Nakon evropske turneje na kojoj je sa Anom Ćurčin posetio: Hrvatsku, Italiju, Švajcarsku, Rusiju, Mađarsku i Austriju, Dukat, frontmen Stray Dogga vratio se u Srbiju i sa bendom u četvrtak uveče obradovao novosadsku publiku.
O velikom interesovanju za njihov nastup govori podatak da su karte nekoliko dana unapred bile rasprodate i da je nemali broj ljudi svirku slušao iz dvorišta Crne Kuće, jer kapacitet prostora za svirke naprosto nije bio dovoljan da primi sve zainteresovane.
Sa zakašnjenjem od nekih pola sata, što je sasvim prihvatljivo i očekivano, započet je nastup indie-folk sastava koji je 2011. godine za samo nekoliko meseci od trija koji su činili: Dukat (vokal, gitara, usna harmonika), Ana Janković (violina i prateći vokali) i Jelena Damjanović (piano) prerastao u šestorku kada su im se pridružili Marko Ignjatović na solo gitari, Vladimir Milićević na bas gitari i Relja Ilić na bubnjevima.
Melanholični amerikana zvuk koji neguju uživo je delovao nešto energičnije nego što bi se to moglo pretpostaviti na osnovu studijskih verzija pesama. Počeli su naslovnom pesmom sa drugog albuma “Fire’s Never Wrong” i nastavili sa “Disappear” jednom od većih hitova sa pomenutog albuma, što je naravno izazvalo i prve nešto burnije reakcije publike. Kako je taj talas melanholije nošen Dukatovim visokim glasom rastao, hitno se moralo nešto poduzeti da polovina publike ne bi dočekala kraj koncerta sklupčana na podu (što stvarno može da se desi usled prevelike doze i neadekvatne kombinacije njihovih pesama) te je usledila gotovo jedina pesma koja odskače od njihovog standardnog zvuka – “Smile” koja je izmenjena i prilagođena živim svirkama razmrdala prisutne. Blok pesama sa prvog albuma nastavili su sa “Dart” , “Almost” , “She Said” i “Time” na kojoj su sarađivali sa Devendrom Banhartom.
Mali prostor i intimna atmosfera u kojoj su nastupali u ovom slučaju možda je i prednost, uzevši u obzir tekstove koji se tiču konkretnih događaja u životu frontmena i njegovu sposobnost da ih uz muziku prepriča na takav način da se zaista nije teško poistovetiti.
Nakon nešto više od sat vremena bend se na kratko povukao sa scene, da bi se vratili uz “Blue Moon” koja je u Dukatovoj izvedbi najviše podsećala na Elvisovu verziju. Usledila je još jedna obrada The Black Keys na opšte oduševljenje publike koja je u glas pevala “Lonely Boy”. Za sam kraj, pošto im je kako je i sam rekao već ponestalo pesama, još jednom su odsvirali “Disappear” i time završili svoj četvrti nastup u Novom Sadu.
