-

Stampedo raznovrsnosti: Eyesburn u KST-u

Eyesburn KST Nemanja Kojić Kojot
Eyesburn; foto: John Smith

Malo je bendova koji su uspeli da potpuno ugase bilo kakve barijere kad je u pitanju mešanje žanrova, onih koji svojim postojanjem i stvaralaštvom ukazuju na to da se može „spojiti nespojivo“ i na taj način napraviti muzički kanal u kom će se prepoznati najrazličitije grupacije. Na veliku sreću svih nas, jedan takav bend postoji u Beogradu, a reč je naravno o crossover bendu Eyesburn.

Svaka svirka ovog benda u Beogradu predstavlja jednu vrstu praznika na koji, kad pogledate sastav publike, izgleda kao da su baš svi pozvani. Tako su se u bašti KST-a sinoć sjatili pankeri s obrijanim glavama, metalci s dugim kosama, raste s dredovima, zatim blejači, stoneri, ljubitelji šutki, ljubitelji kuliranja i igranja sa strane, svako je mogao naći svoje mesto kako u prostoru tako i u zvuku ovog benda koji „trči“ od laganog regea, do najbesnijeg hardcora i thrash metala.

Dodatnom pojačavanju ovog šarenila doprineli su i bendovi koji su izabrani kao predgrupe. Čast da otvori ovaj događaj imao je beogradski thrash metal bend Quasaarborn. Ova ekipa polako, ali i sigurno postaje jedan od vodećih metal bendova u regionu, čije svirke su poznate po velikom intenzitetu kako na bini tako i ispred nje. Međutim, iako je publika odmah komešanjem i pevanjem u prvim redovima reagovala na prve taktove pesme „Bastion“ ozvučenje i prostor baš nisu bili toliko prijateljski nastrojeni prema bendu.

Quasarborn
Quasarborn

Snage u zvuku je koliko-toliko bilo, ali kad je reč o jasnoći instrumenata, a ponajviše vokala, jako teško se moglo čuti o čemu se tačno radi. Mada, čini se da prvim redovima ni to nije smetalo pa su komešanje, pevanje i šutke postajali sve snažniji, a bend tek nije mario, nošen sjajnom hemijom između članova i upijajući sve ono što su dobijali od publike i nesebično im vraćajući.

Ipak, teško je šta moglo popraviti utisak tog šuma koji je postojao napolju i koji je mnoštvo tonova spajao u jednu bezobličnu masu. Najviše su istrpele nove, neobjavljene pesme benda kojima Quasarborn prelazi na pevanje na srpskom. Slobodno se može reći da je jako teško bilo razaznati šta se tu peva, a u pojedinim delovima i svira.

Za drugu predgrupu izabran je kragujevački bend Larska koji je za ovu priliku odlučio da svira samo novitete, što je kod nekih ljudi u publici dovelo do odobravanja, dok je ostatak ipak žalio što neće čuti stari materijal. Larska je sve prisutne dobro provozala najrazličitijim emocijama zahvaljujući izuzetno širokom muzičkom spektru koji su nam ove večeri predstavili. Bacali su nas od snažnih gotovo pankerskih kompozicija, do doom i stoner metala, pa sve to milozvučnih, atmosferičnih šugejz momenata.

Larska
Larska

Ono što je lepo čuti je da se frontmen Luka Stoisavljević dodatno posvetio pevanju, koje je ove večeri zahvaljujući sjajnoj kontroli efekata tonac Danilo Nikodinovski podigao na jedan viši nivo, koji je stvarao utisak magijskog, šamanskog. I u toku njihovog nastupa bilo je malo „maglovitih“ momenata kada je reč o razglasu, ali je Larska izuzetno uspešno prolazila kroz sve to. Čak se može reći da im je ta nejasnoća u pojedinim momentima bila i prijatelj stvaraju omamljujuću atmosferu.

Ono što takođe treba pomenuti je to na koji način je novi bubnjar Vuk Milanović doprineo promenama u zvuku benda. Vuk je jedna veoma dobro podmazana bubnjarska mašina, koja neosetno prelazi iz stila u stil, iz prelaza u prelaz, iz laganog dela pesme u onaj koji pomera utrobu. Čini se da je Larski doneo dodatno samopouzdanje, stabilnost i sigurnost.

Došlo je vreme za Eyesburn, a s tim kako su silovito uleteli u svirku pesmom „Swallow“ reklo bi se da su jedva čekali da izađu na binu. Ovoga puta na bini s bendom se, kao zamena za Laleta, našao i Luka Matković, frontmen benda Quasarborn, koji je jako lepo „plivao“ s Eyesburnom da se nijednog trena ne bi reklo da je tu samo privremeno. Već pomenuta šarenolikost publike najbolje se ogledala u neprestanim šutkama u prvim redovima gde je bilo svih grupacija od rasta tipova do metalaca i svi su pevali, skakali, gurali se i zajedno uživali u svirci.

Eyesburn
Eyesburn

Ono što je Eyesburn ove večeri sjajno uradio je to kako je bila složena i iznivelisana setlista. Blokove snažnih gitarskih numera poput „Sun“ (sjajno upotpunjene Matkovićevim vokalom), „Bite The Soul“ i „War Control“ na pravim mestima presecale su lagane rege vožnje „No Free Time„, „Hold This Way„, „Foundation„. Taman onog trenutka kada biste poželeli da malo odmorite telo i sluh taj odmor je dolazio da vas osveži kako biste opet kasnije nemilosrdno uleteli u nove zidove gitarskih rifova.

Za gotovo dva sata Eyesburn je uspeo da sve prisutne na jedan veoma dinamičan i efektan način provede kroz celokupnu karijeru i pokaže sve uglove svog stvaranja. Na setlisti su se našle i tri nove numere „Renegade„, „Help me“ i „Aware“ koje dosta podsećaju na put kojim je bend išao u toku stvaranja albuma „Fool Control“.

Posebno efektno je bilo zatvaranje regularnog dela seta u kom je Eyesburn beskompromisno proleteo kroz blok koji su činile pesme „All Right„, „Sister„, „Starkblind“ i „Fool Control„. U toku ovog bloka se stekao utisak da je bukvalno svaka osoba u prostoru odlučila da svaki atom svoje energije uloži u skakanje i uklopi se u potpunu sumanutost koja je vladala u prostoru bašte KST-a. Kakav ljudski stampedo u prvim redovima! A onda, ne lezi vraže, malo se iskuliralo uz „Foundation“ i ajmo nanovo „glavom gde niko ne sme nogom“ uz „Agony„, „Šejn“ i „Pump it“ za sami kraj.

Dan posle su se sigurno mnogi od prisutnih probudili s jakim mamurlukom, bolom u mišićima i zglobovima, masnicama „nepoznatog“ porekla, ali prosto je bilo jako teško odupreti se svoj lepoti haosa koji je Eyesburn zajedno s bendovima Quasarborn i Larska napravio prethodne večeri u KST-u. A s obzirom da su već najavili novi nastup u Beogradu na jesen, ostaje nam samo da se za sledeći put još bolje pripremimo, a do tada će nas bend, nadamo se, obradovati novim materijalom.

Eyesburn