-

NaslovnaReportažeSvemirko i fanovi kao jedan glas na Devetki

Svemirko i fanovi kao jedan glas na Devetki

Svemirko Arsenal Fest Kragujevac Knežev Arsenal Arsenal Fest Long play fotografije slike galerija
foto: arhiva

Sinoć je u Beogradu u Ciglani održan poslednji u nizu koncerata Provetravanje na Dev9t, na kome je nastupio Svemirko. Iako je koncert inicijalno bio zakazan za nedelju 18. jul, zbog vremenskih neprilika odložen je za subotu 24. Mada se sam festival završio, fanovi hrvatskog benda nisu ostali uskraćeni za nastup.

Nakon prošlonedeljnog nevremena koje je zadesilo Beograd i gotovo potopilo koncertni prostor, sinoć je posetioce u Ciglani sačekala dosta lepša i prijatnija slika. Programa festivala Dev9t više nije bilo, ali lampioni pri ulazu i kolone ljudi koje su se kretale ka Klubu ljubitelja teške industije odavali su utisak prave letnje festivalske večeri.

Nešto pre 22 sata, na binu pred gotovo popunjen prostor izlazi frontmen Svemirka Marko Vuković i najavljuje početak svirke za desetak, petnaest minuta, kako bi svi koji još uvek ulaze mogli da isprate ceo koncert. Tako nastup najavljen za devet, startuje prekidanjem “Sultans of Swing” koji dopire sa razglasa, uz vriske, veliko uzbuđenje publike i “Slučajnu cestu“.

Kroz sinoćnji, moglo bi se reći festivalski, repertoar Svemirko je predstavio numere iz trilogije “-ija”. Najviše vremena bilo je posvećeno trećem albumu “Skalamerija“, čije su se gotovo sve pesme mogle čuti. Nešto manje pažnje dobile su stvari sa prethodna dva albuma, izuzev hitova poput “Dizajnerica Laura“, “Žena od Vanilije“, “Ja znam da nešto uzimam“…

Nova postavka je premijerno nastupila pred Beograđanima, koji su to dugo iščekivali. Međutim, sam početak nije bio ubedljiv, do publike nije dopirao pun zvuk, kao ni svi instrumenti koji su na bini. Srećom, ovaj problem se postepeno rešavao, a i publici kao da nije bilo toliko važno kako bend zvuči, dokle god se čuje Markovo pevanje.

Festivalska atmosfera praćena je đuskanjem, pevanjem, ali i gotovo animalnim kricima i oduševljenjem na početku pesama. Svaka od njih započinjala je sviranjem teme, svojevrsnog intra u trajanju od desetak sekundi, a već posle prvih tonova fanovi bi prepoznavali o kojoj se numeri radi i na to odgovarali bukom ili pak započeli da pevaju, nimalo ne štedeći svoja grla.

Iskrenost koju serviraju publici kroz pesme, nije izostala ni u toku sinoćnjeg nastupa. Marko se poverio masi kako je malkice pripit, nazdravio svima, ali se i zahvalio što su ih strpljivo sačekali i došli u promenjenom terminu. Uloga frontmena, koja je jasna kada je u pitanju stvaranje muzike, još izraženija je na bini. Vukovićev svaki pokret, svako makar i kratko obraćanje, ispraćeno je povicima i snažnim aplauzima.

Iako su posetioci većim delom sinoć bile devojke, ne postoji statistički značajna razlika po polovima u pogledu igranja, pevanja i uživanja uz muziku. Takođe, nije bilo razlike ni u reakcijama u odnosu na to sa kojeg albuma su numere koje Svemirko izvodi. Sva energija i pažnja publike bila je usmerena na ostvarivanje uloge pratećeg vokala, koji je u pojedinim pesmama pretio da bude glasniji od vokala sa bine.

Pored tehničkih poteškoća sa podešavanjem zvuka, koje zaista nisu uticale na celokupni doživljaj publike, bilo je i vizuelnih – ono što jeste uticalo su svetla sa bine. Gotovo čitav koncert prejaki beli, narandžasti i crveni strobovi su nemilice pucali u publiku, ostavljajući masu zaslepljenu, te je bilo jako teško ispratiti dešavanja na bini ili uopšte videti bend. Bez obzira da li ste fotosnezitivni ili ne, ovakva svetla zaista izazivaju osećanje neprijatnosti.

Nakon nešto više od sat vremena, puno pevanja, plesa, zaista dobrog provoda i šetnje kroz dosadašnji opus Svemirka, koncertu dolazi kraj. Posle bisa, optimistična i zaigrana publika uz dosta buke pokušava da dobije još koju pesmu, međutim, tamo gde su i prekinuti nastavljaju Dire Straits sa raglasa i zvanično završavaju ovo Provetravanje.