Sziget Festival tokom svog trećeg dana dobija preokret na mejnu. Na glavnoj bini nastupili su, redom, Cee Lo Green, velški velikani Manic Street Preachers i kultni nu metal bend Korn.
Glavna bina je doživela svojevrsni build-up kakav je trebalo da ima od samog početka. Verovatno najposećenija od početka festivala, glavna bina je sinoć doživela svoj vrhunac. Generalno gledano, ovaj dan na Szigetu je obeležilo kašnjenje. I Main i A38 Stage su svoje izvođače predstavili sa malim kašnjenjem.
Šarmantni crnački kralj soula Cee Lo Green je održao zaista impresivan koncert. Na setlisti su se našle obrade Davida Bowiea („Let’s Dance“), muška verzija pesme „Don’t Cha“ grupe Pussycat Dolls, ali i hitovi poput „Crazy“ Greenove nekadašnje grupe Gnarls Barkley i naravno „Fuck You“. Situacija na bini je bila, blago rečeno, vatrena. Greenov bend se sastoji isključivo od devojaka koje em svoje instrumente sviraju savršeno, em izgledaju kao afro boginje. Uzmimo za primer pomenutu obradu „Let’s Dance“ – devojka koja svira bas đavoljski dobro radi svoj posao, a ima lice anđela. Eh, fank je oduvek bio s one strane verovatnog, što se i videlo.
Nakon koncerta fank atrakcije, na red su došli Manic Street Preachers. Ovaj koncert je bio takoreći protraćen. Manicsi su, naime, priredili vrlo dobar šou koji nije imao dovoljno publike. Ispred bine se našlo jedva desetak hiljada ljudi, što je za bend ovih razmera malo poražavajuće. Uprkos maloj masi, svirka je bila odlična. Koncert je otpočeo sa „Motorcycle Emptiness“, iza koje je sledila s oduševljenjem prihvaćenja „Your Love Alone Is Not Enough“, a nastavljeno je u duhu poslednjeg albuma „Futurology“. Odličan prijem kod publike imala je i „Europa Geht Durch Mich“ sa novog albuma, mada se nije mogla „meriti“ sa ekstazom koju je u „masi“ prozivela tema iz serije M*A*S*H „Suicide Is Painless“ koju je ubrzo sazenila „A Design For Life“. Uz ovaj hit je verna publika jednostavno poludela i, iako ih nije bilo mnogo, uspeli su da izmame oduševljenje bendu. Koncert je priveden kraju sa naslovnom pesmom novog albuma, „Futurology“, „Show Me The Wonder“ i „If You Tolerate This Your Children Will Be Next“. Kiselo-slatki ukus koji je neposećenost ovog koncerta ostavila u ustima nas ponovo vraća na pitanje koje smo postavili na kraju izveštaja sa nultog dana. No, odgovor se delimično ukazao na sledećem koncertu glavne bine, kada su američki nu metalci, Korn, praktično demonstrirali silu sa visoke glavne bine Sziget Festivala.
Na poljani ispred bine se od nekuda stvorila masa od više od šezdeset hiljada ljudi, a američki Korn je svirku započeo sa „Falling Away From Me“. Bend je, u skoro pa originalnoj postavi (fali samo bubnjar, koga je 2007. godine zamenio Ray Luzier), nastavio da praši sa bine uz stvari poput „Twist“, „For The Life“, „Did My Time“ i „Get Up!“.
Davis je negde na sredini koncerta izašao na binu sa gajdama, što je označilo početak „Shoots and Ladders“. Enormna masa, koja je pucala od energije, je u mosh pitu napravila svojevrsni vorteks koji se ubrzavao kako je Johnathan svirao intro na gajdama. Kada na sve to dodamo i brojni „crowd-surfing“ i devojku koja je u jednom trenutku skinula sve što je nosila iznad struka pa se više puta našla i na LED monitorima sa leve i desne strane bine, jasno je da je dosadašnja atmosfera ovog festivala bila podignuta na viši nivo. Davis i ekipa (u kojoj se našao u Brian „Head“ Welch) bili su pravo oduševljeni masom, pa su i u svoju izvedbu uneli i sto prvi procenat.
To je naravno, bilo vidljivo do kraja koncerta koji je sadržao i bubnjarski solo, kao i hitove poput „Never Never“, „Coming Undone“ i neizostavne „Freak on a Leash“, koja je masu dovela do (do tada) najvećeg vrhunca. Tom pesmom je i bio završen regularni deo koncerta. Bis je otvoren obradom Pink Floydove „Another Brick In The Wall“, u ovom slučaju nepodeljene na tri dela i sa malim uplivavanjem u „Goodbye Blue Sky“. Za kraj je ostavljena „Blind“, pesma koja je „započela sve ovo“, kako je Davis naglasio. Masa je razuzdano skakala uz nu rifove i mračne fanki bas linije. Main stage na Exitu je konačno dobio nastup koji opravdava status glavne bine, a nijedna duša u publici nije otišla sa koncerta nezadovoljna.
Dok je na mejnu vladala gitarska atmosfera (posle Cee Lo Greena, naravno), stejdž A38 je ugostio Palma Violets, koji su, u maniru The Blues Brothersa uneli potrebnu dozu zabave i razmrdali sve prisutne. Glavne (rok) zvezde večeri bili su Klaxons, koji su zbog produženog nastupa Kelis kasnili jedno pola sata, pa su istrpeli solidno zviždanje iz publike. Simpatična londonska momčad je započela koncert sa „New Reality“ i „Atlantis to Interzone“, a (uglavnom) mlada publika je skakala i ekstatično igrala i vrištala uz zvuke modernog indija. Plejada pesama koje su izveli uključila je i „Children of The Sun“, „Show me a miracle“, „Invisible Forces“ i „Echoes“, a ova vrlo energična svirka se završila pesmama „Rhythm of Life“ i „Not over yet“. Posvećenost brojne publike ovog benda bi svakako trebalo da uđe u anale jer su svi prisutni do poslednjeg trenutka skakali i vrištali, dok je napolju bio pljusak.
Treći dan Szigeta je protekao u malo jačem svetlu gitarskih bendova u kombinaciji sa apsolutno otkačenom atmosferom. Večeras će na glavnoj bini nastupiti legende britanske muzike Madness i, na svom odmoru od nastupa u Srbiji, britanska atrakcija mamutskih razmera – The Prodigy. Atmosfera neće manjkati…
