fbpx

-

Naslovna Reportaže Šrapneli oštrih gitara i brzih ritmova - Quasarborn u Domu omladine Beograda

Šrapneli oštrih gitara i brzih ritmova – Quasarborn u Domu omladine Beograda

Quasarborn
Quasarborn; foto: Kristina Radojčić

Kada ispred Doma omladine vidite veliku ekipu dugokosih prilika koje ispijaju dvolitarke piva, u crnim majicama na kojima dominiraju obeležja Slayera, Antraxa i drugih trash metal bendova znate da se unutra sprema jedan od koncerata koji će biti sve, samo ne miran i opuštajući. Večeras ova masa se okupila da čuje novi, ali veoma iskusan, metal bend na srpskoj sceni – Quasarborn koji promoviše svoj debi album “Odyssey to Room 101“.

Bend je za ovu priliku kao prvu predgrupu izabrao mladi bend Contaminated Mind. Ovi klinci su potpuno poma’nitali i s ogromnim žarom rade ovaj posao. Izloženi su taman koliko treba, imaju ortake koji su došli da ih podrže u potpunosti, a na sceni se trude da izgledaju kao veliki metal bendovi. Vladali su situacijom, što se kaže “kao matori”. Tehnički problemi su se javljali s vremena na vreme, ali to njih nikako nije sprečavalo da bez zadrške rokaju svoju stvar. Najveći problem bila je nesposobnost bubnjara da u isto vreme svira bubnjeve i peva. Ako već žele da prodaju ovu nesvakidašnju foru, moraće mnogo bolje da je uvežbaju. Kraj nastupa bio je jezivo efektan, a prvi redovi zajedno s bendom i njihovim gostom na vokalu pevali su pesmu “Boga Igre“, jedinu pesmu na srpskom ove večeri.

Contaminated Mind
Contaminated Mind

Na binu se penje iskusnija ekipa iz benda Alitor. Ovaj bend je jedan od onih koji se strašno mnogo cimaju za svoj bend i sve bendove koje oni smatraju za bitne ili prijateljske. Takođe, na ovom koncertu pokazali su, da kad je reč o koncertima svog benda, ništa ne prepuštaju slučaju. Frontmen Marko Todorović je neprekidno animirao publiku pozivima na šutke koje su svaki put bivale sve žešće i žešće.

Muzički ovaj bend zaista dobro praši, ali aranžmanski  to sve ume da bude povremeno dosadno i da učini da se brzo zasitite ovakvog zvuka. Pesme ponekad bivaju brze i intenzivne od početka do samog kraja pa se ne ostavi prostora za neke build upove ili stišavanja gitara, kako bi se novim distorziranim rifom pesma sručila u lice publici.

To ipak nije smetalo nikome od mlađih fanova, koji su pretežno zauzimali prve redove: peli su se na binu, skakali u publiku, crowdsurfing je bio neprekidan, a padovi u moćnim šutkama sve češći. Način na koji je Marko organizovao wall of death, jedva sprečivši ljude da ne krenu jedni na druge i pre nego što je bubanj prolomio, savršen je primer kako se koncert i atmosfera drže u rukama benda i kako se ne dozvoljava publici da predahne i tako smanji snagu celokupnog nastupa. Bend je iskoristio priliku i da na ovom koncertu predstavi jednu novu pesmu, koja još uvek nema naziv, ali je kako muzičari kažu, jedna od retkih pozitivnih pesama koje su napisali.

Alitor
Alitor

Stavlja se zavesa, a uključuje dim mašina koja stvara maglovitu atmosferu u klubu i sakriva od publike ono što se dešavati na bini nakon pada zavese. Quasarborn iznenada počinju svirku sa “Crash Course in Life“, a u publici se, upravo, dešavaju sve one stvari koje se u pesmi pominju. Mladi metalci prave takvu šutku, kao da im od toga sve zavisi. Bend sipa šrapnele oštrih distorziranih gitara kroz ozvučenje i sve prisutne pretvara u tolike ludake, da ljudi počinju da skaču s bine u prostor u kom nema koga da ih uhvati.

Bend apsolutno vlada binom i vidno se dobro zabavlja: Luka Matković (frontmen) skače na odignuti deo s bubnjevima i šreduje uz glasne udarce Marka Danilovića Tihog (bubanj), Miloš Tomasović (bass) baca koske prvim redovima, dok Đorđe Luković (gitara) grebe trzalicom preko žica i leti s jednog kraja bine na drugi. Vidi se da je bend pregazio veliku kilometražu pre dolaska ovde, a bina Kluba Doma omladine čini se mala za sve ono što bi oni da urade.

Sjajno je čuti metal bend koji zna šta hoće i koji pravi takve pesme da vas neprekidno vozi i animira, tako da je svaka reč za podizanje atmosfere apsolutno nepotrebna, što se ne može baš reći za prethodne bendove. Daleko od toga da su momci pre bili loši, ali je ipak sva moć i veličina Quasarborna učinila da njihovi nastupi ostanu u polutami.

Quasarborn
Quasarborn

Najžešće reakcije publike izazvale su dve poslednje pesme. “Danse Macabre” čiji refren su svi nestrpljivo čekali da zapevaju, a dočekana je povicima da, to je najbolja pesma, da, to je najbolja pesma pokazala je znanje ovog benda da u žanru kakav je trash metal stvori dinamičnu pesmu s komercijalnim potencijalom. Takvim da će je cela publika pevati.

Odyssey to Room 101” kao najjači adut benda ostavljena je za kraj, kao i na albumu (koji je na koncertu odsviran od početka do kraja). Svi su čekali onaj deo kad će se pesma smiriti, a onda eksplodirati. Konačno rasturanje kluba je moglo da počne. Wall of death ovaj put napravljen spontano, izgledao je kao da dva stampeda divljih bizona žele da pobegnu, ali se na svom putu sudare. Bend pokazuje svoju veliku uvežbanost višeglasnog pevanja, koje je još jedna od stvari zašto oni izbijaju iz mora metal bendova. Muzičari srdačno zahvaljuju svima koji su ih podržali i ovim moćnim performansom stavljaju tačku na svoj nastup.

Pale se svetla, a zadihana rulja koja isparava na znoj i prosuto pivo ne napušta odmah prostor kluba, već odlazi za sto na kom se prodaju majice i CD-ovi. Ima nešto zaista drugačije u tim metalcima što ih tera da podrže bend na ovaj način, a što u današnje vreme počinje da bude retkost. Vidno zahvalni bendovima na sjajnom koncertu i srećni što konačno u svom gradu mogu da čuju kvalitetne metal bendove odlaze iz kluba umorni, ali nasmejani.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Quasarborn