Hajdemo redom. Šta se to desilo sinoć u Ciglani na festivalu Dev9t? Desila su se dva benda, dva velika benda koja nemaju pandan na domaćoj sceni. Bendovi koji se ne mogu uporediti ni sa jednim drugim, niti je moguće dati im bilo kakvu žanrovsku odrednicu. Oni nemaju ništa zajedničko, osim možda energije koja isparava iz njih i koja se poput, khm, virusa širi među publikom. Na koncertima ovih bendova nema ravnodušnih i svakim novim nastupom oni zapravo potvrde zašto imaju kultni status.
Ostaje možda blaga žal što nismo imali prilike da ih slušamo sa bendom Consecration, jednim od boljih live bendova na ovim prostorima, kako je prvobitno planirano, ali nam je kiša koja je pokvarila planove prethodnog dana donela ovaj po sva čula brutalan spoj – Bjesovi i Repetitor.
A šta je to Dev9t? Devet je jedan nesvakidašnji festival na kakav i niste baš navikli, bar ne u Beogradu. Sirovost, ogoljenost i iskrenost su njegove glavne odlike, a sve to ste mogli da vidite u bezbroj koncerata, performansa, predstava, izložbi, crtanja grafita i murala, najrazličitijih nastupa i postavki održanih u prethodnih šest godina. O da, ova oaza slobode se već šest godina održava u nekadašnjoj fabrici Trudbenik, na tromeđi Karaburme, Višnjičke Banje i Lešća. Ono što nije bilo previše standardno za ovaj festival su nastupi većih bendova domaće scene, ali od ove godine, u saradnji sa Provetravanjem i nestandardno velikom binom za Dev9t, i to se promenilo. Odatle prilika da se napravi ovaj veoma moćni spoj.
Prvi su binu zauzeli Bjesovi, a već na samom početku nadvio se sivi oblak nad glavama svih prisutnih. Težinom i tmurnošću koju nose pesme ovog milanovačkog benda teško da može ko da se pohvali, a prepoznatljivi krici frontmena Zorana Marinkovića prolomili su se ovim delom grada, koji definitivno nije navikao na ovu vrstu buke.
Bjesovi od nedavno imaju i novog bubnjara, za koga se sa sigurnošću može reći da je u bend uneo jednu novu živost. Statičnost i staloženost prethodnika, zamenjena je poletnošću i energijom, pa bubnjevi sada ovom bendu daju jednu drugačiju dimenziju. Ipak, na trenutke se baš moglo osetiti da bend ima novog člana, pa se ta poletnost odražavala tako što su ostali članovi Bjesova povremeno morali da jure bubnjara. Doduše, malo zarđalosti moglo se osetiti u zvuku oba benda, ipak je godinu i po dana bez svirki jako, jako dug period.
Ruku na srce, te sitnice nikome u publici nisu predstavljale problem. Svi su podignutih ruku u glas pevali hitove Bjesova koji su se ređali jedan za drugim. Festivalska setlista ovog benda obuhvatila je veći deo poznatih pesama. Iz tog razloga ne čudi što je najveću ludnicu na samom kraju svirke izazvala „Ne budi me“, koja je došla nakon onih najpoznatijih, „Bolje ti“, „Čak i da mogu“ i „Kiša“.
Još jedna stvar koja se mogla videti u izboru pesama za ovaj koncert je da nije bilo numera sa albuma „Svetla svetlosti“ na kom su Bjesovi obrađivali druge autore. Da, neke od tih pesama su postale veoma važne publici i one se teško mogu nazvati obradama, jer su u njih udahnuli jedan potpuno drugi duh, ali je svakako mnogo lepše doći na koncert i čuti pesme benda zbog koga ste zapravo tu.
Dok je publika brisala znoj sa čela, izazvan prepoznatljivom beogradskom julskom vrelinom i komentarisala da je sve zapravo kao pre, kao da koncerti nisu ni prestali da se dešavaju, trojka iz benda Repetitor se pela na stejdž. Bilo je potrebno da prođu pesma-dve da tonac sve utegne i lavina distorzije je mogla da se sruči na sve prisutne.
Kada je u pesmi „Džungla“, koja je odsvirana među prvima, uleteo brejk, na trenutak ste mogli pomisliti da su Bjesovi na bini, ali odmah nakon toga se sve vratilo u prepoznatljivu Repetitor ludnicu. Milena je grizla bubnjeve, Ana-Marija se uvijala oko svoje bas gitare, a Boris je izbezumljeno jurcao po bini, peo se po pojačalima i skakao pred publiku. Kao što rekosmo, prepoznatljiva Repetitor ludnica.
Poprilično interesantna stvar se desila u pesmi „Kroz vetar“ sa novog albuma, kada je gitara ostavljena u stranu, a sama težina pesme i Ana-Marijinog glasa dodatno otežana zvukom dve bas gitare. Pomenuta zarđalost se povremeno osetila i kod Repetitora, ali za razliku od Bjesova koji su morali da jure bubnjara, Boris je povremeno morao da juri svoj tekst, posebno u pesmi „Kost i koža„. Naravno, sve ovo je doprinelo da publika, umorna od godinu i po dana slušanja studijskih snimaka kod kuće, konačno oseti da je živ bend pred njima, pa su tako ti sitni detalji, kao i kod Bjesova, zapravo doprinosili da doživljaj bude još prirodniji i jači.
Svi su bili mokri od znoja, i bendovi i publika. I svima je to prijalo. Svima je trebala jedna ovakva ludnica u kojoj su kako bendovi publiku, tako i publika bendove hranili svime što im je nedostajalo u prethodnom periodu.
Pred vama je festival u Beogradu koji traje tokom celog jula i koji ste svi jako dugo čekali. Koncerti u organizaciji Provetravanja, postavka, manje svirke na više bina i nastupi DJ-eva u organizaciji Dev9tke su pred vama. Koncerti su tu, a mi navijamo za svaku kišu koja će pokvariti eventualne planove i napraviti neku ovakvu kombinaciju, kao što je to bio slučaj sa Bjesovima i Repetitorom.
