Belgrade Demo Fest Live je, u najmanju ruku, kultna manifestacija u underground krugovima naše muzičke scene. Prilika da se na istom mesto nađu bendovi iz apsolutno različitih priča i skroz drugačijih ciljeva. Na ovogodišnjoj iteraciji finala BDFL-a mogli smo čuti, najbanalnije rečeno, sve. Sve što je ikada bilo alternativno, tačnije. Od irskog punka, preko acid rocka, indie alternative pa sve do prog metala. Budući da je kraj maja ove godine bio fatalan za ovu državu, datum održavanja finalne večeri BDF-a je pomeren na prvi jun, mesto je, kao i do sada ostao Klub Studenata Tehnike, bastion srpskog undergrounda.

Odmah na početku moram da pohvalim posao koji su uradili tonci i klupski tehničari – sinoć je u KST-u zvuk bio besprekoran, što je u beogradskim klubovima ravno Svetom Gralu. Voditelj programa je lice od ranije poznato KST-u, Igor Brakus (uz pomoć Sandre Rančić). Svojim prepoznatljivim šarmom i humorom, Brakus se junački postarao da ni u pauzama ne bude dosadno. Za onaj deo koji nisu pokrivale pauze pobrinuli su se bendovi, a njih svakako vredi ponaosob pomenuti.

Prvi su nastupili Cassidy’s Brewery, zaista energičan irish punk bend iz Beograda koji je svojom energijom zapalio krcati KST. Nakon njihove energične svirke, na binu su se popeli momci iz benda Quarterbuzz, takođe beogradskog. Kombinacija acid funka i rocka koju ovi momci majstorski izvode nikoga nije ostavila ravnodušnim i njihov nastup je gradacijski zagrevao publiku za bend koji je na autora ovog teksta ostavio najveći utisak.

Užičani Ubrzo Potom su, pa, ubrzo potom, sa bine pokazali toliku količinu energije i nadmoći da je to bilo prosto neverovatno. Alternativci iz Užica su, nećete verovati, maloletni. Prosečan broj godina u tom bendu tek prelazi osamnaest, ali ono što dolazi sa bine (sa koje vokal takođe pokazuje umeće na saksofonu), svakako čini da ovaj bend još više zavolite. Za mladim Užičanima na binu su se popeli vršački Microwave, zanimljivi crossover elektronike i nu metala. Pred svojom vernom publikom, bend je vrlo energično pokazao zbog čega su ih sugrađani pratili na ovom festivalu.

Sledeći bend koji je osvojio binu, bili su dobro nam poznati (sada, doduše, sa kraćim kosama) Santos Brothers Band. Vojvođanska braća su svojim melodic hard rockom svakako pokazali šta znači rock u “rock’n’rollu”, ali moramo priznati da nas njihova svirka nije oduševila kao pre nekoliko godina kada su se pojavili. Iako je sledeći bend bio sličan Santosima po “old-school” fazonu, da su bili iole slični po onome što su pružili publici, ne mogu reći.

Frontmen Kiza Bluza Benda, koji je pljunuti Bob Dilan, gotovo identičnom dilanovskom magijom je vladao publikom sa malene bine KST-a. Da nam je kojim slučajem poručio da je nebo žute boje i da se nalazimo u davno zatvorenom CBGB-u, a ne u “ispod ETF-a”, poverovali bismo mu. Ovaj bend je svakako osveženje na blues rock sceni Srbije.

Posle Kize, na binu se popeo bend iz Gornjeg Milanovca koji se od samog starta hvalio neverovatnim fanovima koji su došli sa njima. Od prvog rifa, pa do onog, “hvala” na kraju, bend Strah od Džeki Čena je u svom, kako ga zovu, “kung fu rocku” (reč je o vrlo energičnom crossoveru) pokazao zbog čega su ljudi iz Gornjeg Milanovca sinoć bili u KST-u. Bend je stvorio najbolju atmosferu u publici, izazvao nekoliko šutki i Klub Studenata Tehnike podsetio na davna vremena 80-ih i 90-ih godina kada su se u prostorijama ispod Tehničkih Fakulteta u šutkama lomile face poput Ace Seltika i drugih.

Ubrzo potom se na binu popeo bend Kora, beogradski alternative/emo rock bend. Malo stariji od svega što smo do tog trenutka sinoć videli, Kora su vrlo dobro tehnički izveli svoju muziku, uz nekoliko zadivljujućih instanci vokala i gitarista. Posle beogradskih emo rockera, na red su došli Huti Ota Tre (Sedam Osam Tri na švedskom, prim. aut.) iz Zaječara, taman da unesu malo alternativnijeg zvuka u igru, svirajući vrlo dobro uigrani rap funk rock.

Pred sam kraj, usledio je još jedan šok za publiku – subotički D Zoo, koji su u stilu Limp Bizkita iz najboljih dana, svojim rap metalom još jednom zapalili KST. Pohvale bendu idu i za stajling (svi su unitarno u dresovima izašli na binu). Poslednji bend večeri je bio Hiqulus iz Novog Sada. Ovi gariji su svirali vrlo precizan prog rock/metal i time osvojili srca žirija i publike, na samom kraju. Uz vrhunske muzičke performanse, osetila se i dobra konekcija sa publikom, koja je kulminirala silaženjem gitariste u masu.

Pred proglašenje ovogodišnjeg pobednika, nastupili su Ućuti Pas, prošlogodišnji pobednici. Čini se da nije bilo osobe koja nije uživala u svirci ovog benda. Iako su stari gosti KST-a, Ućuti Pas su sa gotovo divljim entuzijazmom odsvirali nekoliko pesama kao da moraju da osvoje publiku. I istina, brojnu publiku u Klubu su osvojili po ko zna koji put.

Iako je drugi Demo Fest Live pomeren iz čuvene, tek otvorene, Bašte KST-a u sam klub zbog kišnog vremena, atmosfera nije propatila. Pobednici ovogodišnjeg BDF-a su bili Strah Od Džeki Čena, a u žiriju se, između ostalih našao i čuveni “doktor za rock’n’roll” Milić Vukašinović. Treba napomenuti da se nijedan od ovih bendova ovde nije našao slučajno i da ih sve treba čuti, dati im šansu, pa čak i nešto više, prijatno su nas iznenadili, a nadamo se da će imati prilike da učine isto i za vas.