Romantična svirka Nena Belana i Fiumensa u Domu omladine

Neno Belan & Fiumens Dom omladine Beograd

Različiti, danas aktuelni, izvođači privlače često različitu publiku. Kvantitet te publike varira: mladi izvođači čija je ciljna grupa još mlađa, ili barem vršnjačka publika, teško uspeva da napravi gužvu u klubu u kom nastupa, dok sa druge strane stara garda uopšte nema takav problem, pošto se tu uvek nakupi brojna i široka populacija svih uzrasta.

Možda je to zato što današnje mlade više ne privlače odlasci na koncerte i postoji taj ne samo generacijski, već i kulturni jaz između mladih, sredovečnih i starih, gde mladi (nažalost) radije biraju razuzdane i kompromitujuće žurke po splavovima i rejv nastupima. Sa druge strane, možda je i taj diverzitet stvarni pokazatelj kvaliteta muzičke scene nekad i sad. Iskreno govoreći (a to je misao za mlade bendove koji čeznu za probijanjem i želju za slavom), Neno Belan je uvek težio mainstream standardima, stoga je i zaslužio ono što je video sa bine Doma omladine. A video je krcatu salu Amerikane u kojoj nije bilo mesta čak ni za pikavac više na podu.

Koncert “Neno Belan i Fiumens sviraju Đavole” rasprodat je danima pred sam događaj. Ispred Doma omladine gužva, pojedini se probijaju kroz masu tražeći kartu više, ne pitajući za cenu. Garderoberi u holu na spratu prezauzeti poslom koji nije prestajao dok se, jedno petnaest minuta nakon 21h, Fiumensi nisu počeli redom pojavljivati na bini.

Publika, mahom sredovečna, zauzela je mesto gdegod ga je uopšte i bilo – ispred bine, sa strane uz zidove, oko miksete ili za šankom. Osim grupe dečurlije koja je koncert promatrala sa balkona i pojedine statističke greške u masi, svi ostali posetioci su rođeni u “onoj” Jugoslaviji. Bilo je tu i nas, u ranim tridesetim, pamteći Jugoslaviju samo sa geografskih karti i atlasa dok nam u osnovnoj školi nisu podmetnuli nove, prepolovljene karte, gde se na levom rubu  Drina sliva na gore u Savu koja, još velika, dolazi odnekud van margine. Najviše je nekadašnje omladine sa kraja osamdesetih i poslednjih dana slobode; i posle toliko vremena pamte sve te hitove kojima su Đavoli u relativno kratkom roku zauzeli radio talase.

Neno Belan & Fiumens Dom omladine Beograd

Prvo su se začuli udarci bubnja i stvoren je zarazni ritam koji je, minut kasnije, upotpunio bas. Zatim su se odjednom stvorili svi članovi benda i koncert je zvanično mogao da počne uz “Diavoli“, pesmu ovdašnjoj publici predstavljenu od strane slavnog Đorđa Marjanovića, a koja je odgovorna za imenovanje grupe splitskih muzikalnih mladića.

Nepretenciozna i niska bina Amerikane prouzrokovala je napinjanje publike na prste još u procesu zagrevanja uz “Biondinu” i “Samba i ti” da vidi omalenog hitmejkera, često bez mnogo sreće. A tada je Neno podigao svirku na sledeći nivo uz “Luciju“, obradu vanvremenskog hita vanvremenskog Litl Ričarda.

Usledio je sentiš blok koji je svojom milinom i raspevanim saksom dodatno rastopio publiku u već prevrućoj sali uz “Nebo vraća osmijehe“, “A gdje si ti” i prvim hitom Đavola “Pričaj mi o ljubavi“.

Pošto se Neno, ionako nizak, nije mnogo mogao videti, sa pozadinskog platna je za svaku pesmu bio puštan veran video materijal u vidu animacija, davnih spotova Đavola, snimaka mora, surfovanja, pa čak i scena iz filma American Graffiti (a kako drugačije).

Neno Belan & Fiumens Dom omladine Beograd

Publika se već opustila i počela zajedno da peva sa Nenom i druge hitove koje je redom, revolverski i iskusno, bez mnogo zadržavanja, ispaljivao. Kao na traci išli su “Rock galama“, “Dok tebe ljubim“, “Bambina“, “Ostani uz mene“, “Dani ljubavi“…

Kako je koncert od početka ka kraju bio nasumično raspoređen stvarima sa svih albuma i singlova u rasponu od 1986. i 1998. (pa čak i “Blato na Cetini“, u originalu Čaka Berija “Memphis Tennessee”), pred sam kraj je naš romantičar sa svojim bendom prebacio težište na najstarije stvari sa prva dva albuma. U nostalgiju nas je prvo uvukla “Điri điri“, a zapaljiv i neprikosnoven kraj koncerta retko ko nije zajedno sa Nenom pevao.

Cestom preko Zagore“, “Kucaj opet” (Litl Ričard opet), “Volim je” i “Stojin na kantunu” kao veliko finale su stavile tačku na ovaj dugački, dvosatni concert. Ispaljen je senzualni rafal od tridesetak pesama (dvadeset i osam, da budemo tačniji). Toliki trud da se odsvira svaki mogući hit i omiljene stvari publike su za svaku pohvalu, ne govoreći samo o ovom romantiku koji je još pre trideset godina stvorio hibrid američke hotrod i italijanske temperamentne romantike u pohodu na letnje žurke Zapadnog Balkana kao sebi svojstvenom, već kao predanom profesionalcu kome je zadovoljstvo publike uvek na prvom mestu.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Neno Belan & Fiumens Dom omladine Beograd

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.