranog sveta otvorili su nam frontmen Jónsi (Jón Þór Birgisson) demonstrirajući impresivne vokalne sposobnosti, te Georg Holm na basu i bubnjar Ágúst Ævar Gunnarsson strastvenim i veštim muziciranjem. Opravdali su očekivanja i potvrdili da je Sigur Ros nezaobilazna koncertna atrakcija i da se njihov živi nastup nikako ne sme propustiti.
Nakon islandskih alternativaca, usledilo je najveće audio-vizuelno ludilo ovogodišnjeg Szigeta, u režiji britanskog sastava Muse. Na ovom koncertu zabeležena je najveća poseta nakon izvikanog nastupa koji nam je priredila Rihanna dva dana ranije. Show je počeo tačno u 21.30, pretećim obraćanjem „Drill Sergeant“ sa Gremijem nagrađenog prošlogodišnjeg albuma „Drones“. Članovi benda Chris Wolstenholme i Dominic Howard pojavljuju se iz tame, da bi, nakon par odsviranih riffova numere „Psycho„, na binu ušao i Matthew Bellamy, svetlucav i spreman za rokanje. I publika odmah pokazuje ogromni entuzijazam, pa već na narednoj „Plug In Baby„, gde Bellamy prikazuje svoju gitarsku virtuoznost, svi skaču i pevaju „kao jedan“. Zatim sa bine dopiru poznati taktovi numere „Hysteria„, sa albuma „Absolution“ objavljenog pre deceniju i po, koji je predstavljen još i sa „Time Is Running Out“ pred kraj koncerta. Obe su dobile duge i bučne salve aplauza i krike oduševljenja.
Nakon „The 2nd Law: Isolated System“ prelaze na segment gitarskih krljačina razarajućeg zvuka koje čine „The Handler“ i „Supermassive Black Hole„. Kako se Muse nalaze na turneji kojom promovišu aktuelno izdanje „Drones“, sa ove ploče izvedeno je najviše numera. Od pesama sa najnovijeg albuma publika je najbolje reagovala na pomenutu „The Handler“, kao i na „Dead Inside„, a istu su pratile fascinantne video produkcije na velikim ekranima. „Starlight“ je propraćena zajedničkih pljeskanjem posetilaca i igranjem u ritmu bubnjeva, dok se najveći singalong momenat desio uz „Uprising„, a na mnogim licima mogle su se primetiti suze u očima. Koncert okončavaju numerama „Mercy“ i „Knights of Cydonia„, uz eksploziju raznobojnih konfeta i ukrasnih traka. Potpuno je jasno da smo prisustvovali najboljem i najmoćnijem koncertu dosadašnjeg dela festivala, tako da će preostali izvođači morati dobro da se pomuče da promene situaciju.
Poslednji koncert večeri koji smo posetili desio se na A38 bini, gde je nastupala Roisin Murphy, najpoznatija po radu u trip-hop bendu Moloko. Nakon dugogodišnje tišine, irska kantautorka je rešila da zasuče rukave, pa je u poslednje dve i po godine objavila dva dugosvirajuće ploče i jedan EP. Više od polovine pesama sinoćnjeg nastupa činile su numere sa ovih izdanja, uz neizbežne izvedbe najpopularnijih pesama matičnog benda.
Pored muzike, performans se sastojao i od veoma zabavne modne revije, odnosno interesantnih odevnih kombinacija koje je pevačica menjala ne silazeći sa bine. U toku trajanja kompozicija, Roisin je presvlačila različite komade odeće u rasponu od elegantnih sakoa i nakinđurenih haljina, preko svetlucavih kombinezona, do vatrogasnih odela i jakne koje nose radnici obezbeđenja. Još blesavije su izgledali bizarni šeširi i šarene maske raznih formata i oblika. To joj je omogućilo da svaku pesmu otpeva kao drugačiji lik i koncert, gotovo, pretvori u pozorišnu predstavu. Publika sve vreme pleše, uz funky ritmove četvoročlanog pratećeg benda, koji je, malo je reći, odlično usviran. Klavijature su u glavnim ulogama i sve fine groove momente, a kojih je sinoć bilo dosta, momci su veoma vešto odradili. Posebna kombinacija ekstravagantne predstave i plesnih numera čine njen nastup jedinstvenim pop show iskustvom.
