Pred oko dvadeset hiljada ljudi, Smak je sinoć održao koncert za pamćenje, ponudivši repertoar pun antologijskih klasika, ali uz par pravih iznenađenja.
Nakon predgrupa, Oktava, Rare i Epilog, nešto pre pola deset, na video bimu se najpre pojavljuje snimak dolaska „Smakovaca” na Ušće limuzinom, u pratnji bajkera iz kragujevačkog moto kluba „Smak”. Potom, bend je želeo da oda počast domaćoj rock sceni, pa su se na video bimu smenjivala imena bendova u pratnji njihovih hitova iz pola veka bogate istorije ovdašnje rock muzike, dok je publika pevala i aplaudirala svojim favoritima. Zatim na binu izlazi Njegovo Gitarsko Visočanstvo, Radomir Mihajlović Točak, a sa njim za bubnjevima Slobodan Stojanović Kepa i njegov sin Dejan Stojanović, na drugoj gitari Mikica Milosavljević, na klavijaturama Dejan Zdravevski i koncert otvaraju „Biskom 2”.
Nakon „Biske 2”, Točak je iskoristio priliku da čestita osvojenu zlatnu medalju mladim fudbalerima na svetskom prvenstvu, i njima posvetio „Šumadijski bluz”. Ubrzo se na bini, uz ovacije, pojavljuje Boris Aranđelović, sa kojim publika horski peva ovaj klasik domaće muzike, a da mu je glas još uvek u kondiciji, pokazao je visokim tonovima u deonici u kojoj ima vokalni solo. Stvari su se ubrzale sa „Kad spavaš sam” i „Gore-dole”, tokom kojih publika ne prestaje da peva sa bendom, da bi stvari malo utihnule sa pesmom, „Mračni mol”, koju je bend nedavno ponovo snimio, te je Točak predstavio kao „novu-staru pesmu”.
Sledi jedan od najlepših trenutaka sa koncerta, kada Boris na binu poziva da mu se pridruži „njegov kolega” Dejan Najdanović Najda, sa kojim u duetu izvodi „Ljudi nije fer”, pesmu koja je postala još veći hit u Najdinom izvođenju tokom devedesetih. Borisov visoki i Najdin dublji glas, savršeno su se uklopili jedan sa drugim. Uz aplauz, Boris i Zoran napuštaju binu, a Najda, i Zoranov sin Filip Milanović na basu, počinju deo koncerta sa pesmama iz perioda kada je Najda bio vokal. Bend najpre izvodi pesmu „Idi”, a zatim „Miris nje” i „Možda imam vremena”, da bi se Najdin set završio izvođenjem pesma iz ranijeg perioda Smaka – „Južni voz” i „Nebo je samo drum bez dna”, sa Zoranom ponovo na basu.
Šteta što je Najdin set trajao kraće od onog u Areni, pa su izostale pesme poput „Lisice”, „5. maja”, „Ciganskog srca”, no, videćemo do kraja koncerta, da je bend izostavio i neke još poznatije stvari. No, koncert ide dalje, i Najda, uz veliku čast, najavljuje legendu domaće muzike Dadu Topića, sa kojim bend, uz zakašnjenje od skoro tri i po decenije, po prvi put koncertno izvodi pesmu „Zašto ne volim sneg”. Zaista je neverovatna fuzija Smaka sa Dadom tokom izvođenja ove pesme. Dado zatim poziva Borisa da se vrati na binu, da bi zajedno izveli njihov duet „Na Balkanu”. Ovo gostovanje se slobodno može uvrstiti u jedan od najznačajnijih momenata u novijoj istoriji domaće muzike.
Dado uz gromoglasni aplauz napušta binu, a bend, nastavlja sa klasicima, najpre sa „El dumom”, obradom grupe Ellis, a zatim i sa maestralnim izvođenjem „Bluza u parku”. U nastavku bend izvodi „Tendži-tandži” i „Nevidljive terazije”, da bi sa „Plavom pesmom” koncert ušao u finale. Publika ne prestaje da peva sa Borisom, i tako do kraja koncerta, a u nastavku bend izvodi koncertne favorite „Profesor” i produženu verziju „Satelita”. Atmosfera dolazi do usijanja sa „Crnom damom” kada je neko iz publike zapalio „navijačku” baklju, a pirotehnike nije izostalo ni tokom „Daira”, izvedenih uz pratnju vatrometa.
Po završetku „Daira”, Točak se zahvaljuje publici i kaže da je na repertoaru ostala još jedna pesma, ali neće reći koja. Bend otpočinje pesmu „’Alo”, inače veliki hit benda sa tzv. scat vokalima, koje Boris izvodi uz odobravanje publike. Bend se zatim pozdravlja i povlači sa bine, da bi se na bis vratio samo Točak, sa gitarom od „prijatelja Gorana”, na kojoj izvodi obradu tradicionala „Ukor”, čime se ovaj dvoipočasovni spektakl završio. Nažalost, instrumentali „Ulazak u harem” i „Zajdi zajdi”, koje je bend svirao u Areni su izostali sa setliste (uz pregršt pesama iz Smakove bogate karijere), ali, posle ovakvog uspeha na Ušću, nadamo se, biće prilike da ih bend ponovo izvede uživo.
Smak „big bend”, kako šaljivo i naslov teksta kaže, sinoć je ponudio nešto jedinstveno ovdašnjoj publici. Oni nikad nisu bežali od pomeranja muzičkih granica na ovim prostorima, a sinoć su pokazali da je moguće da jedan domaći bend okupi dovoljno ljudi za samostalni koncert na velikom prostoru kao što je Ušće, sa opremom koju koriste svetske zvezde, poput Robbie Williamsa, koji je održao koncert par dana pre, i da, jednostavno, zvuče svetski. Pored binske opreme, kojoj mogu zavideti svi domaći bendovi, Smak je sinoć imao fenomenalan i kristalno jasan zvuk.
Teško je uskladiti ton, i perfektno uskladiti sve elemente na ovakvim događajima, posebno kada tzv. sonični prostor okupiraju dva bubnjeva, dve gitare, glavni vokal, tri prateća vokala, bas i klavijature, uz česte promene postava tokom koncerata, no kvalitet zvuka tokom koncerta nije posustajao. Smak je takođe uspeo da objedini tri generacije muzičara u jednom bendu, od originalnih članova, preko članova iz devedesetih, do novih članova, a da se pritom ta razlika i ne oseti. Dejan Zdravevski je perfektno svirao Lazine i Mikijeve deonice, a debitant Filip Milanović je stoički odradio svoj deo posla na basu.
Na kraju, treba reći, da je istog dana Srbija osvojila zlato u Bakuu u streljaštvu, u fudbalu na Novom Zelandu, ali i u Beogradu na Smakovom koncertu. Ovakvi događaji pokazuju ono pravo lice Srbije, koje svakodnevno upropašćava dnevnopolitička estrada, crne hronike, turbo sub(ne)kultura, i rijaliti televizijski programi. Nadamo se da će u budućnosti biti više ovakvih koncerata, i da će domaći zadatak koji su Točak i ostatak ekipe zadali na Ušću proći sa peticom kod još mnogo domaćih bendova. A za one koji nisu bili na koncertu, nadamo se takođe DVD snimku ili koncertnom albumu, pa će svi moći ponovo da uživaju u ovom jedinstvenom koncertu.
Setlista:
Biska 2
Šumadijski bluz
Kad spavaš sam
Gore-dole
Mračni mol
Ljudi nije fer
Idi
Miris nje
Možda imam vremena
Južni voz
Nebo je samo drum bez dna
Zašto ne volim sneg
Na Balkanu
El dumo
Blues u parku
Tendzi-tandzi
Nevidljive terazije
Plava pesma
Profesor
Satelit
Crna dama
Daire
‘Alo
Ukor
