Pritislo i nebo i zemlja. Karata nema više. SMAK! Nedelju dana nakon „smaka sveta“ i dvadeset godina posle zadnjeg nastupa u najboljoj postavi evo ih pred nama. 29. decembar ove 2012., Beograd, prepuna Kombank arena, Mrak i Fender kreće da „pumpa zvuk“ u prepunoj areni. Prsti prepliću po žicama, a na ruci dobro poznat znak. TOČAK!

Ludilo je počelo. Kepa veliki i Kepa mali (Slobodan i Dejan Stojanović) dodaju celoj priči ritam uz čvrstu i sigurnu pratnju Zorana Milanovića na bas gitari. Celu priču savim lepo podržava Mimica (Milan Milosavljević) na gitari i Dejan Zdravkovski na klavijaturama. Noćas nema spavanja. Boris Aranđelović je na bini i dobro poznat glas počinje sa pesmom „Kad spavaš sam“. Godine im nisu naudile, naprotiv, trebalo je, izgleda, da ovaj Šumadijski biser odleži kako bi dobio na žestini. „Dobro veče, frka je, frka je“ A onda poče bluz, moja Šumadija peva, dok ih na usnoj harmonici prati Pera Džo.

Publika sve vreme peva, ali ne samo tekstove, već kompletnu melodije sa sve gitarskom pratnjom. Ređaju se dobro poznati hitovi. Ozvučenje solidno, bina primerena, svetlo taman. Publika „školovana“ – podmladak i ispisnici! Pauza nema, samo svirka. Iz bloka u blok Točak izvodi kompozicije iz svog solo opusa. Na scenu izlazi Najda (Dejan Najdanović) i kreće blok pesama iz devedesetih. Dobro i sigurno, ali publika i dalje skandira Borisovo ime. Posle „južne pruge“ Radomir oplete po Gibsonu instrumentale. Na video ekranu se pojavljuje slika Laze Ristovskog. „Satelit“, „El Dumo“, „Crna dama“, „Nevidljive Terazije“ . Svi pevaju, publika dodaje nove refrene pesmama, a grupa u službi naroda, dodaje i svirku.

Nema pauze, spajamo i bis sa svirkom. „Daire“ za kraj, kao jedna od numera koja je obeležila karijeru ovog vrhunskog, neprevaziđenog benda, dok publika peva horski na sav glas, a majstor na gitari daje šmek celom događaju. Više od 2 sata dobrog starog roka. Sve na svom mestu, primerena svirka, odličan repertoar. Boris je pevao kao u najboljim danima. Muzika iza njega čvrsta i precizna. R.M. Točak briljira u svakom tonu koji izvuče iz gitare.

Definitivno jedan od najočekivanijih koncerata u ovoj godini. Posle toliko vremena opet okupljeni, svi na jednom mestu, sve koji su prošli kroz kroz Smak i to u rasprodatoj Areni. I kada smo mislili da nećemo imati priliku da ih gledamo uživo, oni su se poput feniksa digli iz pepela i zapalili Beograd! Pravi rock još uvek živi na Balkanu.

Fotografije sa koncerta pogledajte ovde.