Stray Dogg u Nišu: Istrajnost i trud moraju dati rezultate

Stray Dogg Niš Feedback
foto: Ivan Dinić

Početak uskršnjeg vikenda fanovi amerikane u Nišu proveli su u klubu Feedback uz beogradski bend Stray Dogg. Kao lokalna podrška nastupio je Mark Rainey.

Koncert je otvorio lokalni indi kantautor Mark Rainey, odnosno Marko Marjanović, koji je ovog puta binu delio sa gitaristom Mihailom Tatićem i Martinom Jovanovićem koji je bio zadužen za matrice i sintove. Mark Rainey se već etablirao na niškoj sceni kao jedini autor koji neguje ovakav autorski senzibilitet okrenut ka dreampopu i amerikani te se uopšte nije postavljalo pitanje ko bi trebalo da bude lokalna podrška bendu Stray Dogg. Predstavili su stvari sa Markovog debi albuma „Farawell Sweetie“ koji je objavljen još 2013. godine. No, sudeći po nastupu reklo bi se da je u pripremi novo izdanje, a tačan datum njegovog objavljivanja još uvek je nepoznanica.

Mark Rainey Niš Feedback

Pesme koje smo čuli na nastupu poseduju neki delikatni šarm, iako se očekuje nešto više aranžmanskih eksperimenata kako bi se to ustalilo na nekom višem nivou. Ono što je nastupu nedostajalo i što se nameće kao jedina veća zamerka je nesigurnost i blago odsustvo koordinacije između članova. Ovako nešto ne čudi ako uzmemo u obzir da je Mark Rainey imao tek nekolicinu nastupa solo, a u ovoj postavi su se okupili tek neposredno pred svirku. Te činjenice se mogu uzeti kao olakšavajuća okolnost, ali bi svakako bilo lepše i uspešnije za sam projekat da se češće nalaze na bini u ovom sastavu. Na samom kraju, nakon nekih četrdesetak minuta nastupa zaključak je da je ovo bio sasvim pristojan i šaramantan opening act.

Mark Rainey Niš Feedback

Nakon petnaestak minuta pauze i nameštanja nastup je započeo naš najpoznatiji amerikana sastav Stray Dogg. U ovom trenutku klub je već bio solidno pun, iako sam očekivao i veći broj ljudi, uzevši u obzir prethodna dva nastupa benda u Nišu. Koncert su otpočeli instrumentalom „Dead Man“ iz istoimenog filma Džima Džarmuša, a koju je komponovao Nil Jang. Nakon toga usledile su „Almost“ i „Crimson Moon“ sa debi albuma Stray Dogga „Almost“ iz 2011. Već nakon nekoliko pesama nameće se zaključak da je bend dosta napredovao u odnosu na prethodne nastupe u Nišu. To se, pre svega, odnosi na sam zvuk benda koji je sada daleko konkretniji, šareniji, a sam bend zvuči homogenije nego ikad pre.

Stray Dogg Niš Feedback

Svakako bi trebalo pohvaliti bubnjara Andreja Mladenovića koji je odradio odličan posao iako se u ovoj ulozi našao kao zamena za Boška Mijuškovića koji je zbog zdravstvenih problema mora da otkaže nastup. Spremiti repertoar od sat i četrdesetak minuta za manje od nedelju dana je sve samo ne lak posao. Ceo nastup sada je uzbudljiviji, a bend se vidno odvojio od ne tako inspirativnih, može se reći i bazičnih, akustičnih folk pesama. Ne mogu se oteti utisku da bi bio veliki korak napred kada bi bend malo više eksperimentisao sa formama, dok se sa druge strane bez sumnje reći da je bend svoj put u velikoj meri izgradi i da tu koračaju sigurnim koracima.

Stray Dogg Niš Feedback

Njihov najsvežiji album „Look At The Moon“ sa koga smo čuli između ostalih čuli i „Worried Mind“, „Pity“ i „Devil’s Dance“ kao i jedinu pesmu na srpskom „Kraj“ svakako je njihov najozbiljniji album do sad, na kome su očigledno uspeli da dostignu onaj nivo koji su kroz prethodna tri tražili. Takođe, nisu izostale i stvari sa „Fire’s Never Wrong“ i „Come Along Wind“ koji su izrodili najveće hitove benda „Time“, „Away“ i „Disappear“. Drugi sat koncerta je uveliko trajao, a svakom sledećom pesmom evidentno je bilo da Stray Dogg uživaju u ovom koncertu što se reflektovalo i na publiku koja im je istom merom uzvraćala. Neminovno je da je ovo bio njihov najbolji nastup u Nišu.

Stray Dogg Niš Feedback

Regularni deo koncerta završen je gorepomenutom „Disappear“, a nakon toga na bini je ostao samo frontmen benda Dukat koji je izveo „Nebesku Temu“ Idola, a koju je preradio za potrebe istoimenog dokumentarnog filma o Vladi Divljanu. Sumnjam da je jedna osoba u klubu ostala imuna na ovu pesmu, pre svega zbog njenog značaja i autora, a zatim i zbog Dukatove jako lepe rendicije. Za sam kraj bend se još jednom okupio na bini kako bi izveli pesmu „Dart“ i time završili koncert. Na samom kraju ostaje zaključak, koji iako već rečen vredi ponoviti, a koji govori o tome da je Stray Dogg napredovao u velikoj meri u odnosu na ono što smo ranije bili u prilici da čujemo i vidimo, te da imaju potencijala da uz malo izlaska iz zone komfora naprave respektabilnu inostranu karijeru.

Stray Dogg Niš Feedback