Sólstafir u MKC Petefi Šandor: Islanđani zatresli Novi Sad

Solstafir

U petak, 22. Marta, Novi Sad je imao čast da ugosti jedan od trenutno aktuelnih post-rock bendova Sólstafir. Bradati momci nam po drugi put gostuju u Srbiji. Kako se sam bend predstavio na koncertu “oni dolaze iz zemlje snega i leda”, tj. Islanda.

Ovaj bend je 1995. žanrovski počeo kao black metal, ali već nakon prvog albuma menja se zvuk u mešavinu ne-metal elemenata sa metalom. Kako su usidrili svoj stil, publika aktivno i sa zadovoljstvom prihvata i prati dalju evoluciju benda. Nakon toga izbacuju još četiri albuma koji se stilski karakterišu kao post-rock. Ovaj bend je svetski poznat, ali najtraženiji su u Evropi.

Ovom prilikom bend sa sobom dovodi gudački kvartet: tri violine i violončelo, koji fantastično upotpunjuju melodije gitara tokom celog koncerta. Nakon kratkog matričnog uvoda uz pratnju kvarteta, koncert počinje pesmom “Náttmál“. Publika sa oduševljenjem dočekuje pojavu cele postave benda na sceni. Kao i uobičajeno, njihova pojava je u skladu sa njihovim autentičnim odevnim stilom, koji se najbliže može dovesti u vezu sa američkim bajkerima. Sledeća pesma, “Ótta“, se ističe u odnosu na ostale zbog učešća nesvakidašnjeg instrumenta za ovakav žanr muzike – drugi gitarista prelazi na električni bendžo. Poprilično sam bio oduševljen idejnim konceptom ove pesme, a i neobičnom mešavinom zvuka svih instrumenata. Prvi set koncerta je sačinjen od uglavnom starijih pesama, međutim, naredne dve pesme, “Dýrafjörður” i “Hula” su sa najnovijeg albuma, “Berdreyminn” iz 2017. godine. S obzirom da je publika prepoznavala i pevala stare i nove pesme, moglo se zaključiti da je masa sačinjena od vernih pratioca ovog benda. Pored nepogrešive interpretacije, naročitu pažnju mi je kupio pevač Aðalbjörn Tryggvason, koji je uneo neviđenu strast i emocije u svaku pesmu. Takvom stavu prema interpretaciji kao što ima pevač, pridružuje se u petoj pesmi, “Miðaftann“, i klavijaturista. Od tog trenutka ovo više nije samo koncert, već se postepeno pretvara u šou.

Solstafir

Nakon kratke pauze od petnaest minuta, šou se nastavlja u intenzivnijem tempu. Pesma “Lágnætti” je zatresla prostor više od svih pesama prvog seta. Čak i uz ovu najbržu pesmu sa koncertnog seta, publika je mirno i pomno posmatrala šta se dešava na bini. Nakon naredne pesme, Hvít sæng, usledio je najveći aplauz i konačno se, po prvi put, Aðalbjörn obratio publici. Tim putem je hteo dublje da pojasni značenje sledeće pesme, “Necrologue“, koju je posvetio starom prijatelju i svim ljudima koji prolaze kroz mračne emotivne periode u životu ili koji, kako kaže, “se bore sa unutrašnjim demonima”. Nažalost, tokom njegovog monologa u publici su se istakli pojedinci koji ne dele isto mišljenje. Očigledno pojedinci nisu bili raspoloženi za teške teme, te su mu uzvratili odgovor sa ruganjem da prestane da se jada, ili pak da priča o ljudskim jadanjima. Tu je na potpuno grub način zatržio minut tišine kako bi završio svoju misao. Po meni bilo je simpatično podeliti sa publikom svoje dublje emotivne stavove, ali nije mi se svidela netolerancija prema drugim mišljenima u sali; ipak smo na koncertu, to se može, a i ne mora očekivati od publike.

Solstafir

Jedna od najstarijih, a i najpoznatijih, pesma “Fjara” je bila kruna večeri po pitanju interakcije publike i izvođača. Posle ove pesme, pevač je bio toliko oduševljen interakcijom i aplauzom, te se drugi put obraća publici – na neobičan način najavuljuje kraj koncerta. Zahvaljuje se i navodi da će poslednju pesmu, koju uglavnom čuvaju za bis, odmah izvesti, ali potom otići, i neće se više vraćati na binu. Nakon što je publika potvrdila da se neće ljutiti na njih, uz pratnju instrumenata predstavlja svih devet muzičara na bini i najavljuje poslednju pesmu kao “lepu, romantičnu, ljubavnu baladu”. Reč je o “Goddess Of The Ages“, koju, ne samo da su savršeno izveli, već su napravili spektakl. Tokom pesme, pevač se popeo na razglas, nakon čega je uzeo srpsku zastavu i vijorio sa njom par minuta, a zatim ju je spustio na postolje na sred bine i nastavio sa izvođenjem. Vrhunac večeri, po meni, usledio je bio odmah posle toga, kad je klavijaturista ustao i krenuo da trči i skače po bini sa klavijaturom u rukama. Posle tog spektakla su se svi poklonili pubilici, i sišli sa bine.

Generalno gledano, koncert je ispunio očekivanja, naročito je bilo lepo videti skoro punu salu od početka do kraja, što je retko. Mada kada nam dolazi ovakav bend, prosto ne smeš izaći, jer znaš da ne želiš propustiti ni minut nastupa.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Solstafir

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde