Poslednji dan mađarskog festivala Sziget odigrao se, prosto rečeno, kako dolikuje jednom festivalu ovih razmera. Poljana ispred mejna je bila krcata od samog starta programa, a svaki bend se potrudio da da sve od sebe.
U 16 sati se na binu popeo bend Triggerfinger i završni šou je mogao da počne. Belgijski stoner rokeri su na završnom danu pokazali ono što je falilo bendu Queens Of The Stone Age koji dan ranije – stav. Uz česte promene gitara (različiti štimovi) i u globalu veoma efektno ponašanje na bini, bend je prošetao kroz „And There She Was Lying in Wait“, „Perfect Match“, „Camaro“, da bi na bisu zasijali na „Big Hole“ i „Cherry“ na bisu.
Posle kraće migracije publike, među kojima su se odjednom našle pripadnice lepšeg pola, na red su došli The Kooks. Na podužoj setlisti našle su se „Ooh La“, „Down“, „Seaside“, kao i veliki hit „Naive“, kojim je bend završio koncert. Jedinstvo koje su Pritchard i ekipa doživeli sa masom je bio prizor vredan svake hvale. Devojke u publici su pevale hitove „Kuksa“, u vazduhu je bio prisutan vedar duh i niko nije bio uskraćen uživanja na ovom koncertu.
Kada su pesmom o naivnosti Kuksi završili svoj koncert, glavna bina je bila srpemna da ugosti hip-hop atrakciju iz Atlante koja ove godine slavi svoj dvadeseti jubilej – OutKast. Vrlo „old-school“ efekat zujanja i gubljena kontakta na ekranu bio je uvertira čuvenom „dobroćudnom“ bitu za „B.O.B. (Bombs over Baghdad)“, uspavani hit sa albuma „Stankonia“, koji je ovaj talentovani dvojac pre bezmalo 15 godina lansirao među svetske zvezde. Sve je bilo kao i nekada, gruv koji je zasluga Big Boia i nepogrešivo brzi melodični „flow“ njegovog pajtosa Andrea 3000 su suvereno vladali sa bine, a čitavoj stvari su doprinosile šarmantne devojke koje su pevale prateće vokale. Kad smo kod njih, apsolutno je bitno pomenuti da je jedna od njih svirala šestožičani bas (u većini pesama), što je, u kombinaciji sa veštinom koju je prikazala, vredno svakog divljenja.
Harizmatični dvojac je u više navrata pričao sa publikom, neretko se šaleći da su u masi samo ljudi koji su tu zbog hitova. U ovom šarmiranju publike je, shodno svom stilu, prednjačio Andre, koji nije skidao bele naočare za sunce koje su se delile besplatno po festivalu i nekakvu periku u korespondentnoj boji. Na bini se, za mikrofon, dvojcu pridruživao s vremena na vremena Killer Mike. Retki su slučajevi da jedan hip-hop duo priredi zabavu dostojnu najvećih rok spektakala. „Gasoline Dreams“, „Aquemini“ i „Rosa Parks“ su kod publike imali dobar prijem, a masa je bukvalno postala jedno sa onim što izlazilo sa zvučnika kada je na red došao najveći hit benda „Ms. Jackson“. Ova posveta majci Erike Badu je bila prvi „hajlajt“ koncerta koji zaista obeležio zatvaranje Szigeta.
Sledeći dobro uigranu šemu „malo pesama, malo ćaskanja sa publikom“, OutKast su došli do dela koncerta koji se više fokusirao na njihove albume „Speakerboxxx“ i „The Love Below“, koji su naravno doveli do naizmeničnog preuzimanja glavne role na bini. Kada je Big Boi „odradio“ svoj deo posla, na scenu je stupio Andre, tokom čijeg dela je zablistala „Hey Ya!“. Ovaj hit će posebno pamtiti deset devojaka koje je harizmatični reper izveo na binu „da se jednostavno lepo provedu“. Ovaj gest je vrlo lepo oslikao dobroćudnost poznatog repera i skromnost koju je danas, posebno u tom žanru, teško pronaći.
Ubrzo se na listi našla i „Roses“, koja je još jednom izvukla najbolje iz mase. Za njom je Andre napravio uvod u „smooth“ stvar „So Fresh, So Clean“, koja je bila gromoglasno ispraćena skandiranjem mase. Uvereni da među ljudima u masi ima i pravih fanova, atlantski reperi su počeli da privode svoj spektakl kraju, ne bi li do veličanstvene završnice došli sa pesmom „The Whole World“. Poruka koju je bend poslao pre nego što je furiozno uleteo u prve taktove ove pesme je bila sledeća: „Ne radimo ovo za belce, ne radimo ovo za crnce, zabole nas sa boju, rasu, naciju i bilo šta drugo, mi ovo radimo za čitav svet!“. Tako je na kraju i bilo – OutKast su posle 20 godina podjednako jaki kao i na početku što je zaista za pohvalu.
Nešto kasnije, dok je na mejnu za konkretnu žurku zatvaranja bio zadužen Calvin Harris, na stejdžu A38 je svoj koncert sa malim kašnjenjem započeo britanski synth pop projekat La Roux. Specifični elektronski pop ove grupe je naišao na nešto slabiju posećenost „A38-ice“, ali su svi prisutni bend dočekali sa puno elana, energije i entuzijazma. Koncert, koji je otpočeo sa „Let Me Down Gently“, prošetao kroz „Sexotheque“, „Tropical Cancer“ i druge, i završio se sa „Bulletproof“, protekao je vrlo ekstatično. Fanovi benda su sa oduševljenjem skakali i pevali, a britanski muzičari nisu krili zahvalnost.
Kada je ovogodišnji Sziget počeo, pitali smo se da li su dani gitarske muzike na festivalima u ulozi hedlajnera odbrojani. Odgovor teži ka negativnom, iako se slobodno može reći da ograničenje na gitarsku i ne-gitarsku muziku na koncertima ne može da donese ništa što bi zadovoljilo svakog. Veliki broj bendova je tokom ovih sedam (tj. šest) dana iznenadio svojim koncertima, neki su podbacili, neki su trijumfovali. Kada se sve sabere i oduzme, sve je to rokenrol…
