-

Naslovna Reportaže Slavlje prkosa, slobode i vitalizma - KKN u Festu

Slavlje prkosa, slobode i vitalizma – KKN u Festu

KKN Fest Zemun
foto: Milica Simić

Na satu je tačno 22:22h, a grupa Kanda Kodža i Nebojša još uvek ne izlazi na scenu, premda je u zemunskom Festu ove subote već gužva. Na spisku ljudi traže svoja imena, cepaju se karte. Uobičajeno se kasni, tako da su i oni koji su zakasnili, u stvari, stigli na vreme. Fotografi nameštaju opremu, mere svetlo, posmatraju oko sebe. Crvena, narandžasta, plava i zelena jaka svetla, tako su tipična za ovaj alternativni kutak.

KKN Fest ZemunU pozadini se, u međuvremenu, čuje „I Was Dancing in a Lesbian Bar” Jonathana Richmana. Ljudi kao da pevuše u sebi, istovremeno zamišljajući svaki segment te pesme. Primetno je najviše parova u publici. Posebno se uočavaju oni u prvim redovima što stoje priljubljeni jedno uz drugo. Ženska šaka u muškoj. Devojka sa paž frizurom gleda zaneseno u svog dugokosog muškarca.

Jedan Ibanjez i jedan Fender spremni su da se na njima zasvira. Nastaje komešanje okolo, ispijaju se pića, iščekuje se početak svirke. Nedaleko od bine stoji dečko koji je došao sam. Primetno je da sve vreme dok tu stoji ne poseže za duvanom, niti za pićem. Ako čovek može da se ponaša kao pesma, on se ponašao kao „Tajne letenja“, koju će Kanda Kodža i Nebojša kasnije odsvirati. Uz pojavu ovog mladića se mogu brzinski vezati stihovi „Uvek mogu da ostanem sam/ U gradu i u stavu da ostanem sam “. Samo je mirno stajao i čekao koncert.

KKN Fest ZemunNa satu je 23:20h Oliver Nektarijević, boemski, u crnom prsluku, poput nekog dendija, sa pljoskom u ruci, nazdravlja i penje se gore. Neka ga devojka, usputno, zagrli. Tačno u 23:33 čuju se prvi akordi pesme „Vera, nada, ljubav i stav“. Njih petorica, Nenad i Janko na gitarama, Boško na basu i Vladan na bubnjevima, zauzimaju svoje pozicije i počinju da rasplamsavaju energiju publike što, već omađijana, frenetično počinje da peva uglas sa Oliverom. Odjekuju stihovi: „Sredim se i nastavim sve kao pre“… „Živim svoj život i trudim se da sačuvam veru, nadu, ljubav i stav.“ U tom trenutku, saživljeno, poima se koliko istine ima u tim rečima i u toj jednostavnosti, ako se čuje i prepozna u pravom trenutku, i ako ih čuje i prepozna prava publika.

Činjenica je da grupa Kanda Kodža i Nebojša jeste važna u formativnom periodu za mnoge koji su ,možda, gradili svoje identitete na blejkovskom romantizmu, na očaranošću remboovskim, kasnije i na nadrealizmu, psihodeliji, svim tim prokletstvima broja 27, ali i, sa druge strane, na čitanju Dostojevskog, povlačenju, tihovanju i potrebi za daljinama i odlascima. Ta grupa KKN, (uz koju su odrastale i sazrevale sve te neke problematične generacije devedesetih, i svi oni što se sada bliže tridesetima, a kojih je u publici najviše) sačuvala je svih ovih godina autentičnost i nije skliznula ni u kakve kompromise i podilaženja tuđim estetikama. Njihovo je uvek bilo da upadaju u „ton po ton“, što su i ovoga puta radili.

KKN Fest Zemun

Okidanje po žicama, svi ti akordi što su se brzinski smenjivali, bubnjevi koji su navodili na igru gde prisutni imaju podrazumevanu sinhronizovanost u pokretima, uvodili su ljude u jedno čarobno meditativno stanje prepuštanja trenucima u kojima su se nizale pesme „S.A.T.“, „Čaj“, „Tajne letenja“, nakon kojih je Nektarijević napravio kratki intermeco, ispričavši anegdote o obilasku manastira na Kosovu i o svojoj povređenoj nozi, ponavljajući: „Ovde su sve naši ljudi.“ I zaista, atmosfera koja je vladala bila je upravo takva – atmosfera prepoznavanja i bliskosti.

 

Posle je usledio niz energičnijih pesama: „Danas nebo silazi u grad“, „Kafane i rokenrol“, „Sve je stalo u rokenrol“ i „Tako volim da živim“, u kojima se ipak, uz večito poigravanje sa granicama, proslavljaju život, prkos, sloboda, vitalizam, plamen i princip Dobra, kao što se to naglašava u rečima: „Nek samo dobro pobeđuje u meni/ Na loše neću ni da pomišljam“.

KKN Fest ZemunPosle ove jake i poletne energičnosti nastupio je prelaz. Atmosfera je dovedena u stanje potpunog spokoja. Ljudi okolo žmure i muzika ih obuzima kada počinju prvi tonovi „Prekida stvarnosti“ koji su se nastavili „Divnim danima“ u kojima se „Misli dobro“. Usledili su stihovi „Mediteran hoću peške da pređem/Bosim nogama peške da pređem/Snagom mora i Sunca peške da pređem“ gde u trenutku, Nektarijević, simbolično i simpatično, izuva svoje teške crne čizme i ostaje u crvenim čarapama, čime postaje lirski subjekat sopstvenih stihova.

Čuo se dug aplauz, zatim i još nekoliko odsviranih pesama i bis što je potrajao uz, između ostalog, socijalno angažovanu „Ahead there“. Potom su odsvirane: pesma „Polako“, sa temom jednog dekadentnog disovskog pada, i „Jamajka“ koja, poput utopije, čeka „na kraju ulice“, pozivajući da svi budu njena bezbrižna deca. Na kraju, muzika prestaje, a bezbrižnost na nepoznatim licima, isprovocirana odslušanom muzikom, uočava se svuda. Neki gledaju na sat i smeju se jer znaju kako moraju kroz Zemun „peške da pređu“. Pakuju se instrumenti i oprema, oblače se jakne i tačno u 2:00h ljudi polako napuštaju Fest.

KKN Fest Zemun

4 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe