U protekla dva dana, na prelepo uređenoj gradskoj plaži u Sremskoj Mitrovici, održan je drugi po redu Sirmium Rocks Fest u organiziciji Kancelarije za mlade i zaljubljenika u muziku.

A samo do pre mesec dana, vodila se danonoćna borba za odbranu ovog grada protiv nabujale Save. Neumorni ljudi pravili su nasipe, pomagali jedni drugima i bili kao jedan. A sinoć posle „zadnje večeri“ naspram velike bine ostala je Sava da mirno teče i ponela sa sobom uspomene na zvuke u noći.

Domaćini festivala su se pobrinuli da program bude raznovrstan, nije bilo velikih pauza u smenjivanju muzičara na bini, obezbeđenje je bilo za pohvalu, a oduševljavajuća je i činjenica da su organizatori spremili (a i podelili iako bez potrebe, na svu sreću) određenu količinu belih kišobrana u slučaju kiše. U samoj blizini plaže, Prevent tim je prve večeri promovisao zdrave stilove života kroz prezentaciju društvene igre čiji je cilj borba protiv narkomanije, delili su kondome i štampani materijal sa informacijama o HIV-u, Hepatitisu C i slično. Takođe u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Sremska Mitrovica rađeno je i dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.

Publika je počela da pristiže već oko 20 časova, dok je prvo veče festival imao čast da otvori mladi lokalni hc/pank bend Spunk. Prva pesma koju su izveli bila je „Neradnička klasa“, a posle nje su usledile pesme „Hodaj, Hodaj“, „Pola Leševa“, „Ponor“, „Isti Kao Svi“, te kako su najavili jedna žestoka „Facebook Generacija“ i nakon nje „Pobuna“, te „Pustinja“ za koju su snimili spot, prvi po redu. Instrumental je označio završnicu.

Neki su događaje sa uživanjem pratili ispred same bine, neki sa klupa na šetalištu, neki sa plaže, neki iz čamaca na samoj reci, a neki na terasi restorana, jer muzika je bila dovoljno glasna da dopre do svih. Iako se ulaz na koncerte nije naplaćivao, bilo je zaista u mnogo većem broju onih koji su pevali, plesali, ovacijama i aplauzima podržavali bendove koje poštuju i vole.

Desetak minuta pre 21 čas, ispred nas je stajao još jedan lokani hardcore/hip hop bend Šejdi Kruu, koji je ovom prilikom svirao bez jednog člana. Ovo je njihova treća postava po redu. Nastup su započeli pesmom „ORL„, te „Neće Biti Bolje“, pred čiji početak su se obratili publici rečima „Jel vam dobro? Od ove pesme vam sigurno neće biti bolje“, što je publika pozdravila sa velikim ovacijama i nastavila da zagrejana peva s njima u ritmu. Poruka državi je bila jasna. Potom su usledile pesme „Umrla je Nada“, „Strah“, „Trip“, „Revolucija“, na koju je publika posebno reagovala i za kraj pesma „Adrenalin“. Sledeće što možemo da očekujemo od ovih momaka jeste album koji je u pripremi a pre njega nastupi u regionu.

Palicu je napok pola sata preuzeo beogradski pank rok bend Doghouse. Ukupno su odvirali trinaest pesama: „Hiding“, „Better Of This Way“, „Breaking“, „My Sorrow“, „Lil Ann“, „This World“, „As One“, „Lovesong“, „Go“, „Nobody“, jedna od dve za koje su snimili spot, zatim „Here Everyday“, „My best Friend“ i za kraj „Dead Game Dog“. Saznali smo od benda da u pripremi ima novi album Dysfunction.

u 22:20 časova, kada je najavljen alternativni rok bend S.A.R.S. iz Beograda, omladina je počela da se okuplja ispred bine u sve većem broju kako bi pozdravili rado slušan bend koji je po prvi put gostovao u njihovom gradu. Svojim nastupom frontmen Žarko i ostatak benda, ostavili su publiku da dugo posle njega s’ ushićenjem komentariše nastup. Prva pesma koju su izveli te večeri bila je „Može i drugačije“, i publika je već pevala Čemu sve to, narode, zašto živce gubite, stavite na lice smeh. Nakon nje usledile su: „Ljubav i Mir“, „Ti, ti, ti“, „Ratujemo Ti i ja“, „Brani Se“. Red bi bio da pozdravimo nase gangstere iz vlade, najavio je Žarko i usledila je pesma „To Rade“ i publika je skakući pevala To rade, to rade skupštine i vlade, spremaju napade na strane ambasade! To rade, to rade gangsteri iz vlade… Posle nje u istoj atmosferi ispraćena je pesma „Ikone Pop Kulture“. Ruke i kišobrani su se viorili u ritmu U zemljama seljaka na brdovitom Balkanu, splačine nude za duševnu hranu. Najgori soj ljudi u prvom je planu… A onda odlično nadovezivanje pesmom „Lud“: Dok živim na Balkanu, furam rokenrol. Sledeća je bila „Klovn“ u nešto sporijem ritmu, kada je i sam frontmen zasvirao akustičnu gitaru, a publika zaplesala, i posle nje „Mir u Svetu“, dugoočekivane „Lutka“, „Dane Brojim“,uz koje je publika pokazala najveći nivo oduševljenja, a onda hit pesme „Bojana“, „Klinka“, „Buđav Lebac“, „Debeli Lad“, „Rakija“, najavljena za sve rakijaše i rakijašice, za sve ljubitelje rakije iznad osamnaest godina… i za kraj „Perspekrtiva“ koju su svi ko jedan pevali Stvarnost nam je crno-bela, a budućnost siva! Poruka je i ovaj put bila jasna. S.A.R.S. iza sebe ima preko 300 odsviranih koncerata. Ovo je zasigurno bio jedan od onih koji će se dugo pamtiti.

Prvi minuti posle ponoći bili su rezervisani za svima nam dobro poznate zvuke novosadskih pank rokera iz Atheist Rapa. Nastup su otpočeli pesmom „Ljubav“, i publika je od samog početka njihovog nastupa zadovoljno ponavljala Ljubav, ljubav.. je fluid divan, topao. Ljubav je opojni miris cvecća. Ljubav je tuga, ljubav je sreća… Potom su usledile svima dobro poznate „Blue Trabant“, „Rokvić Radivoje“, „Kuvar“, „Lopov“, „Njegova Sestra I Njen Ljubavnik“, „U Zmajevom Gnezdu“, „Grill 13“. Sledeća pesma, „Odlazim“, najavljena je bila kao najljubavnija, a izazvala je zaista lepe reakcije kod nežnijeg pola Ruke tvoje tako nežno miluju, tvoje oči kao svici sijaju…. Nizale su se omiljene publici „Godina Kulture“, „Ora Je Pravi Način Da“, te „Jutra Zemlje“, „Usamljen Oženjen“, „Lopovi i Žace“, „Slaughteru Nietzsche“, „Felicita“, „Tatoo“. Radosno skakanje u publici se pojačalo već prvim gitarskim ritmovima „Fatamorgane“, a potom uz „Više Ništa Nije Isto“: Ništa nije isto, nikad neće biti kao što je bilo ranije,ostaje nam samo borba ,borba i sećanje na neko srećnije vreme ,kada smo zajedno bili svi, koje ni jedna slika ni jedna pesma ne mogu vratiti! Sledeće po redu bile su pesme „Zapadna Evropa“, te „Drugo Pakovanje“, a onda čuvena i najavljena kao omiljena pesma publike, „Wartburg Limuzina“, ovaj put izvedena u produženoj verziji.  „Atheist niz“ se nastavio sa pesmama „Ne Bi Bilo Fer“, „Štrikanje“, „Spritzerboyz!“, prava sremačka, složićete se, zatim „Pritilend“, „Igraš Grubo“, „Dr Pop“ i za sam kraj „Snajka“, čime je zatvoreno prvo veče festivala. 

Publika se polako povukla sa plaže negde oko 2 časa ujutru i sa nestrpljenjem otišla put mraka da sutrašnji dan protekne u istom duhu a u isto vreme i bez uporno najavljivane kiše.

Drugo veče, koje je muzički otpočelo nešto malo kasnije, otvorio je nedavno oformljen bend Crossroads – orkestar Muzičke škole „Petar Kranjčević“ iz Sremske Mitrovice, kojima je ovo bio treći po redu nastup od kad postoje. Pored svoje dve autorske pesme nazvanih „Usviravanje“ i „We’re Living For Today“, odsvirali su i obrade „Isn’t She Lovely“ (Stevy Wonder), „I Feel Good“ (James Brown), „Radioactive“ (Imagine Dragons), „Everybody Needs Somebody“ (Blues Brothers), „Feeling Good“ (Nina Simone), „High Hopes“ (Bruce Springsteen) i za kraj „Another Part Of Me“ (Michael Jackson).

Potom, na radost njihovih sugrađana, na binu se nešto posle 21 čas popeo još jedan lokalni bend Kofein, koji su tom prilikom i snimali spot za pesmu „Prava Reč“. Sa njima je te večeri svirao i gost gitarista Nenad Karišić kojeg vezujemo za bend Pop Shot i Plug And Play, a od benda očekujemo posle leta i novi album koji je uveliko u pripremi. Pesme koje su takođe svirali su: „Čovek“, „Gde Si Ti“, „Plašiš se“, „Verujem Ti“, „Kalifornija“, i obrada benda U Škripcu, „Izgleda Da Nismo Sami“.

Nakon njih, sa startom od pre 22 časa, imali smo prilke da slušamo naveliko poznat novosadski  alternativni rok bend Grate, koji je takođe u fazi snimanja svog novog albuma. Publika je bila zadovoljna, i, iako u manjem broju nego prethodne večeri, pravi ljubitelji dobrog gitarskog zvuka gurali su se u prve redove. Devet pesama koje je tom prilikom Grate odsvirao jesu: „Paranoja“, „Film“, „Lepljivi Mrak“, „Grad“, „Srebro“, „Ivica“, „Revolucija“ i „Volim Da Hodam“. Ponavljala je mitrovačka omladina za njima: ubili ste sve u šta sam verovao, zgazili ste me, ali ja sam navikao, ubili ste me…ja volim da hodam… 

Nešto pre 23 časa na bini su se našla tri člana beogradskog Consecrationa i zvuk koji svojom kompleksnošću u izrazu zaista pleni. Energija koja je poput psihodelične turbulencije je ono što karakteriše njihove žive svirke. I ovaj put opravdali su sva očekivanja. Prva pesma koju su odvirali te večeri bila je „Aligator“, a potom su usledile pesme „Cimet“, uz čiji tekst su neki i razmenjivali utiske i ponavljali Divno je… Ostane, razleti se, u stereo dan…i nakon što se pesma završila. Potom su usledile pesme „Somna“, „Barikade“, „Praskozorje“ i „Đavo nije urban“. Članovi benda, koji su ovom prilikom po prvi put svirali u Sremskoj Mitrovici, izneli su i svoj stav da bi voleli da ljudi slušaju muziku, a ne samo hitove…

Posle nekih 45 minuta njihove svirke, svima dobro poznati bend Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) bili su spremni za nastup. Prva pesma koju su odsvirali je bila „Štastopojo“, a publika, ona je već uz prve prepoznate zvuke zapevala. Usledila je pesma „Šafl“, a nakon nje „Deveti Život“, i gotovo magijski ples među mnogobrojnom publikom… Na grad se spustila noć, nešto će da spava, mi nećemo, imamo razlog za to… „Svi znaju za Sirmium. Živeli!“, obratio se Oliver, frontmen benda publici, a onda omiljena mnogih reklo bi se, „Pašću U Svest“.  Nakon nje ređale su se „S.A.T.“, (nakon koje je bio spomenut Tommy Ramone i popijeno je za njegovu dušu), te „Sve Je Stalo U R‘n’r“, koja je kao što i sam tekst kaže idemo zajedno, jer sve je stalo u rokenrol , „povela“ sve prisutne. Oči koje žmure, podignute glave visoko, a osećaj kao da „Danas Nebo Silazi U Grad“, kad visina svetli… i tu se maglimo. („Prekidi Stvarnosti“). Za kraj, KKN je odsvirao je „Najsvetliji Dan“.

Poslednji je te večeri oko 1 čas nastupio još jedan alternativni, a četvoročlani bend iz Beograda, E-Play, koji više od deset godina istraja u samom muzičkom vrhu u Srbiji. Njihov novi album, čija promocija je u toku, je još jedan dokaz da iskaču iz muzičkog klišea svojom originalnošću kada je atmosferičnost koju proizvode u pitanju, te čvrstinom, a opet elastičnošću u ritmu uz jednostavnost, ali i pogođenu suštinu u tekstovima. Prva pesma koju su odsvirali je „Sedam“, uz koju je mlada mitrovačka umetnica u ritmu vešto žonglirala vatrom nadomak bine. Potom sledi „Prvi Pogled Tvoj“ uz koju je publika gotovo hipnotisana ponavljala reči pesme Hear some music, E-play music… Sledeća po redu bila je pesma „Heroj“, a nakon nje „Ovde“… Sve isključi, srce isprazni, iz početka počni… Ostani ovde. Nizale su se zatim „Retrovizor“, „Iluzija“, „Divan Dan“, koja je oduševila prelepim promenama u vokalnim deonicama… od ratno čvrstih, do beskrajno nežnih – Hajde, reci mi koliko godina nama je potrebno da neke stvari prođu… Nakon nje slušali smo pesme „Hiljadu Ljudi“, „Ljubica“, „Sramota“, dok je zvanični završetak koncerta označila pesma „Vremeplov“. Razgaljena publika pevala je do skoro dva časa iza ponoći na Savi: Jedan dan, samo jedan taj dan, da zaustavim sve i vratim vas unazad… I još jednom „Divan Dan“ na bisu.