Velika gomila agresivno našminkanih, u crno obučenih prilika, od kojih je većina imala bar 2 pirsinga na vidljivim delovima tela se skupila ovog petka ispred Doma omladine. A imali su i valjan razlog za svoje okupljanje, jer je ove večeri Beograd posetio jedan od najvećih post-punk/gothic/dark indie sastava trećeg milenijuma – kalifornijski She Wants Revenge.
Za predrupu je odabrana beogradska darkwave grupa Asphalt Chant, koja je kroz svoj kratak set, nešto duži od pola sata, uspela da publiku fino provoza svojim atmosferičnim fazonom, ali se i jako fino stopi na vizelnom planu sa prvim redovima zahvaljujući svojim ekscentričnim kostimima i frizurama. Publika je zaista fino glasnim aplauzima pozdravljala svaku numeru koju je bend izveo, ipak se u toku samog izvođenja nisu događale skoro nikakve, pa ni mini-turbulencije.
Bend je poprilično uvežban, sa jako stabilnim gruvom i jako zanimljivim momentima višeglasja, koji zajedno stvaraju tu melaholičnu atmosferu, ali čini se da je njihova najveća mana večeras bila ta što je publika bila nezainteresovana da učestvuje u njihovom nastupu, nestrpljivo iščekujući hedlajnere. Ali, biće prilike da se to popravi na nastupu u Jugošpedu, koji će ovaj bend održati 23. septembra.
Posle nešto duže pauze između bendova konačno se gasi muzika, a publika ogromnim aplauzom i ovacijama doziva She Wants Revenge, ali se ovo nažalost uspostavlja kao lažna uzbuna, jer u nekom trenutku muzika ponovo počinje. Stvara se utisak da nešto ne štima i da će nestrpljivi fanovi ipak biti primorani da malo duže čekaju bend nego što su planirali. Na njihovu veliku sreću uz samo nekoliko minuta zakašnjenja na binu izlaze frontmen Justin Warfield i multi-instumentalista Adam Bravin sa svojom skupinom pratećih muzičara.
Od samog starta postaje jasna jedna stvar, a to je da ovaj koncert kad je reč o kvalitetu zvuka neće ni u jednom trenutku otići u lošem pravcu. Druga stvar koja postaje jasna je koliku manijakalnu harizmu poseduje Justin. Bilo je dovoljno da on u bilo kom trenutku tapne šakom o šaku, da publika to odmah isprati u narednom udarcu. Bilo je dovoljno da samo ispruži svoje ruke ka plafonu, veliki deo mase bi odmah poleteo da uradi isto to. A na sve to on je neverovatno dobro plesao u toj crveno-plavičastoj tmini koju su krojila svetla na bini. A tek kako se njegov duboki glas uklapao u celu tu sliku, to je čak delovalo i pomalo zastrašujuće, ali istovremeno i senzualno, baš kakva je muzika, a pre svega poetika ovog benda.
Prvi hajlajt koncerta dolazi s pesmom „Sister“ koja donosi bend u nešto razigranijem izdanju, ali i dalje praćenom tmurnom rasvetom. Ono što je ulepšalo izvođenje ove pesme je koliko je publika poletela u pevanje ovog refrena, a koliko je Justin to pročitao i dozvolio fanovima da na momente preuzmu ulogu glavnog vokala.
Ono što u ovoj pesmi takođe postaje jasno, ako nekima već do sada nije bilo, je koliku gruvčinu poseduje bubnjar ovog benda. Čovek je bio u stanju da drži konstatno isti ritam, ali tako da svaki prokleti udarac poseduje podjednaku silinu. Delovalo je kao da će svakog trenutka eksplodirati i uleteti u neki manijakalni rafal prelaza, ali on je tako mirno ostajao u svom stamenom gruvu, svojim udarcima terajući prve redove da igraju kako on diktira.
Setlista je bila složena na način da je svaka pesma delovala moćnije od prethodne. Iako su sve one ličile jedna na drugu, svaka je u nekom trenutku donosila nešto što niste mogli da čujete u prethodnoj, neko novo iznenađenje, neki bučni gitarski pasaž koji je u toku cele pesme vrebao iz prikrajka da bi vas „razoružao“ na samom kraju.
She Wants Revenge je uvek uspevao da dodatno uvuče slušaoce u svoj svet i atmosferu. To se posebno moglo osetiti u pesmama „Written in Blood“ i „Little Stars„. U prvoj je publika fantastično ispratila svako sarkastično „oh, no“ u refrenima, dok je „Little Stars“ potpuno izbacila publiku iz dotadašnje, pretežno sumorne atmosfere, i ubacila u jednu sonično svetliju vožnju sa sjajnim refrenom koji su mogli da isprate tako što poderu svoja grla. Justin je opet to prepoznao i dodatno se posvetio izvođenju ove numere, kako bi doveo atmosferu do kulminacije kakva se nije mogla videti na dotadašnjem delu nastupa.
Ono što je bila posebna poslastica za sve koji su se ove večeri našli u Beogradu, je što je bend odlučio da odsvira dve potpuno nove pesme. Zanimljiva je bila i najava ovih pesama, s obzirom da je Justin odradio malu „anketu“ propitujući publiku kada su i kako čuli za She Wants Revenge. Posebno ga je iznenadio odgovor jednog posetioca koji je uzviknuo My Space, jer je Justin upravo hteo to da predstavi kao mesto s kog je bend počeo. Nakon toga je rekao „da mi smo She Wants Revenge počeli smo na My Space, a sada zvučimo ovako“ i zatim najavio da će odsvirati novu pesmu „See The Distance, See The Truth„, a zatim je Adam najavio još jednu novu pod nazivom „Believe„. Ove dve numere su definitivno pokazale da bend idu i nekom novom pravcu koji je još više zasnovan na gruvu i čak nekim moćnim disko fazonima koji donose još moćnije i pevljivije refrene od onih u pređašnjoj karijeri.
Još jednu zanimljivu poslasticu She Wants Revenge je doneo i u vidu neočekivane obrade u vidu pesme „Don’t Change“ grupe INXS koja je po Justinovim rečima jedan od njihovih najvećih uzora, ali da smatra da mu je ipak verzija u kojoj oni izvode ovu pesmu malo draža.
Početni taktovi „Out of Control“ doveli su do potpunog ludila u publici i više na momente se nije mogao čuti bend od siline koje su pevali svi u sali Amerikana. Bend je u toku ove pesme jako dobro poslužio osvetljenjem kada je Justin primetio da postoje svetla koja su uperena u disko kuglu koja baca male svetlosne tačkice po celoj sali. Tada je zatražio da se ugase sva svetla u sali osim tih i prebacio sve prisutne u jedan svetlucavi disko klub. Zaista atmosfera koja se teško može zaboraviti.
Publika postaje jedno pravo đuskavo grotlo, a bend pali gotovo sva svoja oružja na finalnoj „Tear You Apart„. Sva ona iznenađenja koja su se provlačila tokom celog koncerta sad su bila sazdana u jednoj pesmi, a fanovi su na svako od njih reagovali s ogromnim entuzijazmom. Zaletela se ekipa muzičara i u podužu džem vožnju pod prigušenim zelenim svetlima, dok je publika svaku značajniju promenu u zvuku nagrađivala uplauzom i gotovo neprekidno tamšala u ritmu. Strpljivo su svi u bendu gradili nojzičnu atmosferu onako kako je diktirao bubnjar, da bi u jednom trenutku potpuno spustili loptu, a onda silovito iz džemovanja uleteli u refren. U ovom delu se posebno istakao bubnjar koji je sada izgledao onako kako ste ga mogli zamišljati u prethodnim delovima – letelo se po prelazima, pucale su činele, svaki novi gruv koji je donosio bio je još masniji i neobuzdaniji od prethodnog.
Uz uzvik „I fuckin wanna tear you apart“ iznikao iz grla svih u sali Amerikana završen je ovaj nastup sastava She Wants Revenge, a sudeći po atmosferi koju su uspeli da naprave u publici, beogradska publika verovatno neće morati dugo da čeka kako bi ovu ekipu ponovo gledala na bini.
