Od 22. septembra, kada je svečano otvoren novi internacionalni Novi Sad filmski frestival, Novi Sad je ugostio mlade reditelje, ali i dobro poznata imena iz sveta filma, sa željom da podstakne afirmisanje mladih stvaralaca, razvije dosadašnje kapacitete publike i donese gradu nov filmski ugođaj.
Prikazano je više od 20 filmova, autorski debitantski filmovi, filmski omaži kultnih reditelja, eko-filmovi i druga filmska ostvarenja na nekoliko lokacija u samom srcu grada, a poseban ugođaj priredili su brojni muzički nastupi, od kojih je najviše interesovanja privukao koncert Damira Urbana i njegove čuvene Četvorke. Podrška im je po prvi put bio prestižni novosadski gudački sastav Camerata, kojeg čine najbolji mladi muzičari novosadske Akademije umetnosti. Koncert je prethodno trebao biti spektakl na dan otvaranja festivala, ali je pomeren za ppslednje veče 24.9. i veliku scenu Srpskog narodnog pozorišta.
Damir Urban iza sebe ima uspešnu karijeru dugu četiri decenije. Slovi za jedinstvenog muzičkog vizionara i jednog od najuglednijih umetnika u regionu, a sedmoj umetnosti približio se adaptacijom čuvene pesme „Ne brini“ beogradske grupe „U škripcu“, za potrebe filma „Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa“. Urban i Četvorka sa kojom svira već trideset godina, osvojili su brojne nagrade, od kojih i nekoliko Porina.
Koncertno veče otpočelo je nešto oko 20:45h novijim pesmama. Prvo je bend akustično nastupio sa „Duža riječ“, a na nju su se odlično nadovezale „Nitko osim nas“, „Biram ptice“ i „Div“, sve sa fantastičnog ostvarenja“ Lipanj, srpanj, kolovoz“. Vrlo slikovito, poput nekih šarenih mozaika nastalih na platnu virtuoza, one su publici donosile priču, priču o prolaznosti, priču o životu.
Sledeće na repetroaru našle su se popularne pesme sa prethodnih ostvarenja „Odlučio sam da te volim“, „Ruke“ i „Dirigent“ , čije je maestralno izvođenje uspelo da dopre do, i dotakne srca u publici, a vjetar s juga vrati joj je osmehe na lica... Dirigent se i ovoga puta u svom prepoznatljivom all dark stilu, kretao scenom perpetuum mobile pomno kontrolišući zvuk, a gotovo sve vreme trajanja koncerta, bila je prisutna njegova spontana i nadasve neformalna komunikacija sa publikom, Četvorkom i Cameratom.
Jaka i silovita „Sama“, bila je svojevrsni poklon ženama te večeri. Pesma o hrabrosti i nežnosti, malo poglavlje o velikom srcu što se otima i brani…
Negde na sredini večeri, red je došao na još neke od emocijom satkanih slika-pesama sa novog ostvarenja „Gdje god bila ti“ i „Kuća sjećanja“, koja je na neki način zvukom izražena počast velikanima iz muzičkog sveta, poput Lennona, Dylana, Joni Mitchell… Publika je kroz notni prozor „provirila“ u prošlost i sačuvala poruku za budućnost. Kada razumemo i prihvatimo prošlost, bićemo potpuni u trenutnom sada…
Došlo je vreme za neke od najvoljenijih pesma kada je Urbanova karijera u pitanju. Stari, neizostavni hit još iz doba Laufera „Budi moja voda“ i pesma „Nebo“ koja je svojim ritmom rasplamsala atmosferu u potpunosti. Publika je uveliko bila na nogama, a noć je pružila ruku za ples. Jedna „Iskra“ je donela jedistven doživljaj. Publika je preuzela ulogu drugog vokala, i u ostatku večeri je sa svakom novom pesmom snažila nastup nekom posebnom vrstom energije koja je dizala atmosferu.
Nakon „Iskre“, slušala su se još tri velika hita „Sutra ćemo pričati“, „Mjesta za mene“ i
„Mala truba“, koja je označila zvanični kraj koncerta. Urban i ekipa povukli su se sa scene. Naravno, publika nije mislila da je došlo vreme za pozdravljanje. Uz neumoran aplauz izvela je muzičare ponovo na svetlo. Mala truba je svirala dalje…
Magični koncert je završen pesmama „Moja“ i „Astronaut“ tokom koje se pokazao onaj najdominantniji potencijal benda, a i sama publika nije štedela glasne žice. Mahnuli smo svi u noć, a u toplom vazduhu je ostala jedna želja. Da ponovo zajedno letimo.
