U Domu Omladine Beograd u subotu, 2. novembra svoj petnaestogodišnji jubilej, rođendan, tulum proslavili su kako sadašnji, tako i neki bivši članovi poznatog irskog folk-rok benda Irish Stew of Sindidum iz Beograda. Nesebičnu podršku u vidu predgrupe pružio im je seltik pank-rok sastav Cassidy‘s Brewery i upotpunio ovaj veseli događaj tokom kog su dominirale frule, violine, irske harmonije, poletni ritmovi i široki osmesi.
Svirka benda Cassidy‘s Brewery protekla je u neobičnoj i nadasve zanimljivoj slici – kiltovi, violina, frula pa sve to zajedno umotano u razigrani pank. Čitav bend peva, imali mikrofon pred sobom ili ne, pomislio bi čovek da im je neka od prvih svirki. Ipak, siguran nastup, uobličeni ritmovi, nonšalantan stav, vrlo transparentna međusobna konekcija izvođača dokazala je publici da je ipak po sredi dugogodišnji staž, materija u malom prstu i velika ljubav prema onome što rade pravi razlog uspešnog koncerta ovih momaka u kiltovima. Ako nikada niste imali priliku da ih čujete, trebalo bi da im date šansu, makar onim danima kada je vreme ružno i neophodno vam je razmrdavanje za bolje raspoloženje.
Posle gostujućeg benda nastupili su željno iščekivani članovi benda Irish Stew u ime petnaestogodišnjice svog postojanja. Za razliku od prethodnog, razjarenog gusarskog pankerskog nastupa i muzike, ovi potonji delovali su veoma uglađeno, svedeno i melodično do pop manira, kao da su ispali iz serije „Peaky Blinders“.
Ipak, toliko godina opstanka na muzičkoj sceni nije dakako bez razloga. Pažljivo birane deonice za svaki instrument, arhaični zvuk koji donose violina, frula i bendžo u kombinaciji sa klasičnim rokenrol nosačima u vidu akustične gitare, bubnja i basa i bajkovitog glasa pevača Bojana ne mogu da ostave slušaoca bez utiska, makar i ne poznavao njihov dosadašnji autorski rad.
Dvočasovni neprekidni nastup ispunile su poznate numere, one najsvežije, ali i mnoge starije, zaboravljene, pa čak i sa prvih albuma iz dvehiljaditih godina. Mogle su se čuti pesme kao što su hitovi „The Sailor Song“, „One way ticket“, „Lady of new tomorrow“, kao i premijerno izvedena nova pesma „Away“ baladičnog zanosa uz najavu još novih pesama i početka novog petnaestogodišnjeg poglavlja u biografiji „Irskog gulaša“, a nisu zaobišli ni onu staru, gotovo zaboravljenu „McGee’s daughter“ sa prvog albuma.
Ipak, na kraju, prava poslastica i sam završetak svirke bilo je izvođenje numere „The Stew“ u društvu svih gostiju koji su na ovom koncertu odsvirali po neku pesmu. Tu su bili gitarista Vlada iz benda The Bestbeat, prva violinistkinja Ana i Marko na bubnjevima, članovi sa prva dva albuma, za miks pultom Igor Lončar, kao i bivši violinisti Ana Milanović i Nemanja koji je snimio album „City of Grigs“.
Kako je odmicala svirka, izvođači su sve žustrije i čvršće svirali. Gotovo da se izgubila granica između publike i benda. Srca su bila ispunjena, koža naježena, dvorana prepuna zadovoljstvom i podignutim rukama. Biti uporan i ne odustajati od želja i ciljeva recept je koji se pokazao delotvornim u razvitku ovog nesumnjivo zanimljivog i doslednog benda, pokazavši nam da je došao tek na pola puta. A mi ćemo ih čekati i na sledećem rođendanu.
