Sopot u Elektropioniru – Bez opuštanja!

Sopot, foto: arhiva

“Bez opuštanja!” – uzviknuo je Petar Topalović, frontmen ovog banjalučkog sastava, dok su se spremali da započnu bis. Te dve reči ne predstavljaju opomenu, naprotiv, predstavljaju srž celog sinoćnjeg koncerta. Plamen koji je započet samom najavom koncerta, nije se zaustavio do poslednje pesme. Svakome ko se sinoć našao u publici nije trebalo podsećanje da se ne opuštaju. Energija koju Sopot nosi u sebi je vrlo lako prenosiva, pa je publika zaneseno i bez ikakvog pitanja upijala sve što im stiže sa bine.

Sopot nam nakon dve godine stižu u Beograd, gde su se ponovo odlučili za nastup u Elektropioniru. Dugih šest godina prošlo je od albuma “Sopotnik”, albuma koji ih je lansirao među bitnija imena regionalne scene. U međuvremenu, izbacili su jedan singl pre dve godine, koji i nije previše odjeknuo. Da bend konačno radi na novom materijalu, može se videti na njihovoj facebook stranici, gde već neko vreme najavljuju novi singl, koji bi uskoro trebalo da ugleda svetlost dana i koji će, kako najavljuju, doneti drugačiji zvuk od onog na koji su nas navikli.

Nastup Sopota je veoma šaren. Konstantno energičan, ali šaren. I oni koji ne poznaju dovoljno rad ovog benda, osetili bi razliku između pesama sa prva dva i trećeg albuma. Ceo projekat je posvećen eksperimentisanju, pa su sa etno dub-a stigli do eksperimentisanja sa d’n’b-om. Naravno, kada su u pitanju iskusni muzičari kao oni, to eksperimentisanje se ne dovodi u pitanje, već je rezultat toga muzika koja zvuči kao da je ceo život sviraju. Tako se na ovom nastupu moglo čuti mnogo različitih stvari.

foto: arhiva

Od etno motiva iz pesme “Izvor”, preko violine, frule i Kojotovog trombona u pesmi “War”, pa sve do d’n’b deonica koje dominiraju pesmama sa poslednjeg albuma. Ipak, i pored svega toga, srž svake pesme ovog benda ostaje dub. Duboki zvuk basa i karakteristični bubnjevi nose konstrukciju celog nastupa, preko njih Mika Aćimović slaže efekte, dok Dejan Savić svemu tome daje jedan tvrđi zvuk povremenim headbang rifovima na gitari. Glavnu reč na bini ipak vodi pevač Petar Topalović, koga je u par refrena zamenilo i par likova iz prvih redova koji su uspeli da se dohvate mikrofona.

On je i često pozivao na reakciju publike, što je možda bilo i nepotrebno. Nije bilo potrebno iz razloga što bi publika isto tako reagovala i da je on stao na kraj bine i samo se smešio. Niko od prisutnih nije krio svoju ljubav prema bendu, a verujem da je vrlo malo bilo potrebno da se zaljube i oni koji su ih prvi put slušali. Ni potpuno neinteresantno svetlo Elektropionira, koje se samo smenjuje između plave i ljubičaste, nije uspelo da pokvari raspoloženje i spreči da svi u klubu igraju uz svaku pesmu. Igra je ipak previše ograničena reč za ono od sinoć. Svako je na sebi svojstven način ispoljavao svoj doživljaj muzike koju stvara Sopot.

Šest godina od poslednjeg albuma, dve godine od poslednje svirke u Beogradu. Publika ih se uželela. Nedostaju im svirke. Nedostaju im nove pesme, albumi. Sigurno svim fanovima Sopota mnogo znači informacija da su ponovo u studiju. Bar za taj jedan singl. Nakon toga, ko zna. Do izlaska albuma i neke masovne promocije, ostaje bar da se radujemo ovakvim nasumičnim i povremenim svirkama, koje će nam napuniti baterije strpljenja do nekog sledećeg puta.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde