“Sviraj pank” u Elektropioniru uz Kurve i S.U.S.

Kurve Elektropionir Beograd
Kurve; foto: Saša Ivanović

Čak i u vreme komunizma, naš narod je imao tu sreću da tadašnje socijalističko društvo nije bilo zaključano poput Sovjetskog Saveza. Uticaj Zapada se, prvenstveno kroz sferu rokenrola, brzo primao od Triglava preko južne Panonije do Karpata i niže, širom brdovitog Balkana. Godinama, trendovi sa Zapada nisu prestajali da dolaze, a globalne promene dovele su do nastanka konzumerističke kulture koja je kao ucena okupirala našu ekonomiju u tranziciji.

Najnovija pošast se zove Crni Petak; tog dana „normalni” okupljeni u besnu rulju opsedaju tržne centre nalazeći najbolji dil za svetske brendove i njihove trećerazredne proizvode namenjene za naše tržište i eventualno bugarsko, albansko, azerbejdžansko… „Nenormalna” rulja tog istog Crnog Petka napunila je Elektropionir u potrazi za svojim Brendom Imaginarne Revolucije.

Brojna publika je imala priliku da za akcijsku cenu čuje dva odlična benda iz prestonica bratske Hrvatske i Srbije, a kada je već takav popust, ni Crveno Slovo sa vrha stranice nema želju da iskoristi svoj novinarski imunitet i zatraži akreditaciju. Ipak smo tu da podržavamo scenu.

Treća sreća nas nije snašla pošto su par dana pred nastup sv. Pseta morala da istupe sa rostera zbog iznenadne operacije jednog od članova ovog benda. Velika šteta za sve strane, ali se Crveno Slovo iskreno nada da će ih veoma skoro zateći na jednoj od brojnih beogradskih pozornica. Umesto toga, organizatori su odlučili da ne pozivaju nikakvu naknadnu podršku, već daju prostor preostalim bendovima da se opuštenije pripreme i ne jurcaju za vremenom jer Cetinjska, poput Pepeljuge, tačno u ponoć mora da utihne i nestane.

SUS Elektropinor Beograd
S.U.S.; foto: Iva Tanacković

Kao i svaki dobar domaćin, grupa S.U.S. je ustupila udarni termin gostima iz Zagreba i tačno u 22:05 se sa zvučnika čuo Popajev poj, a zatim započeo rušilački rokenrol. Smenjivale su se na početku stvari sa njihova dva albuma, gotovo savršeno nasumično. Sa bine Elektropionira čule su se stihijski glasne „Milion mrtvih pandura”, „Izlazak u grad”, „Pas koji nije tvoj“… Kapetan Terza, kao i uvek, na vrhuncu zadatka, zvuči, lupa i izgleda odlično, trudi se da nadglasa buku sopstvenog benda i bez pucanja podiže glas za par decibela. Glasnoća je u jednom momentu ostavila danak kada je, naizgled, nastradalo bas pojačalo doktora Srećka. Na svu sreću, nikakva havarija se nije dogodila, a ekipa je brzom i efikasnom akcijom rešila problem, pa se nastavilo sa repertoarom obradom „Neat Neat Neat“ grupe The Damned koju je SUS snimio za kompilaciju „Influences“.

Nakon najvećih hitova „Kasniš“ i „Ja putujem“ svoj šou su podigli na još luđi nivo uz „Za tvoje dobro“ njima svojstvenim paljenjem činela, vatrometom… U prvi plan iskače gitarski mag gospodin DNA i uz poslednju stvar „Mommy’s Little Monster“ po običaju silazi među publiku, đuska, ćaska, merka partnera za ples, zarobljava gitarom, te zajedno obilaze krug ispred bine sve dok ne padne, obori partnerku i sebe na leđa i uz delirijum mase svira najjebačkiji solo sve dok piromanski poriv ne proključa i zapali gitaru.

SUS Elektropionir Beograd
Iva Tanacković

Šteta je što ovaj simpatični bend,  pored svog neverovatnog truda i umeća, ne uspeva da izazove veću pažnju uzročno-posledičnom vezom od koncertnih promotera kao prve i publike kao poslednje karike u lancu. Odavno su zreli barem za onu, malo veću, opštinsku binu, a bogami i za poneki vodeći festival u Srbiji.

Posle brze smene na binu se popelo pet momaka iz benda Kurve i započelo svoju svirku. Masa ljudi se grupisala više prema samoj bini i već je postalo uzavrelo i sparno unutar zagušljivog Elektropionira.

Prvi utisak je – veoma indiferentan. Prosečan ljubitelj ovog zvuka, pa i Crveno Slovo na vrhu stranice zajedno sa njima, u startu ne može apsolutno nikakvu privlačnu impresiju da primi od strane benda. Sve je neartikulisano – i pevanje, dve gitare koje sviraju gotovo isto i očigledno je da je jedna višak, bubnjar drži palice kao nunčake i palija po onoj nesrećnoj kompoziciji… Ali čekaj! Zar to nije ono što je još iz davnina ostalo kao ponosni beleg? Nisu li svi oni američki pankeri osamdesetih okrenuli leđa svojim idolima koji su, čim su naučili da sviraju, prešli sa hardkora na druge pravce? Za koliko bendova biste dušu prodali da nikada ne nauče da sviraju i uvek budu tako sirovi i žestoki?

Da se ne lažemo, Kurve osim novih pesama u Beograd ne donose ništa što ranije nije bilo normalno. Imao je i Beograd svojih sirovina na hc/punk sceni, jednako seljačkih i je*ačkih kao što su Kurve. Možda se Beograd u međuvremenu umorio od seljačkih pank pojava kao što su Yugo Florida ili Topalovići, ali prošlo je već toliko godina, a nove generacije pank bendova ne donose ništa slično tome. Tome se ova publika posebno i obradovala, pogotovo kada su se ovi momci malo opustili i prepustili spontanosti.

Kurve Elektropionir Beograd
Kurve; foto: Saša Ivanović

Banalne, ali poetične stvari kao što su „Praznina“, „Na obali sreće“, „Trgaj stranice“, „Mi budućnost“ donele su opšti ršum ispred bine, za mikrofon se svako maltene tukao da rikne kao podgojeni pevač. Njihov spontan pristup među sobom i publikom samo pojačava osećaj da ste na stvarnoj pank svirci, a ne nekom izmotavanju manekena sa čirokanama, oseća se duša ovog benda u pesmi „Sviraj pank“ i to im, bez obzira na male vrline i goleme mane kada je kvalitet muziciranja u pitanju, niko ne može oduzeti.

Pepeljuga u liku Crvenog Slova na vrhu stranice je pre racije otkočijala preko uskoro zatvorenog Pančevačkog mosta, ali sa uverenjem da je organizator Turbojugend Beograd položio svoj test. Pokazao je kako se sa malo sredstava može napraviti ozbiljna fešta, a posebna zakuska je činjenica da se poneki posetilac može uskoro naći na nekom od sledećih spotova Tri mornara.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.